Планирање буџета за 2022. годину представља својеврстан изазов за сваког Пљевљака који на било који начин може узети учешће у његовој реализацији. Чини се да је данас, више него било када раније, неопходно овом послу приступити хладне главе и чиста срца, имајући на уму оно што су Пљевља кроз вијекове представљала и по чему су била препознатљива и изван граница наше земље. Неопходоност да култури дамо посебно мјесто у планирању буџета, те да при томе имамо јасну визију колико, коме и за шта тачно дајемо, и шта сваким конкретним улагањем желимо постићи, појављује се као приоритет коме се мора приступити са жељом да сачувамо традиционалне вриједности нашега града. На то нас позива читава плејада некадашњих и садашњих стваралаца, пјесника, писаца, сликара, истраживача, мисионара, научника, универзитетских професора… којима се овај град поноси.

Да бисмо на том путу били успјешни, неоходно је да се суочимо са тренутном ситуацијом на овом пољу и да јој сагледамо узроке. Слаб или готово никакав одзив грађана и њихово (не)присуствовање културним манифестацијама, којих истина у граду има али се одржавају у полупразним салама, представљају нову и Пљевљацима несвојствену појаву. С обзиром на чињеницу да овај негативан тренд није јуче настао, тешко да би се могао објашњавати епидемиолошким или економским разлозима. Чини се да је ипак у питању снажан уплив идеологије, па и политике, у културу и културни живот, па умјесто да култура, сходно својој исконској мисији, повезује, спаја и зближава, она постаје најјаче огледало наметнутог нам раздора. Када се избор гостију врши по партијском кључу, не треба да нас чуди што културне манифестације Пљевљаци доживљавају као политичке скупове, на којима се уљезом сматра неки залутали љубитељ умјетности који је на трен заборавио да свака овдашња културна манифестација има своју клијентелу. Ако су, а јесу, установе за културу образ сваког града, онда се прије свега мора извршити деполитизација њиховог рада, при чему је сасвим неважно ко у датом моменту врши или ће вршити власт у Пљевљима. Сходно томе, новчана улагања у сектор за културу не смију се сводити на  фиктивне податке на папиру, те у формалном смислу задовољити буџетску инвестицију, а да се суштиниски на богаћењу културног живота кроз спој наших различитости и традиционалних вриједности ништа значајно не уради.

На подјелама у нашем друштву ради се системски и систематски. Оне се на све начине сценирају кроз  заштиту  наводно угрожених група и општих интереса. Да ли ће у датом моменту „угрожени“ бити једни, а у неком другом други, можда је мање важно, јер се стиче утисак да је једино битно послати поруку да је неко угрожен и да јединства нема, па чак и онда када оно суштински постоји. Традиционално јединство се руши због ускопартијских интереса и постаје вид предизборне кампање. Да га у мору сценарија који се свакодневно пласирају не бисмо заиста нарушили, вратимо се правој култури и културним вриједностима. Нека слоган сваког Пљевљака буде – КУЛТУРОМ ПРОТИВ ПОДЈЕЛА!

Божица Грујичић, Портпаролка ОО Демократе Пљевља