Iako se ne dešava svakoj medicinskoj sestri, da kao dispečer porodi ženu preko telefona Biljani Pašalić (49), medicinskoj sestri Hitne pomoći u Pančevu, sa više od 30 godina radnog iskustva, to se desilo prvi put.

Iza sebe ima desetak porođaja na nespecifičnim mjestima – od porođaja u stanu preko onog poznatog na Pančevačkom mostu do porođaja na benzinskoj pumpi…

Noć kao na filmu

Porođaji je, kako kaže za Telegraf – hoće. Talična je rekla bi i nasmijala se ova zdravstvena radnica za ponos.

Noć u Hitnoj pomoći kao na filmu, dogodila se u subotu, 10. septembra. Biljana Pašalić primila je poziv kao prvi red hitnosti. Porođaj je bio u toku. Radilo se o trudnici iz Starčeva, koja je te večeri, pomoću Biljaninih instrukcija, rodila drugo dijete, djevojčicu. Kada je ekipa Hitne pomoći stigla na adresu, mogla je samo da čuje bebin plač, vidi istovremeni šok i radost ukućana, zbrine mamu i novorođenče i transportuje ih u bolnicu.

• S obzirom na to da je to naseljeno mjesto ekipa je krenula odmah po pozivu. Dispečer je za to vrijeme obavezan da uzima sve podatke i da, eventualno, pruži pomoć telefonskim putem porodici ako je malo udaljenije mjesto, što je i bio slučaj. Rečeno mi je da se ženica porađa i da je porođaj u toku. Bila joj je to druga trudnoća – počinje razgovor Biljana:
• To su uvijek dramatične situacije za porodicu a i za nas to nije baš tako jednostavno, zato što ekipa ne može tako brzo da stigne do mjesta. Obaveza dispečera u tim trenucima jeste da da osnovne podatke i da usmjeri porodicu šta može da uradi najbolje, kako da se ponaša do dolaska ekipe. Nismo zaista očekivali da će to biti porođaj, najmanje da će do dolaska naše ekipe da se završi, ali je sve išlo u tom pravcu.

Trudnici je, naime, pukao vodenjak. Prije toga je bila kod ginekologa, koji je rekao da beba neće još “napolje”. Međutim, vodenjak je pukao zbog čega su i pozvali Hitnu pomoć.

• U jednom trenutku sam sa druge strane linije čula: “Evo je glava”! Porodica je, naravno, bila uznemirena, kako bi svako od nas reagovao. Davala sam instrukcije porodici, i moram da kažem da je te večeri komunikacija na relaciji Hitna pomoć-pacijent bila odlična, što je jako bitno. Bili su vrlo raspoloženi da na moje instrukcije odrađuju posao, što je bilo jako bitno da bi se porođaj završio korektno i da bude sve u redu. Obično se pacijenti ljute kada im mi postavljamo određena pitanja. Misle da su suvišna. Rekla bih da nijedno pitanje sa ove strane nije suvišno baš zbog toga što dajemo instrukcije šta treba da se radi. Na moje instrukcije oni su odgovorili savršeno, dobro su odradili sve što je trebalo i rođena je jedna zdrava djevojčica, i majka je bila potpuno u redu – priča sagovornica.

Da bi se sve završilo kako treba, neophodna je smirenost i sa jedne i sa druge strane. Ona kao dispečer, medicinska sestra i babica na daljinu, mora u tim trenucima da bude i psiholog.

• Vi ne znate ko je sa druge strane žice. Kada je situacija dramatična, svi su jako uznemireni. Dispečer tada mora da insistira na smirenosti porodice, a i on sam mora da bude smiren, kako bi instrukcije bile lagane, a da opet svi čuju i poštuju “naredbe” koje treba da budu kratke i jasne. “Hajde sada sačekajte. Moram da komuniciram sa najsmirenijim u porodici. Tišina da možemo lijepo da iskomuniciramo.” U ovoj situaciji se pojavila rođena sestra porodilje kao najsmirenija i ona je na kraju izvršila taj porođaj, pomoću mojih instrukcija. Bila babica, praktično – kaže Biljana.

Na pitanje ko je nju uspio da smiri, kaže:

• To je za nas uobičajen posao, ali uvijek postoji osjećaj straha od nekih nepredvidivih situacija. Vi niste tamo da možete da reagujete. Svo znanje koje imate morate u par minuta da prenesete tom nekom ko je tamo. Jako je bitna reakcija porodice, da adekvatno reaguje, da bi Hitna pomoć mogla da nastavi taj rad. U ovom slučaju je zaista bilo dobre komunikacije.

Kada je ona porođaj već bio završen na adresu je stigla i ekipa Hitne pomoći, koju su činili doktor Miroslav Tepšić, medicinski tehničar Magda Marinković i vozač Svetozar Grujovski.

• Tad nastupa olakšanje za i za dispečera, to jest mene, a i za porodicu jer poslije porođaja i dolaska bebe na svijet predstoji niz medicinsko tehničkih radnji koje treba da se urade da se beba nadalje zbrine i transportuje do bolnice. To je preuzela moja ekipa, i jako je bitno da ekipa koja ide na teren bude jaka jaka, uigrana, svako ima svoje mjesto a svako to mjesto je jako bitno, počev od vozača koji vozi na adresu da bi se stiglo pravovremeno i bezbjedno – priča Biljana.

Šta ekipu čeka na adresi

Doktor Tepšić kaže za Telegraf da su sve vrijeme na putu do Starčeva razmišljali šta će vidjeti na adresi na koju su krenuli.

• Pitali smo se da li porođaj završen, da li je u sredini. Na svu sreću porođaj je bio gotov. Beba je ležala na majčinom stomaku, vezana pupčanom vrpcom, tako da je naš glavni zadatak bio da klemujemo tu pupčanu vrpcu i da pratimo stanje bebe i porodilje. Poslije smo ih prebacili u bolnicu. Tu se vodilo računa da se porodilja sa te pozicije na krevetu prebaci bezbjedno do saniteta, i pratili smo vitalne parametre i bebe i porodilje – kaže za doktor Miroslav Tepšić.

Medicinski tehničar Magda Marinković kaže da su ukućani bili presretni, a doktor dodaje i da su bili istovremeno i u šoku.

• Porođaji su jedno predivno iskustvo i za tu majku, i za nas. Lijepo je kada se dešavaju tako lijepe stvari u našem poslu – kaže Magda i otkriva šta joj je porodilja prvo rekla:

– Prvo je rekla da je umorna.

Biljana je, inače, prije par godina zaustavila saobraćaj sa ekipom na Pančevačkom mostu da bi porodila jednu trudnicu. I nije to jedini porođaj na nespecifičnom mjestu kojem je “kumovala”, ali je sada prvi put porodila ženu preko telefona.