Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predviđeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je usklađen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

Kopač je u intervjuu za Betu rekao da je takvo „zastrašujuće“ stanje emisije štetnih gasova posledica rada termoelektrana bez korišćenja filtera koji su ugrađeni samo u termelektroni u „Kostolcu B“, ali četiri godine ne rade.

„Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predviđeno Nacionalnim planom smanjenja emisija. Samo emisije iz „Kostolca B“ su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji“, rekao je Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mjesec dana.

Emisije azotnih oksida i prašine su, kako je rekao, manji problem i ne prevazilaze vrijednosti predviđene Nacionalnim planom.

Moguće sankcije za Srbiju su zbog toga, kako je rekao, gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, ali i manjak investicija u sektor energetike.

Na pitanje da li je bio upoznat sa stanjem u poslovanju termoektrane „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu, Kopač je rekao da ga je raspad sitema prije mjesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.

Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je rekao da je to instrument u borbi protiv klimatskih promena i za dekarbonizaciju.

„Evropska unija (EU) je uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova iz termoelektrana na fosilna goriva i industriju, neke druge zemlje su uvele porez i druga plaćanja. Očekujem, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje štetnih gasova, prije svega ugljen-dioksida“, rekao je Kopač.

Dodao je da je cijena (taksa) prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida (CO2), ali da bi ta cijena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire.

Zbog toga Srbija treba, prema njegovim rečima, postepeno da uvodi te takse, ali konstantno i predvidljivo jer bez toge neće moći da ubijedi EU da je ozbiljna država.

Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. „Ja sam uvijek propagirao potrošnju tog novca za mjere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja“, rekao je Kopač.

Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava EU zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija CO2.

„Preračunaće se koliko je uglja prosječno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cijena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvođač istog proizvoda unutar EU na takvu prosječnu vrijednost uglja“, objasnio je Kopač.

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtjevala EZ za vrijeme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspješno završeno razdvajanje djelatnosti u „Srbijagasu“, filteri u termoelektranama još nisu ugrađeni, a da ima i drugih problema.

Kopač je rekao da vjeruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.

Na pitanje kada će se završiti energetska kriza Kopač je rekao da je „pitanje šta je kriza“. „Energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje. Pored toga cio svijet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji. To je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća. Sve se to odražava u cijeni energije“, rekao je Kopač.

Dodao je da očekuje da će cijene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile prije poskupljenja.

To će, prema njegovim riječima, morati da se reflektuje i na cijenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. „Razumijem, da je to politički osjetljivo za sve, posebno prije izbora“, rekao je Kopač.

Astronomsko poskupljenje struje i gasa izazvano je, prema njegovim rečima, političkim faktorima, ali ne samo njima.

„Uzroci su mnogobrojni. Počelo je trgovinskim ratom između Kine i Australije i nestašicom uglja u Kini, što je političkog karaktera. Svoj doprinos su imale i cijene kupona (takse) za emisije ugljen-dioksida, na koje utiče Evropska komisija, što je opet političkog karaktera. Rusija je iskoristila svoju šansu za dalji pritisak na Ukrajinu i EU i to je opet politika“, rekao je Kopač.

Dodao je da je bilo i „normalnih“ tržišnih faktora, među kojima je prije svega, postpandemični oporavak industrije u cijelom svijetu.

„Kina i Indija prelaze sa uglja na gas. To su ogromne zemlje i potražnja za gasom je zbog toga ogromna. Gas je postao globalni produkt i utiče na sve“, rekao je Kopač.

Ocijenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cijenu hrane i transporta.

„Zbog toga će siromašni biti još siromašniji, a bogati još bogatiji. Ali jedini pobjednici na duge staze će biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte i gasa, pa ni od uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. Sad je vrijeme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mjere energetske efikasnosti“, rekao je Kopač.