Kako klimatske promjene utiču na domaću pšenicu?

    2 meseca pre 198 pregleda Izvor: danas.rs
Foto : Pixabay –

Nije to nikakva budućnost, a kamoli daleka: ekstremne vremenske prilike već ugrožavaju domaću pšenicu. O sušama i pljuskovima, insektima i plesnima i posledicama po trpezu piše dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije.

Poslednja decenija, od 2010. do 2019. godine, bila je toplija od bilo koje druge decenije u najmanje poslednjih 1300 godina. Drugo mesto zauzima decenija pre nje: od 2000. do 2009.

Ali globalno zagrevanje je samo jedna, u javnosti najšire potencirana, posledica klimatskih promena. Klimatske promene rezultiraju značajnim variranjem prosečnih vremenskih uslova: oni postaju ekstremno vlažni ili ekstremno suvi, a povećava se broj dana okarakterisanih ekstremnim vremenskim uslovima – jakim vetrovima, pljuskovima, olujama, tropskim vrućinama i drugim razornim vremenskim prilikama.

O posledicama klimatskih promena kao što su katastrofalne poplave, razorne oluje ili nesnosne vrućine gotovo na dnevnom nivou slušamo na vestima iz različitih delova sveta. Sa druge strane, o posledicama klimatskih promena na poljoprivredu i proizvodnju hrane nemamo mnogo prilike da čujemo kroz medije, ali i to postaje deo zabrinjavajuće svakodnevice.

Uticaj klimatskih promena na proizvodnju pšenice u pogledu prinosa, ali i u pogledu kvaliteta hlebnog žita je mnogo veći nego što možemo i da pretpostavimo. Promene vremenskih uslova i vremenski ekstremi utiču i na samu biljku pšenice ali i na ceo ekosistem koji je okružuje – nažalost ne pozitivno.

Promenjeno klimatsko okruženje u žitorodnim regionima pogoduje razvoju štetnika koji napadaju pšenicu, uključujući pre svega insekte i poljske plesni, povećavajući verovatnoću njihove pojave i njihovu brojnost. Zbog toga i zdravstvena bezbednost hlebnog žita sve ćešće može biti stavljena pod upitnik.

Osvrnimo se samo na proteklu proizvodnu sezonu i probleme u zemljama koje su među najvećim proizvođačima pšenice.

Ovogodišnji problemi

Na primer, u Francuskoj, koja je najveći izvoznik među zemljama Evropske unije i peti proizvođač pšenice u svetu, je s proleća 2022. tokom perioda nalivanja pšeničnog zrna vladala velika suša. Zbog toga je zrno bilo šturo, a prinosi mali. Toplotni udari sa dnevnim temperaturama preko 35oC su tokom maja meseca dodatno isušivali zemljište. Zbog toga su biljke bile suve i krhke. Na sve to došle su pred žetvu jake oluje koje su su dodatno oštetile useve.

U Kanzasu, koji je najveći proizvođač ozime pšenice u SAD, pšenica je ove godine takođe bila izložena izuzetno sušnom vremenu. Prinosi su na pojedinim poljima umanjeni i do 25 odsto, a veliki broj poljoprivrednika je procenio da je zrno bilo toliko šturo da su odustali od žetve koja bi ih više koštala nego da useve jednostavno zaoru.

Uticaj klimatskih promena na proizvodnju pšenice nije zaobišao ni Vojvodinu. Proleće 2022. godine je u Srbiji bilo osmo najsušnije proleće od 1951. godine, a u srcu Vojvodine, u Zrenjaninu, okarakterisano je kao peto najsušnije proleće od 1925. godine. Prolećne temperature bile su ispod prosečnih, a broj prolećnih mraznih dana je dostigao istorijski maksimum, piše Klima101.rs.

Tokom marta su zabeležena dva talasa hladnoće, u prvoj polovini i krajem marta u delovima severne, zapadne, centralne i jugoistočne Srbije. Potom je žitorodne regione severne Bačke i južnog Banata tokom maja pogodio veliki broj toplih letnjih dana, a broj tropskih dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 30oC je bio iznad proseka u celoj zemlji. Ovakav nepovoljan sklop ekstremnih klimatskih uslova uticao je na i pšenicu, ali i na razvoj štetočina koje su se u velikom broju pojavile krajem proleća oštećujući useve.

Iako je zbog velikih zasejanih površina, požnjevena količina pšenice 2022. godine na kraju bila dovoljna, ovi podaci ne samo da su razlog za brigu, već su i alarmantni. Pogotovo što 2022. godina nije prva godina u kojoj se posledice u proizvodnji pšenice mogu vezati za posledice klimatskih promena.

Dvadeset godina štete

Sa ove distance je u dužem vremenskom periodu, teško doći do detaljnih podataka ali dovoljno je da se osvrnemo na najznačajnije probleme sa pšenicom koje ljudi od struke pamte u zadnjih dvadesetak godina. Bilo direktno ili indirektno, svaki od njih bio je posledica klimatskih promena.

Godine koje su, slično 2022. godini, bile okarakterisane udarima tropskih vrućina u vreme nalivanja zrna pšenice na klasu bile su 2000, 2008, 2012. i 2017. godina. Pored šturog zrna i manjih prinosa, posledica ovakvih vremenskih uslova je i poremećaj u procesima sinteze ključne gradivne materije pšeničnog zrna koja je čini jedinstvenom sirovinom za proizvodnju mekog, elastičnog, vazdušastog hleba – glutena.

Kratki molekuli glutena koji se formiraju u ovakvim slučajevima na kraju rezultiraju neelastičnim testom koje se teško oblikuje u veknice, kiflice, pite i druge specijalitete zadajući muke pekarima i uskraćujući potrošače za užitak u proizvodima vrhunskog kvaliteta.

Bilo je i godina u kojima su ekstremni klimatski događaji imali drugačije posledice. Tako će, na primer, 2010. i 2018. godinu i ratari i prerađivači hlebnog zrna pamtiti po olujnom vremenu i neprekidnim pljuskovima u vreme žetve zbog kojih je pšenice na njivama polegla, poljoprivredna mehanizacija danima nije mogla da uđe u njive i pokupi zreo rod pšenice.

Pored izgubljenih prinosa, pšenica natopljena na njivama kišom je na klasu krenula da klija zbog čega su opet pekari imali muke radeći sa lepljivim, osetljivim, nestabilnim testom. Do potrošača je u ekstremnim slučajevima, kada tehologija nije mogla da pomogne, stizao hleb pretamne kore, gnjecave sredine ili spoljoštenog oblika.

Mlinari dobro pamte i 2004. godinu. Pšenica iz ove godine vukla se po silosima narednih 5-6 godina. Blaga zima i suvo proleće i leto uslovili su da se te godine pojavi enormna populacija žitnih stenica koje su devastirale pšenicu. Ne po pitanju prinosa, već po pitanju upotrebne vrednosti.

Naime, kada se hrani na poljima pšenice žitna stenica ubada pšenično zrno i u njegovu unutrašnjost luči sopstvene fermente. Posledice se ne vide odmah, ali kada se od brašna dobijenog od ove pšenice zamesi testo fermenti počinju da ga razgrađuju i prevode u tečno stanje, pa hleb ni ne može da se proizvede.

Posledice mogu biti još ozbiljnije, pogotovo ako klimatski uslovi rezultiraju takvim promenama koje mogu da ugroze zdravlje potrošača. Takva situacija se desila 2019. godine. Ekstremne kiše početkom maja, u vreme cvetanja pšenice, pogodovale su razvoju poljske plesni – fuzarijuma. Od ove plesni klasovi pobele, a zrna dobija beličastu ili rozikastu skramu, postaje šturo i lako. No to nije najveći problem.

Poljske plesni su potencijalni proizvođači mikotoksina, u ovom slučaju deoksinivalenola ili skraćeno DON-a koji izaziva mučninu, a u većim količinama može biti fatalan. Te 2019. godine, samo zahvaljujući odlučnoj i sistematskoj akciji mlinara, pekara i inspekcijkih službi je sprečeno da se proizvodi od kontaminirane pšenice nađu na stolovima potrošača.

Ukratko, u poslednjih dvadeset godina uveliko su se demonstrirali problemi u prinosu, kvalitetu ili bezbednosti pšenice koji su direktno ili indirektno posledica ekstremnih vremenskih uslova, a koji pod uticajem klimatskih promena postaju sve učestaliji. Štaviše, ti problemi su već sada poprilično česti: uzevši ove podatke u obzir, javljaju se u proseku svake druge godine. A jedini odgovor je predan rad na svim aktivnostima koje mogu da doprinesu usporavanju klimatskih promena.

PV Informer
%d bloggers like this: