Primjena znatno strože granice za dozvoljeni nivo aflatoksina u mlijeku, koja je trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine, pomjerena je na 1. decembar 2026. Nova granica će biti smanjena sa sadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu na 0,05 i to za sirovo mlijeko, termički obrađeno i mlijeko za proizvodnju proizvoda na bazi mlijeka.

Ovo nije prvi put da se odlaže primena pravilnika koji su u skladu sa regulativom Evropske unije, a sadašnji propisani nivo aflatoksina u mlijeku u Srbiji čak je pet puta veći od evropskog standarda.

Problem je prisutan godinama unazad, a najozbiljnija situacija je zabeležena 2014. godine kada je zbog zaraženog kukuruza i sušne godine aflatoksin dospeo u mlijeko, pa je u Srbiji pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrijednost od dozvoljene u EU. Ta granica je ostala na snazi godinama, da bi zatim bila smanjena na 0,25.

Sanja Bugarski, vlasnica farme krava, u razgovoru za Biznis.rs ističe da se odgovornost za visok nivo aflatoksina konstantno prebacuje na farmere, a da su zapravo u celom lancu proizvodnje problem proizvođači stočne hrane koje niko ne kontroliše.

“Ne znam zašto je primena nove granice ponovo odložena, ali znam gde je problem – u proizvođačima stočne hrane. Oni su ti koji nama isporučuju hranu koja već sadrži aflatoksin. Logično je da onda i krave daju mlijeko sa povećanim nivoima aflatoksina”, naglašava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, kontrola nad proizvođačima stočne hrane praktično ne postoji.

„Ko njih kontroliše, kada i kako – zaista ne znam. Oni konstantno proizvode hranu sa aflatoksinom, pa mi onda dobijemo loše rezultate analize iz mljekare koja nam obori cenu ili odbije da preuzme mlijeko. A proizvođač stočne hrane, naravno, tvrdi da je kod njega sve u redu. Dok vi pošaljete uzorak, uradite analizu i dočekate rezultate – možete i da bankrotirate. I niko zbog toga ne snosi nikakvu odgovornost, niti postoje bilo kakve sankcije”, dodaje Bugarski.

Ona uspeva da ispuni regulativu EU. Na svojoj farmi ima 210 grla, od čega je 105 muznih krava, a ostatak je podmladak. Godišnja proizvodnja po grlu je 10.000 litara mleka, što je iznad proseka EU.

“Uspjevam da ispunim evropski standard tako što moje životinje kukuruz praktično nisu videle već godinama, osim kroz silažu, pošto taj deo procesa radimo mi – znamo kako i koje se sorte seju da bismo proizveli bez aflatoksina. Svi koji rizikuju i naručuju koncentrate iz fabrika stočne hrane i rade sa kukuruzom u velikom su riziku od povišenog nivoa aflatoksina”, navodi ona.

Problem, kaže Sanja Bugarski, leži i u lošem skladištenju. Naime, skladišta se ne čiste i ne održavaju godinama, a u njima se konstantno lageruju nove količine, pa neretko i u fabrike stočne hrane stižu kamioni sa zaraženim kukuruzom, što pokazuje koliko je ovaj problem komplikovan.

Na pitanje kolika je u tom slučaju odgovornost proizvođača kukuruza, naša sagovornica kaže da oni sa sortama koje se u Srbiji proizvode i ovakvom klimom na to ne mogu da utiču.

Dodaje da se kukuruz pun aflatoksina potom često otkupljuje po nižoj ceni, pa ponovo preprodaje kao ispravan.

“U principu niko neće da primi kukuruz koji je pun aflatoksina, ali pošto je kod nas takvo tržište ima i toga. Sa druge strane, ne postoji nijedna studija u proteklih 20 godina o štetnom uticaju aflatoksina na ljude”, ukazuje ona.