Ko će staviti potpis na francusko-nemački predlog?

    1 godina pre 249 pregleda Izvor: danas.rs
Foto : Twitter –

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je de facto godinama glavni pregovarač Beograda u dijalogu sa Prištinom, neće staviti svoj potpis na sporazum, kada do njega dođe, već će to učiniti predsednik(ca) Vlade Srbije.

To je, između redova, rekao i sam Vučić na konferenciji za novinare u ponedeljak, na kojoj je govorio o evropskom predlogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a nakon prošlonedeljnog sastanka sa „velikom petorkom” (izaslanik EU Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, savetnik nemačkog kancelara Jens Plotner, savetnik francuskog predsednika Emanuel Bone i savetnik italijanske premijerke Frančesko Marija Talo).

Vučić je na konferenciji rekao:

„Ja znam šta ću da odlučim, ali ne u ime Srbije. U ime Srbije odlučivaće, razume se, pošto bi (drugačije, prim. aut.) bilo suprotno Ustavu Srbije, drugi nadležni državni organi i eventualno građani”, rekao je Vučić.

On je istakao da do sada ništa nije potpisano, ali da je na sastanku sa petorkom bio suočen sa činjenicama, odnosno da mu je rečeno da Srbiju, ako ne prihvati ponuđeni plan, čeka prekid procesa evropskih integracija, povlačenje investicija i sveobuhvatne mere u političkom i ekonomskom smislu.

„Ništa se neče desiti ni danas ni sutra, ni za mesec ili tri, a kada budemo suočeni sa konačnim zahtevom, o tome će se izjasniti i Narodna skupština, možda i narod, možda i svi drugi, odnosno sve druge institucije političkog sistema Srbije i srpskog društva”, rekao je on.

Vučić je dodao da će u narednim danima obavestiti sve predstavnike poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini o detaljima plana.

„Pravićemo pravu institucionalnu transparentnost, tražiti značajniju ulogu parlamenta i vlade, mislim da je to važno, ja uvek obaveštavam i saslušam mišljenje i srpske crkve i svih ostalih verskih zajednica na teritoriji Srbije”, kazao je Vučić i dodao da je su na vladi dogovorili sve taktičke poteze „ko će šta da preuzme na sebe”.

U međuvremenu je saopšteno da će sednica Skupštine Srbije o KiM, kojoj će prisustvovati i Vučić, početi 2. februara i da će verovatno trajati više dana.

Uobičajeno i normalno bi bilo da sporazum potpiše premijer, jer to proizilazi iz odredbe Ustava po kojoj je Vlada izvršni organ koji sprovodi politiku Srbije na unutrašnjem i spoljnom planu. To što međunarodna zajednica pregovara sa Vučićem, umesto sa Vladom Srbije, bilo bi u redu, ali pod pretpostavkom da je u Nemanjinoj 11 formulisana politika prema KiM i da je Vlada zatim ovlastila predsednika da o takvoj politici pregovara. To u Srbiji nije slučaj. Vučić je u više navrata rekao da ga je Vlada Srbije ovlastila da pergovara, ali nije pojasnio kada i kako.

Ko može da potpisuje sporazume u ime države?

Kada su u pitanju međunarodni sporazumi, procedura je da se prvo vode pregovori, zatim se usvaja tekst sporazuma o kojem su se strane usaglasile, potom svaka strana overava (parafira) ugovor, što znači da se sadržaj teksta više ne može menjati. Međutim, da bi ugovor bio validan, on mora da prođe proces potvrde pred Narodnom skupštinom.

Kada je potpisan Briselski sporazum, potpis na papir stavio je premijer Srbije Ivica Dačić, 19. aprila 2013. godine u Briselu. Nekoliko dana kasnije, 22. aprila, Vlada Srbije jednoglasno je dala saglasnost da se potpiše Briselski sporazum – prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Skupština Srbije je 26. aprila, nakon celodnevne rasprave, usvojila Izveštaj Vlade Srbije o dosadašnjem procesu dijaloga sa Kosovom, čiji je sastavni deo bio i predloženi sporazum parafiran u Briselu.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže za Demostat da će sporazum Beograda i Prištine imati sve karakteristike međunarodnog sporazuma. Ističe da po Ustavu Srbije unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada Srbije, koja je zadužena za njeno formulisanje i vođenje. Predsednik ima ovlašćenja da predstavlja Republiku Srbiju i u zemlji i u inostranstvu, ali, kako ističe Rakić Vodinelić, predstavljanje i zastupanje države nije isto.

„Jasna je ustavna odredba po kojoj Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Kod nas se desilo to da je Vučić preuzeo ovlašćenja drugih izvršnih, ali nekada i pravosudnih organa”, navodi ona.

Ako bi se Ustav poštovao, ističe ona, sporazum bi trebalo da potpiše predsednik/ca Vlade Srbije. Rakić Vodinelić, međutim, ističe da nije isključeno da sporazum potpiše i sam predsednik Republike ili neki ministar, koji bi za to morao da ima ovlašćenje Vlade Srbije.

Komentarišući to što međunarodna zajednica pregovara sa Vučićem, a ne sa Vladom Srbije, koja bi trebalo da vodi unutrašnju i spoljnu politiku, Rakić Vodinelić kaže da bi to bilo u redu pod pretpostavkom da je Vlada ta koja formuliše određenu politiku prema Kosovu, a zatim o njoj obaveštava predsednika Republike i daje mu ovlašćenje da o njoj pregovara.

„Medjutim, kod nas je proces obrnut, Vučić je preuzeo ovlašćenja na koja po Ustavu nema pravo i na pregovore otišao bez platforme koju je Vlada formirala. On je posle pregovora u petak došao da obavesti Vladu šta se na pregovorima dogodilo”, navodi Rakić Vodinelić.

To što će, kako je Vučić rekao, o sporazumu odlučivati narod, ne mora da znači da će biti raspisan referendum, već to može da znači da će o tome odlučivati narodni predstavnici, odnosno poslanici Skupštine Srbije.

Rakić Vodinelić navodi da nije obavezno, ali da bi valjalo raspisati referendum pre potpisivanja sporazuma, kako bi se videlo kako građani gledaju na to.

Dodaje i da referendum u Srbiji ne nosi veliki legitimitet i da njegova vrednost nije naročito velika, jer po Ustavu nije određen minimalan broj građana koji moraju da izađu kako bi izjašnjavanje tim putem bilo uspešno, a da bi neko pitanje na referendumu prošlo, potrebno je da se za to izjasni samo prosta većina izašlih.

Rakić Vodinelić smatra i da bi parlament trebalo da se izjasni o eventualnom sporazumu pre nego što on bude potpisan, jer je „najstariji” organ vlasti i vlada bi trebalo da postupa po njegovim uputstvima.

Ko će potpisati eventualne sankcije Rusiji?

Iako javnost već mesecima ima utisak da je predsednik Srbije taj koji odlučuje o uvođenju sankcija Rusiji, što se čita i iz njegovih izjava, u istoriji, ukoliko do toga uopšte dođe, neće ostati zapamćeno da je Vučić stavio svoj potpis na takav dokument.

I o tome će formalno Vlada Srbije doneti konačnu odluku, koja bi takođe trebalo da bude ratifikovana u parlamentu.

Premijerka Ana Brnabić je pre više meseci u raspravi o novoj vladi u parlamentu, govoreći o eventualnom uvođenju sankcija, rekla da će o tome glasati ministri i da je to pitanje za Vladu Srbije.

Videćemo, dosta je predsednik Vučić pričao o tome. Borićemo se, kao što se trenutno borimo, rekla je tada Brnabić i istakla da je to kako će ministri glasati kada se postavi pitanje uvođenje sankcija Rusiji pitanje za Vladu Srbije.