Предсједник Одбора директора Рудника угља АД Пљевља Душан Јањушевић у уводном обраћању на конференцији за медије организованој поводом Дана рудара Црне Горе и Дана Друштва, честитао је свим рударима празник, а запосленим у РУП и 69. годину рада и успјешног пословања компаније.

– Желим да искористим ову прилику да посебно поздравим све генерације пљеваљских рудара који су својим неуморним радом створили рудник онаквим каквим га данас имамо, а имамо једну успјешну компанију која служи на понос Црној Гори и наравно нашем граду – казао је Јањушевић.

Он је додао да је компанија огромним напорима, истрајношћу и посвећеношћу послу вриједних рудара успјела да побједи све изазове са којима се суочила у претходном периоду, а првенствено пандемију корона вируса која је врло често утицала на сам процес производње у руднику. 

-И поред тога, успјели смо испоручити потребне количине угља за ТЕ, а продају за тржиште широке потрошње увећали смо за чак 72 одсто у односу на прошлу годину – навео је Јањушевић.

Као друштвено одговорна компанија наставили смо да на све начине помажемо локалну заједницу, и то кроз разне врсте помоћи спортским клубовима, просвјетној заједници, невладиним организацијама, вјерским заједницама, здравственом систему, као и свим другим чиниоцима друштвеног живота нашег града, казао је Јањушевић, напомињући да је РУП у 2021. години опређелио преко 100.000 еура за спорт у Пљевљима, односно 10.000 више него што је било предвиђено буџетом за ову годину. Такође, одговорност показујемо и кроз санацију еколошких проблема, на које ћемо у наредном периоду обратити посебну пажњу

Одговарајући на интересовање медија Јањушевић је указао на чињеницу да је Одбор директора Друштва формирао комисије које детаљно анализирају донације, спонзорства и помоћи из претходних година, те да je досадашњом радом утврђено да је у 2014. години Одбор диретора укупно дао 409.000 еура за спонзорства, донације и помоћи. 

-Од тога, 350.000 еура је дато женском рукометном клубу, 15.000 Рукометном Савезу Црне Горе, а половина од преосталих средстава су само завршила у општини Пљевља. Дакле, све остало је отишло изван Пљеваља- казао је Јањушевић. 

Он је истакао и да су пред компанијом велики изазови, који на жалост не зависе од запослених и самог Друштва. 

-Ми, као одговорно руководство не дозвољавамо и нећемо дозволити да проблеми пролазе поред нас и нећемо бити нијеми посматрачи процеса од којих живот рудника, а самим тим и живот општине Пљевља, зависи. Ту прије свега мислим на разноразна спорења која у посљедње вријеме можемо да чујемо, а везана су за еколошку реконструкцију Термоелектране „Пљевља“. Еколошка реконструкција је нешто што је врло важно за опстанак наше компаније. Уколико би се одустало од самог процеса, термоелектрана не би имала неки посебно дуг вијек, могла би радити неких четири, пет година, и то би било то. Међутим, главни предуслов за преговоре са Европском енергетском заједницом управо је та еколошка реконструкција и топлификација града која представља јавни интерес који би био један од адута у преговарачком процесу са Европском енергетском заједницом. Зашто све ово говорим? Видимо да су велики притисци, управо Европске енергетске заједнице да земље Западног Балкана и Украјине  елеминишу ту „прљаву“ енергију из угља. Међутим, наша држава још увијек није створила стабилан нови извор енергије, како би се о свему томе могло говорити – рекао је Јањушевић. 

Предсједник Одбора директора РУП-а осврнуо се и на праведну транзицију,  о којој се такође доста говори и указао на могућности реализације исте у наредном периоду, апелујући на све релевантне чиниоце друштвено политичког живота у Црној Гори да са посебним сензибилитетом обрате пажњу на одрживост црногорског енергетског система, а тиме и Пљеваља.

-Праведна транзиција је нешто што се покушало спровести у великом броју градова, управо рударских градова, и нигдје није спроведена на прави начин, јер је та праведна транзиција увијек затворила неки град или је преполовила број становника. Ми као општина Пљевља имамо Богом дане ресурсе да та праведна транзиција буде спроведена на прави начин. Шта то значи? Будућност Пљеваља би могла да буде индустрија грађевинског материјала. Дакле, о свему овоме када говорим, говорим у смислу будућности коју очекујем, у смислу ако се деси еколошка реконструкција која се мора десити. Значи правдена транзиција би била спроведна на начин да држава обезбједи стабилан извор енергије, да ли из гаса или из неког другог извора, након тога да обезбједи производњу грађевинских материјала за које имамо услове, и да се број радних мјеста направи да буде у таквом односу 1 : 1,5. Е то би била правдена транзиција. Све остало је неприхватљиво. И зато још једном апелујем на све релевантне чиниоце у нашој држави, на Владу Црне Горе, и на ЕПЦГ, да се уозбиље, и да коначно кренемо у еколошку реконструкцију која је главно питање енергетске егзистенције наше државе – поручио је Јањушевић.

Одговарајући на питања новинара, Јањушевић се осврнуо и на пројекат изградње цементаре у Пљевљима. 

-У претходном периоду имали смо посјету предсједника Владе Црне Горе и министра финансија у Влади, када смо почели и прелиминарну комуникацију на тему цементаре. Поред извршног директора Лекића, и ја сам био више пута у министарству капиталних инвестиција и састајао се са министром Јаковом Милатовићем. Морам истаћи да су сви заинтересовани за производњу цемента, управо из разлога праведне транзиције о којој сам претходно говорио. Колико ће коштати пројекат зависи од начина на који ће Влада Црне Горе приступити самој реализацији. Пројекат може да носи и сама Влада. Према неком ранијем пројекту који смо имали прилику да анализирамо, а који је из 2005. године, цијена изградње је износила око 200.000 милиона еура. Међутим постоје и други начини на које би могао да се реализује поменути пројекат. Оно што је за нас важно је да Рудник угља Пљевља буде дио приче, па како год Влада рјешавала то питање. РУП има одређени капитал који може да понуди да би био стратешки партнер у цијелој тој причи. Имамо обучене људе, имамо механизацију, имамо права на концесије, имамо енергију која је потребна за производњу цемента, и то је наш капитал за ту будућу компанију. Ово би оквирно требао да буде правац, а ко ће бити партнер то није на нама да одлучујемо. Локација постоји, она је одређена Просторним планом, и о томе се ушло у разговоре, али је најбитније да РУП буде и управљачки и технички дио будуће приче о производњи цемента – закључио је Јањушевић.