Evropski parlament i Savet Evropske unije postigli su sporazum o uvođenju prekograničnog poreza na ugljen-dioksid za određene vrste robe uvežene iz zemalja koje nemaju oporezivanje emisija CO2. Početak primene biće 1. oktobar 2023. godine, što je kasnije u odnosu na prvobitan plan da to bude 1. januara.

Evropska komisija je sredinom prošle godine predstavila predlog za uvođenje prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) kao bi zaštitila svoju privredu od, kako je navela, nelojalne konkunkurencije.

Naime, firme u EU su prinuđene da plaćaju taksu na svoje emisije CO2, dok to nije slučaj u mnogim zemljama (kao što su na primer države Zapadnog Balkana) koje izvoze svoju robu u evropske zemlje, pa su zbog toga te firme konkurentnije.

Dogovor Evropskog parlamenta i Saveta EU je jedan od najvažnijih koraka da prekogranična taksa na CO2 od predloga postane realnost.

Porez će biti proširen i na vodonik

Ovaj porez će se, kako je povodom dogovora saopštio Evropski parlament, obračunavati na gvožđe, čelik, cement, aluminijum, đubriva i električnu energiju, kako je i predložila Evropska komisija. Ali, biće proširen i na vodonik i pod određenim uslovima na indirektne emisije, kao i na određene sekundarne proizvode, kao što su šrafovi i slični proizvodi od gvožđa ili čelika, naveo je Evropski parlament.

Novi porez biće prvi te vrste u svetu i u potpunosti usklađen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

CBAM će se primjenjivati od 1. oktobra 2023. godine sa prelaznim periodom u kojem će obaveze uvoznika biti samo da izveštavaju o emisijama robe koju uvoze.

Kako bi se izbegla dvostruka zaštita evropske industrije, koja i dalje dobija besplatne dozvole za emitovanje CO2, tačnije deo emisija ne moraju da plaćaju, dužina tranzicionog perioda i puna primena prekograničnog poreza biće povezana sa postupnim ukidanjem tih besplatnih dozvola u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS).

O prelaznom periodu će se pregovarati kasnije ove nedelje

Ti detalji će biti poznati nakon pregovora zakazanih za kraj nedelje, kada će biti dogovorena i revizija pomenutog sistema EU ETS. Inače, predlog Evropske komisije bio je da prelazni period traje tri godine.

Po završetku prelaznog perioda kompanije koje uvoze u EU biće u obavezi da kupe CBAM sertifikate kako bi platile razliku između cene CO2 plaćene u zemlji proizvodnje i cene u EU, tačnije u okviru EU ETS-a.

Finalni dogovor zavisi od sporazuma o reformi EU ETS-a

Pri kraju prelaznog perioda Evropska komisija će proceniti da li će se proširiti spisak robe na koju se porez plaća, uključujući organske hemikalije i polimere. Cilj EU je da se do 2030. obuhvati sva roba koja je u EU ETS-u.

Tada će takođe biti procenjena i metodologija za obračun indirektnih emisija i mogućnost uključivanja više sekundarnih proizvoda, saopštio je Parlament.

Dogovor između Parlamenta i Saveta zavisi od sporazuma o reformi EU ETS-a. Inače, CBAM je deo paketa Fit for 55.

Porez neće plaćati samo zemlje sa istim klimatskim ambicijama kao EU

EU, kako se navodi, prekograničnim porezom na emisije ima za cilj da izjednači cenu CO2 koja se plaća za određene vrste proizvoda u okviru EU ETS-a sa cenom CO2 koja se plaća u zemljama koje te proizvode izvore u EU.

Zakon će, kako je naveo Parlament, podstaći zemlje koje nisu članice EU da povećaju svoje klimatske ambicije, jer će samo one čije su klimatske ambicije iste kao EU moći da izvoze robu u evropske zemlje bez plaćanja prekograničnog poreza.

Jasno je da će CBAM doneti finansijske troškove državama Zapadnog Balkana i Turske (kada se pogledaju zemlje koje prati Balkan Green Energy News) zbog čega stručnjaci iz regiona insistiraju da to pitanje mora postati jedna od glavnih tema u ovim državama.

Do sada su tri zemlje Zapadnog Balkana preduzele prve korake ka uvođenju poreza na CO2, dok Turska takođe radi na tome.