Актуелна медијска хајка која се води против предсједника Општине Никшић и високог функционера Нове српске демократије, господина Марка Ковачевића, представља једну беспризорну и крајње нечасну епизоду која има за циљ, очигледно, да држи српски народ у стању политичке покорности.

Господину Ковачевићу се замјера што је прослављао великане српске историје и ослободилачких ратова као што је то случај са нашим чувеним устаником сердаром Вулом. Нападе на Ковачевића спроводе ДПС, политички представници Бошњака, тзв. независни интелектуалци, али, на нашу велику жалост, и реис Исламске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић. Наиме, господин Фејзић је у више наврата истакао да је понашање Марка Ковачевића, само због тога што се није одрекао наше свете ослободилачке традиције, фашистички чин. Таква порука, и то у 21. вијеку, заиста је непримјерена једном вјерском лидеру. Господин Фејзић је отишао и корак даље, па је Османско царство прогласио за цивилизовану и демократски устројену државу, чиме је повриједио национална и вјерска осјећања свих Срба, чији су преци одлично упамтили сву ригидност и све злочине који су вјековима спровођени над нашим народом, управо од турског завојевача. Да ли то значи да господин Фејзић оправдава и остале окупаторе, попут Њемаца, Италијана или, можда, усташа? Господин Фејзић је, свјесно или не, оваквим понашањем и нападима на господина Ковачевића послао јасну поруку да је његовање ослободилачке традиције српског народа проблем у Црној Гори, чиме је јасно довео у питање идентитет српског народа и право на уживање свих загарантованих цивилизацијских права. Нисмо очекивали од господина Фејзића да се понаша као некадашњи главни имам из Пљеваља, Самир Кадрибашић, који је годинама сијао мржњу према српском народу, и то на најпримитивнији могући начин.

С друге стране, не можемо да не примјетимо да је господин Фејзић „мудро“ прећутао ликовање предсједника Општине Тузи, Ника Ђељошаја, поводом 555 година од смрти Ђурађа Скендербега, који је био велики борац против Турака и чина насилне исламизације коју су Турци на овим просторима свакако спроводили. Уколико господин Фејзић није био упознат са тим, можда га је могао информисати управо Кадрибашић, данашњи хоџа из Тузи.

Такође, господин Фејзић се није истакао у солидарности са српским православним народом када је, током величанствених литија, водио борбу за одбрану светиња Српске православне цркве, што умногоме објашњава последње испаде господина Фејзића.

Нажалост, ова хајка на господина Ковачевића довела је до скандалозне ситуације да му се отворено пријети клањем. Није се, очигледно, размишљало о последицама када се овај млади и часни човјек изложио, заиста непотребним, коментарима, и то само због тога што не жели да одступи од наше свете ослободилачке традиције. 

Оно што желим да кажем на крају јесте да је напад на Марка Ковачевића напад на све нас и да ми, као представници српског народа у Црној Гори, ни у којем случају нећемо дозволити да у овој борби остане сам. Како ми, тако и цијели српски народ.

Милан Лекић, предсједник Општинског одбора Нове српске демократије Пљевља