Evropski parlament je dao podršku revizijama Direktive o obnovljivoj energiji i Direktive o energetskoj efikasnosti i predložio da se ciljevi povećaju. Poslanici i poslanice su takođe odlučili da treba odrediti ograničenja za korišćenje drvne biomase koja se računa u obnovljive izvore i postepeno ga smanjivati, a takođe su pozvali na ukidanje subvencija za kvalitetno drvo.

Evropski parlament želi da se upotreba zelene energije u periodu do 2030. znatno poveća, a da se potrošnja energenata uveliko smanji. Glasao je za podizanje ciljanog udela obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji sa 40 na 45 odsto, u okviru postupka revizije Direktive o obnovljivoj energiji iz 2018. godine. Evropska komisija je u svom paketu REPowerEU predložila istu ambiciju.

Parlamentarci su u odvojenom glasanju podržali reviziju Direktive o energetskoj efikasnosti, zakona kojim se određuju ciljevi za uštedu energije u primarnoj i finalnoj potrošnji.

EU mora da više nego udvostruči udeo obnovljivih izvora

Inače, države članice su u junu prihvatile povećanje cilja na 40 odsto, u skladu s ranijim planovima. Paket REPowerEU je predstavljen u maju.

Ukoliko države članice na pregovorima s parlamentom potvrde novi cilj, EU će do 2030. morati da postigne udeo obnovljivih izvora u ukupnom energetskom miksu od 45 procenata, u poređenju s aktuelnih 22 odsto.

Cilj za kategoriju goriva koja uključuje zeleni vodonik i zeleni amonijak postavljen je na 5,7 odsto

Zeleni i Levica su isprva pokušali da privole kolege i koleginice da cilj povećaju na 55 do 56 procenata, da bi za 2040. ta stopa dostigla sto procenata.

Novim zakonima se definišu ciljevi za niz sektora. U saobraćaju, za obnovljive izvore je predviđeno da obore emisije gasova s efektom staklene bašte za 16 odsto ili tri procentna poena više nego što piše u važećoj direktivi. Industrija bi upotrebu zelene energije trebalo da povećava za 1,9 procentnih poena godišnje, a mreže za daljinsko grejanje za 2,3 poena.

Namera je da se udeo goriva iz obnovljivih izvora nebiološkog porekla (RFNBO) uključujući zeleni vodonik i zeleni amonijak pre kraja decenije podigne do 5,7 procenata, a cilj za tržište goriva za plovila je 1,2 odsto. Za industrijsku proizvodnju je zamišljeno da 2030. polovina goriva koja koristi bude iz klase RFNBO, a već 2035. da dostigne 75 procenata.

Za drvnu biomasu ograničenja labava

Članice i članovi Evropskog parlamenta su usvojili amandmane u kojima se poziva na postepeno smanjivanje udela takozvanog primarnog drveta – uglavnom zdravih i palih stabala – koje se uračunava u zelenu energiju. Istakli su da subvencije za ovu kategoriju i korišćenje biomase u elektranama treba ukinuti kao i da palmovo ulje i sojine prerađevine ne smeju da se upotrebljavaju za saobraćaj.

Najviše zakonodavno telo je propustilo da predloži datume za ispunjavanje obaveza u domenu smanjivanja upotrebe primarnog drveta kao biomase.

Poslednje zakonodavne promene otvaraju put za pregovore s državama članicama

Parlamentarci su glasali da primoraju EU da se pobrine da se, zbirno, finalna potrošnja energije smanji bar 40 procenata pre 2030, a 42,5 odsto primarna potrošnja energije, sa nivoa prognoziranog 2007. godine. Države članice bi tako trebale da odrede obavezne nacionalne doprinose.

Evropska komisija je prošle godine usvojila paket Fit-for-55, zamišljen da usmeri uniju ka obaranju emisija za najmanje 55 odsto najkasnije na kraju decenije. Važeća verzija Direktive o obnovljivoj energiji obavezuje EU da udeo zelene energije u potrošnji energije dotera do 32 odsto. Direktiva o energetskoj efikasnosti, kojoj takođe slede izmene, propisuje unapređenje od 32,5 odsto.