Dok se cene električne energije penju na rekordno visoke nivoe zbog rata u Ukrajini i nakon vrelog leta, evropski lideri i zvaničnici se trude da iznađu odgovor na ono što će verovatno biti teška zima pred nama, sa mogućim nestancima struje i strahovima od društvenih i političkih nemira.

Vlade širom Evrope upozorile su svoje građane na visoke račune za energiju i komunalije, a neki analitičari procenjuju da bi troškovi domaćinstava mogli da se udvostruče ili utrostruče.

S obzirom da je ruski energetski gigant, Gasprom (Gazprom), prošle nedelje najavio zatvaranje gasovoda Severni tok 1 ka Nemačkoj na neodređeno – iz, kako je navedeno, tehničkih razloga – i da je Kremlj upozorio da će isporuke ruskog gasa biti ograničene sve dok su zapadne sankcije na snazi, sve su oči ove nedelje uprte u Brisel, jer se očekuje da će Evropska komisija (EK) izaći sa različitim predlozima na ključnom sastanku ministara energetike iz bloka koji se održava 9. septembra.

Hoće li EU nametnuti ograničenje cena na ruski gas?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) nagovestila je da je vreme za takav potez, koji podržava i Francuska, kao i druge zemlje koje nisu previše zavisne od ruskog gasa.

Nemačka, međutim, nije bila previše entuzijastična, nagoveštavajući da želi da oformi nacionalnu ekspertsku komisiju koja će ispitati opcije u vezi sa ograničavanjem cena gasa – što je znak da mera na nivou Evropske unije (EU) neće biti doneta brzo.

Ipak, Nemačka bi se verovatno snašla ako bi Moskva uzvratila potpunim prekidom isporuke gasa. Veće je pitanje da li bi to učinilo nekoliko centralnoevropskih država koje nemaju izlaz na more?

Zemlje članice EU su već uspele da popune svoje zalihe gasa do preko 80 odsto, što je cilj dogovoren na leto, ali ako zima bude duga i oštra, ove zalihe neće trajati večno.

Nametanje ograničenja cene ruskog gasa otvara nekoliko pitanja. Jedno od najprimerenijih je da li je to samo isprazan gest: ograničenje cene neće mnogo pomoći ako ruski izvoz gasa, koji je već smanjen, padne na nulu.

Na početku ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, uvoz ruskog gasa iz gasovoda iznosio je 40 odsto ukupnog uvoza gasa u EU. Ta brojka je sada pala na 9 odsto. Ako se nametne ograničenje cena, Moskva će verovatno uzvratiti potpunim prekidom isporuke gasa.

Postoje i drugi aspekti koje treba razmotriti. Na kom nivou treba da bude ograničenje? Cena koja se često pominje je 50 evra po megavat-satu (mWh), što je oko 20 odsto trenutne cene električne energije po megavat-satu na tržištu.

Druga opcija je postavljanje jednog kupca ruskog gasa koji bi pregovarao o cenama sa Moskvom. Malo je verovatno da će Gasprom pristati na bilo šta od ovoga, s obzirom na različite postojeće klauzule „više sile“ u ugovorima sa raznim energetskim kompanijama EU. Ako ne dobije ono što želi, Gasprom može ili tužiti evropske energetske kompanije na sudu ili jednostavno prekinuti snabdevanje.

Postoje li druge opcije?

Dilema, iako postoji evropsko energetsko tržište, je u tome što pojedinačni kapitali mogu, i verovatno će, preduzeti nacionalne mere kako bi odgovorili na domaće probleme. Zato ne treba očekivati previše konkretnih odluka već ove nedelje. Uprkos tome, dve ideje su u poslednje vreme dobile najveću pažnju evropskih zvaničnika i političara.

Predlog koji će najverovatnije biti usvojen je postavljanje gornje granice cene električne energije koju proizvode ne-gasni proizvođači, ili takozvani „infra-marginalni proizvođači“, kao što su obnovljivi izvori energije, nuklearna energija, pa čak i ugalj. Ovo bi, na primer, moglo da se sprovede uvođenjem poreza na ekstra profit koji ostvaruju proizvođači, a zatim korišćenjem prikupljenih sredstava za podršku domaćinstvima i industrijama pod finansijskim stresom.

Ovi „infra-marginalni proizvođači“ u poslednje vreme ostvaruju ogroman profit zbog specifičnog načina na koji funkcioniše tržište energije širom EU. Cenu na tržištu određuje najskuplji energent, a to je danas prirodni gas. Dakle, čak i ako su troškovi proizvodnje za solarnu energiju ili vetar mnogo jeftiniji od gasa, cena električne energije će biti ista – odnosno visoka u nebesa.

Nemačka vlada je nedavno govorila u prilog ovom pristupu i iako se očekuje da će ponuditi izvesno olakšanje najteže pogođenim potrošačima, mali broj zvaničnika veruje da je to magično rešenje.

Zatim postoji i „iberijski model“, nazvan tako jer se koristi u Portugalu i Španiji. Te zemlje imaju relativno malo energetskih veza sa ostatkom Evrope, što ih čini svojevrsnim „energetskim ostrvom“.

Model se sastoji od subvencionisanog ograničenja cena gasa, u suštini razdvajanja cena gasa i električne energije. Ove dve države će verovatno i dalje uživati u ovom izuzeću, ali je malo verovatno da će EU usvojiti iberijski model na veliko zbog ogromnih troškova koje bi takva subvencija donela i činjenice da bi podstakla veću potrošnju gasa – robe koja je sve oskudnija i čije zavisnosti blok želi da se oslobodi.

Šta je sa nuklearnom energijom i ugljem?

Oba ova izvora energije će se verovatno više koristiti i, iako će verovatno pomoći, barem u nekim zemljama, nisu lek za trenutnu krizu. Nemačka je već najavila da će odložiti postupno gašenje svojih nuklearnih elektrana i da je ponovo pokrenula neke od svojih elektrana na ugalj. Francuska se uskoro nada da će više svojih nuklearnih elektrana imati na mreži, a više od polovine od 56 reaktora trenutno je zatvoreno zbog radova na održavanju.

Druge zemlje, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi, takođe pokušavaju da ubrzaju izgradnju novih nuklearnih elektrana. Ugalj će takođe doživeti malu renesansu, za koju se Brisel nada da je privremena, jer i dalje želi da smanji emisiju gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. i da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Hoće li se od ljudi tražiti da smanje temperaturu u svojim domovima?

Iako je veliki deo fokusa bio na snabdevanju energijom, mnogi zvaničnici i stručnjaci veruju da je pravo rešenje u smanjenju potražnje za energijom tokom zime. EK će predložiti obavezni cilj za smanjenje potrošnje električne energije u špic satima u svih 27 zemalja članica EU.

Može se očekivati još naslova da gradovi preko noći gase svetla na istorijskim zgradama, kao što je nedavno uradio Berlin, ili da kompanije teraju kancelarijske radnike da donesu dodatni džemper da bi se izborili sa nižim dnevnim temperaturama. Postojaće i inicijative EU i vlade da se ljudi nagovore da smanje temperaturu termostata i da se kraće tuširaju. Ovakve mere verovatno neće rešiti problem, ali mnogi veruju da je to korak u pravom smeru.

Da li je ovo nova normalnost?

Zvaničnici EU kažu da će ova zima biti oštra, ali će blok u budućnosti biti bolje pripremljen da se nosi sa time. Prvo, zemlje EU u budućnosti očekuju više tečnog prirodnog gasa (LNG) i gasa iz gasovoda iz Sjedinjenih Država, Azerbejdžana, Alžira i Norveške.

Drugo, sledeće zime bi u Evropi trebalo da bude postavljeno više gasnih interkonektora, koji povezuju gasne mreže zemalja, više LNG terminala, a možda i više gasovoda.