KAMPACO ZA MERIDIAN SPORT: O Zvezdi u Top 8, glasinama, čudnoj poruci, ali i razlozima zašto je došao u Beograd

    1 godina pre 953 pregleda Izvor: Meridian Sport

Iskusni argentinski plejmejker je ekspresno osvojio srca Zvezdinih navijača, a kako i ne bi – igrač sa tolikim kvalitetom i srcem istovremeno rijetko se viđa bilo gdje.

Zaludio je Kampaco i “obične” gledaoce, a zaludio je i nas u Meridian sportu, te smo praktično od njegovog dolaska u Beograd imali jedan cilj – da sa njim uradimo intervju.

I konačno smo uspjeli. Ako želite da saznate da li je otkrio da li će i sledeće godine igrati za Crvenu zvezdu Meridianbet, moraćemo da vas razočaramo, pošto to nije bila tema razgovora. Ako ste i dalje znatiželjni, izvolite!

Intervju sa Fakundom Kampacom možete i gledati na Meridian Sport TV YouTube kanalu.

Kako se osjećaš u Beogradu i kakav si utisak stekao posle ovih šest mjeseci?

“Veoma sam srećan. Lijepo se osjećam ovdje, ovo je sjajan grad. Uglavnom ovdje živim normalno i jednostavno – probudim se, odvedem ćerku u školu, dođem ovdje na trening i ostatak vremena provedem sa porodicom kod kuće”.

Utisak je da su navijači posebno zaljubljeni u tebe, ali i ti u njih.

“Sviđa mi se to. Mislim da mi pokazuju mnogo ljubavi, a to da se slikam sa njima je način da im uzvratim tu ljubav. Još jedan način da im uzvratim ljubav je to da ostavim srce na terenu u svakoj utakmici. Mislim da im se to sviđa. Ja samo pokušavam da dam sve od sebe u svakom meču i kada god imam priliku da se susretnem sa navijačima to i pokušam da uradim, jer nam oni pružaju podršku u svakoj utakmici tokom cijele sezone. To je fenomenalno i zbog toga je ovaj klub toliko veliki”.

Da li nekada ta konstantna pompa i nakon utakmica može da postane previše?

“Kada sam bio dijete volio sam kada je moj heroj, odnosno moj omiljeni igrač, bio blizak sa navijačima. To sam uvek volio da vidim kod profesionalnih sportista, odnosno košarkaša. Isto to pokušavam i ja da uradim – da budem tu uz ljude, uz navijače. Oni plaćaju karte i dolaze ovde da nas podrže, tako da je to najmanje što možemo da uradimo za njih – da se slikamo sa njima ili da malo porazgovaramo”.

A, ko ti je bio taj omiljeni igrač?

“Nećete znati ko je to… Marselo Milanesio! On je igrao samo u argentinskoj ligi. Igrao je i za reprezentaciju tokom 1990-ih. Bio je plejmejker i obožavao sam to kako je igrao i činio sve oko sebe boljim. Išao sam mnogo puta da ga gledam, a imao sam i priliku da treniram sa njim. Stvarno sam voleo to kako je on igrao”.

Crvena zvezda Meridianbet je ove sezone osvojila Kup Radivoja Koraća, u Evroligi nije uspjela da se domogne Top 8, a tek je očekuju borbe za trofej u ABA ligi i Superligi Srbije.

Kako bi sumirao godinu do ovog trenutka?

“Mislim da je prošlo dobro. Naš glavni cilj je, naravno, bio da uđemo u plej-of. Evroliga je baš teška, svi mogu da vas pobjede, ali mogli smo i mi svakog, to smo i dokazali. Ne znam… Imali smo sjajnu regularnu sezonu. Bili smo blizu, imali smo neke teške poraze – protiv Albe, Bajerna – ali smo imali i neke sjajne pobjede – protiv Olimpijakosa u obje, bili smo blizu protiv Barse, tu smo u obje utakmice igrali sjajnu košarku. Na kraju, to je što je. Moramo da prihvatimo to i pokušamo da napredujemo kao tim tokom sezone.

Ovaj tim je počeo sa novim rosterom, sredinom sezone su se desile neke promjene, došao li smo novi trener, Luka i ja, bila je i zabrana registracije… To je promijenilo stvari i bilo nam je potrebno vrijeme da se na to priviknemo, ali mislim da sada, a i već neko vrijeme, igramo baš dobru košarku i da iz svake utakmice napredujemo kao tim”.

Došao si u Zvezdu sredinom decembra, prvu utakmicu u Evroligi zbog zabrane registracije odigrao tek 2. marta… Da si mogao barem mjesec dana ranije da se pridružiš ekipi, da li bi ne samo Top 8, već potencijalno i F4 bili realnost?

“Želim da kažem ‘da’! Pazite, ne radi se tu o jednom igraču, ovo je timski sport i uvek je potrebno vremena meni i Luki kao novim igračima, pa i novom treneru, da se sve to posloži i adaptira. I pored toga, želim da odgovorim sa ‘da’ zato što smo vjerovali da možemo da budemo u Top 8, u najmanju ruku. Posle toga je sve moguće.

Tokom regularnog dijela sezone smo dokazali da možemo da se takmičimo sa svima, pa i sa najboljim timom u Evroligi. Srce mi kaže ‘da’, ali nikada nećemo moći to da znamo. Jedino što sada možemo da uradimo je da usmjerimo energiju na to da nastavimo da radimo sve što smo i do sada – da pobjeđujemo i rastemo kroz svaki trening. Mislim da moramo da energiju u potpunosti moramo da usmjerimo ka tome”.

Nedugo nakon dolaska, a usred čekanja da budeš registrovan, pojavile su se spekulacije o raznim ekipama koje žele da te odvuku iz Beograda. U jednom trenutku si čak i na Tviteru napisao da ostaješ. O čemu se tu radilo?

“Ništa nisam čuo. Bilo je mnogo glasina o tome na Tviteru, kao što uvijek i ima. Jedan dan sam u jednom timu, drugi dan sam u drugom… Ali, to su sve samo glasine. Znao sam da sam došao da ostanem cijele sezone. Nije kao da sam planirao da ću da odem posle mjesec dana samo zato što ne igram. Od dolaska ovdje sam se sprijateljio sa saigračima, Luka je već bio tu, tako da mi nije imalo nikakvog smisla da odem u tom trenutku. Zbog toga sam to ‘tvitovao’, da bi se svi malo stišali. Nisam imao nijednu ponudu da odem, nisam čak ni otvorio mogućnost da mi neko pošalje ponudu da je čujem. Donio sam odluku da dođem ovdje i da završim sezonu na najbolji način na koji možemo i čvrsto sam ostao uz nju”.

Navijači Zvezde ti konstantno šalju poruke iz raznih razloga. Najkreativnija je definitivno jedna u kojoj, navodno, neko objašnjava tvojoj ženi da će vašoj ćerci biti obezbijeđena najbolja španska škola, da će Zvezda dovesti Gabrijela Deka kako bi tvoja supruga imala sa kime da se druži… Da li je stvarno dobila tu poruku?

“Juče mi je jedan od saigrača poslao taj skrinšot i pitao sam ženu da li je istina. Ona je uzela da pogleda i rekla mi je da jeste. To mi je bilo baš, baš smuješno, to je način na koji mi pokazuju ljubav. Baš je bilo smiješno…”.

Da li si ikada doživio nešto što je kao ovaj odnos koji imaš sa navijačima Zvezde?

“Mislim da nisam, barem se ne sećam (nečeg ovakvog) u mojoj karijeri. Ovi navijači su… Kad krene predstavljanje Evrolige oni krenu da skaču, to je ludo, a onda nastave da skaču i tokom cijele utakmice. Van terena, na ulici, kad odem napolje na kafu, oni mi pokazuju ljubav. Nikada nisam vidio nešto ovakvo i u tome stvarno baš uživam”.

Koji momenat bi izdvojio kao najbolji u dresu Crvene zvezde Meridianbet, zasad?

“Izabraću svoju prvu utakmicu u Evroligi na ovom terenu, jer je moj brat došao da gleda, tu je bila i moja porodica. A i pobijedili smo, bila je to bitna utakmica, tako da ću odabrati to”.

A koji bi bio najgori?

“Pa, nismo ušli u Top 8. Imali smo 2% šansi da se plasiramo na četiri, pet utakmica prije kraja. Nismo uspjeli da se plasiramo, ali smo poslednju utakmicu u EL kod kuće pobijedili pred našim navijačima, to je bilo kul. Ne znam… Trenutno nemam taj neki ‘najgori trenutak’. Sve je stvarno bilo sjajno. Da, nismo uspjeli da uđemo u Top 8, ali to nije bio određeni trenutak, tako da ne mogu da odaberem baš jedan najgori trenutak”.

Da se osvrnemo malo i na NBA ligu i Nikolu Jokića, koji vodi Denver do velikog finala dominantnim partijama. Kako to komentarišeš, pogotovo s obzirom da si skoro dvije godine proveo u Nagetsima?

“Veoma je teško to što radi trenutno. Možda to jeste radio prije dvije, tri godine, ali da nastavi da konstantno bude na tom nivou – to je baš, baš teško. Doduše, znam koliko on naporno radi. Posle svake utakmice on ode u teretanu. Posle svake utakmice, nebitno da li je igrao 30 ili 38 minuta, odmah posle toga skida dres, oblači opremu za trening i ide u teretanu. Da li je to u devet ili deset uveče, ne zanima ga – on živi u klubu. Prvi je koji dolazi i poslednji koji odlazi, tako da nema tu nikakve sreće ili nečeg sličnog, on je poslednje četiri godine najbolji po svim statističkim parametrima. Mislim da su se trenutno poklopile kockice, što sa igračima oko njega što sa trenerima, tako da oni timski igraju na veoma visokom nivou”.

Kakav je Jokić kao saigrač?

“Kao saigrač je sjajan. Isti je kao na intervjuima, ima sjajan smisao za humor. On nema nikakve društvene mreže, već posle svake utakmice čita knjige! Svaki put kad pomislim na njega u svlačionici, on čita knjigu ili gleda trke konja. Konje i košarku voli podjednako, to mu je 50/50! On je baš zabavan momak. Kada sam prvi put došao u Denver bio je to decembar i on me je za Svetog Nikolu pozvao kod sebe kući da budem uz njega i njegovu porodicu, spremili su baš veliku večeru. Sjajno sam se provodio sa njim”.

Da li su Jokić i Luka Dončić, sa kojim si najviše igrao u Real Madridu a baš kratko i u Dalas Maveriksima, imali uticaj na to da dođeš u Crvenu zvezdu Meridianbet?

“Sa njima sam razgovarao tek nakon što sam donio odluku i sve je bilo zvanično. Jedan od glavnih razloga za moj dolazak je bio taj što je Luka (Vildosa) već bio ovdje, a tu su i navijači, neću da lažem. Gledao sam video-snimke navijača, ali i to što je Luka bio ovdje je mnogo pomoglo. Posle NBA mi je povratak u Evroligu bio stvarno velika promjena i to što sam imao ovdje prijatelja iz Argentine mi je baš značilo i to je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih sam došao”.

Prije odlaska u Ameriku u Evropi si bio jedan od najboljih igrača, to je i sada slučaj. Zašto misliš da u NBA nisi mogao da budeš to isto?

“Nemoguće je za mene da budem ‘taj lik’ u NBA. Postoji dva, tri, u nekim ekipama samo po jedan igrač koji su ‘taj lik’ u NBA. Znao sam da, ako želim da igram u NBA, moram da eliminišem ego i radim ono što ekipa traži od mene. Da li želite da ‘ćoškarim’ i budem najefikasniji u šutu za tri poena iz kornera? Pokušaću to da uradim. Znao sam da ću nešto morati da promijenim u svojoj igru, pored ostalog i kretnju bez lopte, pošto sam znao da neću imati loptu u rukama toliko puno. Bio je to veliki izazov za mene.

Morao sam da pokušam da promijenim svoju igru. Znao sam da će uglavnom Jokić imati loptu kod sebe, a u NBA nema plejmejkera, ‘dvojke’, ‘trojke’, nema tu pozicija, već su to sve samo ‘igrači’. Mislim da mi je to bila najteža stvar na koju sam morao da se prilagodim. Pored svega, mislim da sam bio dobar i da sam igrao na dobrom nivou kada sam bio na visokom nivou i igrao značajnije minute, barem te prve sezone”.

Prelazimo na nezgodnu temu u Srbiji, a to je Mundobasket u Kini 2019. godine. Tada je Argentina osvojila srebrnu medalju, a na putu ka tome je izbacila Srbiju. Sa koliko radosti se sećaš tog podviga i kako komentarišeš duel “Gaučosa” i “Orlova”?

“Da, ta utakmica i celo Svetsko prvenstvo, pa čak i finale u kojem nismo pobijedili. Mislim da smo generalno odigrali sjajan, sjajan turnir. Ljudi gledaju finalni proizvod u toj pobedi protiv Srbije, ali mi smo stvarno radili baš, baš naporno. Cio trening kamp tokom tog ljeta je bio naporan. Sjećam se da nas je Luis Skola prvog dana kampa zaustavio i rekao nam: ‘Mislim da ova ekipa može da igra polufinale Svjetskog prvenstva!’. Svi smo se okrenuli, pogledali ga i pomislili ‘kako to možeš da misliš, da li si lud?’.

On je usadio taj cilj u naše glave i tada smo krenuli da radimo ka ostvarenju tog cilja, svakim danom, svakim treningom… Kada smo došli do utakmice protiv Srbije ili one protiv Francuske – bili smo spremni. Ne čak ni da pobijedimo, već da damo sve od sebe i da ono što smo uradili u kampu prenesemo na utakmicu. Nije nam bilo toliko bitno da li ćemo pobediti ili izgubiti, samo smo želeli da ‘umremo’ igrajući igru na naš način. Mislim da smo to uradili, vršili smo presing po celom terenu, Jokića smo pritiskali svaki put kada bi primio loptu… Sve smo to uradili igrajući sjajnu košarku uz puno energije i strastveno se boreći”.

“Mislim da pred utakmicu sa Srbijom nismo baš vjerovali da možemo da pobijedimo na taj način, da dominiramo tokom cijelog meča, ali tokom utakmice smo svi imali isti osećaj. Ako pogledate Dekov pogled tada, imao je ubilački instinkt u očima. Nismo morali ništa da kažemo jedni drugima, bilo je dovoljno samo da se pogledamo i znali smo da će sve da bude u redu. Bez trunke sumnje, to je bio jedan od najboljih trenutaka u mojoj karijeri, igrajući za reprezentaciju”.

Da li to što vam je Skola rekao vidiš i kod svog trenera Duška Ivanovića i kako bi opisao odnos koji imaš sa njim?

“To je sjajan način da budete vođa. Morate da navedete sve da razmišljaju na isti način ako želite nešto da uradite – bilo to da je neka titula, da igrate polufinale Svetskog prvenstva. Dugačke su sezone i ceo tim mora da vjeruje u to, morate tu bitnu, nekada možda i nemoguću ideju, usadite igračima i da radite ka tome.

Možda konačni rezultat ne bude medalja, možda to bude samo polufinale, ali tokom tog procesa morate da testirate sebe. Moj odnos sa Duškom je poprilično dobar. Ako volite da naporno trenirate, on je savršen za vas”.

Radio si sa velikim stručnjacima tokom karijere. Da li možeš, za kraj, da “sastaviš” savršenog trenera?

“Od Pabla Lasa i Serhija Ernandes, selektora reprezentacije, uzeo bih njihove svakodnevne odnose koje imaju sa igračima. Od Duška bih uzeo vođstvo, ne znam kojeg sam još trenera imao… Svakako, od svakog bih uzeo po nešto. To je način na koji upravljaju ekipom, kakvo vođstvo imaju, kakve radne etike vam usade, to je sve jedan miks tih stvari”.