Funkcionerka Demokratskog fronta (DF) Simonida Kordić ocijenila je da je „Otvoreni Balkan“ prvi istinski dostupan značajan ekonomski program regionalne saradnje u koji Crna Gora, ako postoji politička volja, može da uđe veoma brzo i na taj način počne da rješava mnoge probleme i mnoge bolesti naše ekonomije.

Kordić je za „Dan“ kazala da je Demokratski front (DF) za pristupanje Crne Gore „Otvorenom Balkanu“ zato što su sadržaji i predlozi koje nudi od neposrednog interesa za građane.

„U slučaju te regionalne integracije građanima se otvara mogućnost da mogu da rade u Srbiji, Sjevernoj Makedoniji i Albaniji po istim uslovima. Diplome se automatski priznaju, liječenje i školovanje su svima dostupni, putovanja su bez granica. Uz to, protok robe i kapitala išao bi mnogo brže i samo tržiše za našu skromnu domaću proizvodnju bilo bi mnogo šire. Sa širim tržištem postajemo destinacija poželjnija za kvalitetnije investicije, koje bi otpočele industrije sa višim platama. Ne bismo bili ograničeni na to da građanima kao najviši domet nudimo zapošljavanje u turizmu, gdje su plate najmanje. Sofisticiraniji poslovi podrazumijevaju i viši platni rang, ali njima treba šire tržište“, objasnila je Kordić.

Ona smatra da nema racionalnog razloga koji bi opravdao oponiranje „Otvorenom Balkanu“ od dijela vlasti – Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, ali i od opozicionih Demokrate i Socijaldemokrata.

„Tu se kao glavni razlozi protiv „Otvorenog Balkana“ navodi stvaranje „Velike Srbije“ i „Velike Albanije“ i da bi to bila prepreka evrointegracijama. Zabrinjavajuće je da tako nešto čujemo od ljudi koji se deklarativno zalažu za ulazak u EU jer nas u toj Uniji čekaju mnogo veće i značajnije zemlje i tržišta nego što su to Srbija i Albanija zajedno. Druga stvar je da EU naše kapacitete za integraciju procjenjuje i na osnovu naše sposobnosti da se integrišemo regionalno i sarađujemo“, istakla je Kordić.

Nije dobro na ključne pozicije vraćati političare iz 90-ih

Kordić smatra da je najbolji način, najbolji model izbora vlasti onaj koji održava izbornu volju, te da konstelacija političkih odnosa kakva je formulisana na izborima treba da bude oličena i u formiranju izvršne vlasti.

„Međutim, formiranje postizborne koalicije nikada nije jednostavno i nikada ne zavisi od političke volje samo jednog faktora, a često i ne odražava u potpunosti ono što je izraženo kao narodna volja. Insistirati na principu u jednoj opštini, a ne primjenjivati ga u nekoj drugoj nije do kraja principijelno. Ono što je važno, barem u opštinama koje odražavaju volju naroda za reformama, jeste formiranje stabilne vlasti – vlasti koja će ispuniti ono što su očekivanja građana“, kazala je Kordić.

Što se tiče vraćanja političara iz devedesetih na ključne državne pozicije i oživljavanja politike devedesetih u Crnoj Gori, ona smatra da to niti je dobra politička poruka niti je dobra preporuka koja bi trebalo da uvjeri građane će doći do ikakvih reformi.

„Dakle, oni ljudi koji su učestvovali u destabilizaciji crnogorske privrede i njenoj potpunoj devastaciji teško da mogu biti ljudi koji će izvesti reforme koje je Vlada obećavala tražeći manjinsku podršku“, istakla je Kordić.

Ona je podsjetila da su i zvaničnici SAD jasno stavili do znanja da „Otvoreni Balkan“ nije prepreka pridruživanju EU, već je preporuka za takve integracije.

„Neke stranke protivljenje „Otvorenom Balkanu“ pravdaju tvrdnjom da je loš. I jeste loš, ali za uvoznički lobi, za one političare koji narod drže u strahu od navodnih bauka iz susjedstva. Loš je i za sve one koji vode izolacionističku politiku, stvarajući od Crne Gore malo izolovano ostrvo u kojem lokalni tajkuni svoje radnike drže kao robovsku radnu snagu i mogu neometano da funkcionišu. Otvoreni Balkan je loš za sve njih, ali je dobar za građane i narod“, kazala je Kordić.

Kako je dodala, Evropska unija se nalazi u stanju pojačanog pritiska od strane država koje su već kandidati za učlanjenje, kao i od strane zemalja koje bi željele da otpočnu pregovore za učlanjenje.

„EU, sa jedne strane, ne želi da ponovi onaj problem koji joj se desio sa proširenjem kada su u njen sastav ušle, recimo, Bugarska i Rumunija i sl, koje u tom trenutku nisu bile objektivno spremne da ispune standarde i kriterijume koje Unija postavlja svojim članicama. Sa druge strane, EU ima objektivnu potrebu za nekom vrstom stabilizacije i kapitalizacije na teritoriji koja se sada nalazi van same Unije, a zapravo pripada evropskom političkom, ekonomskom, pa i bezbjednosnom zahvatu“, rekla je Kordić.

Ona je istakla da Crna Gora mora da posmatra šta su politike koje EU formuliše jer „krajnja odluka o našem članstvu ipak leži u Briselu, a malo manje u Podgorici“.

„U tom smislu, moramo kao fakat da uzmemo ono što francuski predsjednik Makron kaže, a to je da ovaj predlog ne predstavlja zamjenu za članstvo, niti je prepreka članstvu u EU, već da na određeni način zapravo olakšava privrednu i drugu saradnju koja ne može da se sprovede u ovom trenutku u okvirima koje formalno pruža sama Evropska unija, a potrebna je Uniji kao što je potrebna ostalim zemljama koje oko nje gravitiraju. Cio proces Evropskoj uniji, iako veoma dug, ima jednu pozitivnu stranu, a to je da barem stvara formalne uslove za unapređenje privrednih i političkih okolnosti u Crnoj Gori“, navela je Kordić.