МАЉЕВАЦ: ПУШТЕН У РАД СИСТЕМ ЗА ОРОШАВАЊЕ – Вјештачком кишом против прашине

    2 godine pre 517 pregleda Izvor: epcg.me

Подизање прашине са депоније Маљевац, под утицајем вјетра, најчешће током љетње сезоне када је површина депоније сува, регулисано је константним одржавањем тзв. воденог огледала на површини касете и уградњом и пуштањем у рад система за орошавање. Систем за орошавање вјештачком кишом је метода која омогућава довођење воде на третирану површину симулирајући природну кишу. Вода је у систему орошавања под притиском, те излазећи кроз млазницу обара честице прашине и прска околно тло. Према ријечима Мијушковића, овим поступком се спречава одизање лаких честица пепела са депоније путем капљица адекватне количине воде са којима се интегришу и везују за тло, на најрационалнији начин.

  • Распршивачи система за орошавање међусобном допуном,равномјерно распршују воду. Међусобна удаљеност распршивача изабрана је на бази просјечне брзине вјетра у том подручју. Циљ рационалне расподјеле распршивача је да, узимајући у обзир конфигурацију терена као и габарите третиране површине, систем за орошавање распрши што равномјернију и потребну количину воде. Иначе, систем за распршавање се састоји од:
  1. центрифугалне пумпе високог притиска
  1. магистралног цјевовода NО110 који има улогу раздјелника који се грана у секторе, за које се везују огранци са распршивачима, орошавање се врши редом свака зона једна за другом;
  1. распршивачи са ротирајућим снопом који прскањем покрива површину у облику круга
  1. аутоматски испусни вентил који обезбјеђује једноставно испуштање воде из система. Вентил се затвара под притиском воде која се пушти у сектор. По завршетку заливања, када притисак воде опадне у сектору, вентил се отвара и вода из тог дијела цијеви у сектору излази. Испуштање се врши низ косину насипа чиме се допунски влажи у том дијелу;
  2. зимски испусни вентил који служи за пражњења система за орошавање и заштиту од мраза
  3. ваздушни вентили који служе за непрекидно уклањање ваздуха током рада система за орошавање.
  4. управљачки уређај који има задатак да укључује или искључује поједине зоне заливања. На управљачки уређај се прикључује и сензор за кишу, чији је задатак да онемогући заливање за вријеме кишних периода. У управљачки уређај се додатно уграђује модул за пумпу, обзиром да се систем орошавања напаја из црпилишта. Управљачки уређај се повезује и са мини метеоролошком станицом која детектује и прати кретање вјетра и остале атмосферске утицаје и при брзинама вјетра од 19 до 24km/h или паду температуре испод 3⁰C искључује систем за орошавање.
  5. филтер са припадајућим елементима који служи за уклањање чврстих честица из процесне воде путем предфилтрације и филтрације како би се спријечило зачепљење дизни на распрскивачима и сметње на електромоторним вентилима.

КОНЦЕПЦИЈА РАДА СИСТЕМА ЗА
ОРОШАВАЊЕ

Мијушковић прецизира да систем за орошавање може да се премјешта по фазама, тј. онако како захтијева динамика израде конструкције насипа око предвиђених касета.
Траса је лоцирана на западу депоније, дуж касете III.

  • Регулација рада цјелокупног система је путем временског програматора који даљинском командом даје сигнал за отварање електро-вентила постављеног на свакој грани сектора и уједно дефинише парцијално вријеме орошавања.
  • Програматор се повезује на мини метереолошку станицу која је снабдјевена сензорима за влагу, брзину вјетра, температуру итд. и која даје импулс програматору за искључивање система код „искакања“ параметара изван предвиђених оквира.
    Предвиђен је програматор за рад у спољним условима.
    Снабдијевање водом је из пријемне коморе таложника на петој степеници на К+814m н.в, одакле се високопритисном центрифугалном пумпом транспортује путем магистралног цјевовода до појединих сектора, односно крајњих потрошача на њима, у овом случају металних распрскивача. Снабдјевање водом пријемне коморе потребним количинама воде, врши се пумпама из пумпне станице дренажних процједних х вода.

Вишак допремљене воде води се преливом у таложник. Вођење магистралних цјевовода NО110 на пројектованим трасама је по терену и у зависности од фаза изградња насипа. Другим ријечима, са напредовањем изградње насипа по фазама мијења се и положај система за орошавање, све до неке завршне коте К+832m н.в.

За случај евентуалног зачепљења дизни на распршивачима од механичких примјеса, поред усисне корпе – саугера на усисном дијелу пумпе постоји и аутоматски електрични самопречишћавајући филтер на бy-пасу потисног дијела цјевовода за уклањање истих, тик иза пумпе. Иначе, комплетан цјевоводни систем састављен је од ХДПЕ цијеви различитих пречника који се полаже по терену и адекватним фитинзима повезује у јединствену цјелину. Метални распрскивачи у циљу бољег домета издигнути су на стативима на висини од 1,5m изнад површине терена и смјештени су на помоћним ослонцима, истиче Душан Мијушковић.