РЕАГОВАЊЕ

Предсједник Уједињене Црне Горе и директор Агенције за контролу и обезбјеђивање квалитета високог образовања (АКОКВО) оптужен је да је прекршио бројне нормативне акте и тражи се његова смјена.

За смјену Горана Даниловића направила се петиција која међу својим потписницима има професоре, умјетнике, грађанске активисте. Оно што је необично поводом поменуте петиције јесте да њу потписује чак двадесет професора из иностранства о којима црногорска јавност није имала прилике да много чује, а дјелује да су једино црногорској јавности колико-толико познати.

Проф. др Роберт Бонковски је своје мјесто у црногорској јавности проналазио већ пар пута као подршка ФЦЈК, па је свој научни рад објавио у часопису за језикословна, књижевна и културна питања Lingua Montenegrina објављеног на Цетињу 2009. године. У свом раду ,,Језикословна истраживања Војислава П. Никчевића и њихова рецепција у Пољској” Бонковски пише: ,,За пољске слависте, који проучавају ту проблематику, истраживачка достигнућа оца, утемељивача монтенегристике, великог родољуба, човјека великог срца – Војислава П. Никчевића су непроцјењива.” Из дијела “човјека великог срца”, што је коментар на који је немогуће ставити научну референцу, види се да је ријеч о приватном, пријатељском односу господина Никчевића и господина Бонковског, што може објаснити његово бављење проблемом Факултета за црногорски језик и књижевност. Занимљиво је да је истина и оно што се наводи на самом почетку наведеног цитата, а то је да пољски слависти заиста јесу изненађујуће укључени у ову проблематику – а да је то истина не само за појединце, већ и да се такав сенитимент промовише у њиховој земљи говори и дио интервјуа др сц. Мјечислава Ђекоњског, који каже: ,,Колико ми у Пољској озбиљно гледамо на црногорске колеге и вашу продукцију, довољно говори чињеница да је пољско министарство науке ваш часопис Лингуа Монтенегрина прихватило као једини релевантни филолошки часопис из Црне Горе.” Зашто је то тако и који интерес имају Пољаци у бављењу поменутом темом није сасвим јасно. Зашто су изабрали баш тај часопис и то као једини релевантни филолошки часопис из Црне Горе? Како је могуће да Факултет који оспоравају чак и говорници црногорског језика добије на значају у ипак нам далекој Пољској?

Др Сања Зубчић с Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци одржала је предавање управо на ФЦЈК, 12. маја 2022. године, гдје је обрађивала тему разлика у начину изрицања мјеста и циља кретања у хрватском, српском, босанском и црногорском језику. Није забиљежено који језик се користио на самом предавању и како је текло споразумијевање.

Ово није малициозан коментар, већ питање које се поставља узевши у обзир да један од потписника петиције господин Павел Пилх, на свом блогу себе описао као “судски тумач за босански, хрватски и српски језик” не наводећи себе као тумача црногорског језика, али је, како видимо, жустри борац за Факултет за црногорски језик и књижевност. За судског тумача га је поставила министарка правде Републике Чешке, али је питање да ли би господин Пилх, уколико би његове црногорске колеге му дошле са проблемом, могао да тумачи ту проблематику ако би била изложена на њему, евидентно, непознатом или макар недовољно познатом језику.

Занимљиво је да др Павел Пилх не наводи црногорски на свом блогу, док господин Гринберг (сувишно је напоменути да је и он потписао петицију) у тексту објављеном на порталу The Converation, дана 26. марта.2021.године, наводи следеће: ,,All the former Yugoslavian republics – Bosnia and Herzegovina, Croatia, Montenegro and Serbia – share a mutually intelligible language, previously called Serbo-Croatian. The differences among them are comparable to the varieties of English spoken by Americans, Australians, British and South Africans.” У преводу ,,Све бивше југословенске републике – БиХ, Хрватска, Црна Гора и Србија – дијеле међусобно разумљив језик, претходно називан српско-хрватски језик. Разлике међу тим језицима могу се упоредити са варијантама енглеског језика којим говоре Американци, Аустралијанци, Британци и Јужноафриканци.” Господин Гринберг, који говори енглеским језиком, се не бори за постојање америчког и аустралијског, већ их назива варијацијама енглеског језика. Његова професионална посвећеност одвајању језика на просторима бивше Југославије није једино што га интересује, већ се бави и политичким питањима, поготово у Црној Гори. Тако је у истом чланку навео, да га литије плаше и да је “Запад на тежи начин научио, прије 25 година, да се конфликти на Балкану завршавају трагично”, па се потом запитао и да ли ће се историја поновити. За њега је Црна Гора под Ђукановићем била прича о успјеху, а од почетка литија је демократија Црне Горе угрожена. То није наша слободна интерпретација, већ је свој текст назвао управо тако ,,Црна Гора је била прича о успјеху на трусном Балкану – сада је њена демократија у опаности”. Важно је напоменути да је господин Гринберг успио да постане у Словенији амбасадор науке, а у Црној Гори је био савјетник Демократског савеза Мехмеда Бардија.

Петицију су потписале и проф. др Ванда Бабић – Галић и проф. др Амира Турбић – Хаџагић. Проф др. Бабић – Галић је била члан комисије за реакредитацију Филолошког факултета у Никшићу, дана 20.06.2022. године, и потписала одлуку без примједби.

Такође, 8. августа 2019. године, проф. др Турбић Хаџагић је потписала одлуку о реакредитацији ФЦЈК. Важно је истаћи да када сте члан комисије за акредитацију или реакредитацију не смијете имати никакву повезаност са факултетом који акредитујете јер се то сматра конфликтом интереса. У овом случају не можемо рећи да је то истинито, узевши у обзир да је госпођа Турбић Хаџић активно наставила да се бави ФЦЈК као пријатељ факултета и непријатељ предсједника Агенције, а потписала је одлуку управо Агенције за контролу и обезбјеђивање квалитета високог образовања (АКОКВО), потом потписивајући и петицију ФЦЈК.

У петицији се наводи и да је господин Даниловић оштетио Агенцију у износу од 20 000 евра, што је, по извјештају независног ревизора неистинито, јер је Агенција добила позитивно мишљење на пословање. Даниловић не само да није оштетио Агенцију у поменутом износу, већ је Агенција уштедјела око 50 000 евра.

Уједињена Црна Гора