Саопштење за јавност

Чланови 38. и 39. Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, у којима се прописује изглед грба и заставе кажу да је народни грб двоглави бијели орао, а да су народне боје црвена, плава (плаветна) и бијела. Процес дезинтеграције, насилног деформисања прошлости, историјски потврђеног и непорецивог српског идентитета Црне Горе било је важно демонстрирати и кроз визуелно-хералдичке припреме за оно што је циљ: нови човјек и нови идентитет.

Црвено-жута, државна застава Црне Горе, озваничена је 13. јула 2004. када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе тијесном парламентарном већином. Један од највећих заговорника нових националних симбола, тадашњи предсједник СДП-а и неформални креатор нове заставе, Ранко Кривокапић, знао је да каже: симболи су резултат стања у држави. Нажалост, стање у једној од најмлађих држава на планети су испред научника, спортиста, културних стваралаца, предузетника итд. демонстрирали бродови са тонама кокаина или товарима цигарета који су пловили под новом црвено-жутом заставом.

Већински Срби се никад нису идентитификали са овим симболима и, на срећу, са таквим стањем у држави.

У години која је за нама, оног историјског 30. августа, први пут наког 75 година, на демократским изборима смијењена је власт у Црној Гори. Великом и зборном резултату претходиле су величанствене свенародне литије које су ревитализовале народни дух, кроз поновно успостављену еманацију традиционалне и народне Црне Горе васкрснуле су и црногорске тробојке са немањићким бијелим орлом (о којима говори Устав из 1905. године). Међутим, десетак дана након великог изборног резултата, 9. септембра 2020. нова Власт је потписала споразум, највјероватније као резултат међународних притисака, у коме један члан каже да се неће мијењати национални симболи. Еманација духа једног народа који је издејствовао слободу поново је угушена.

Партије парламентарне већине за које гласа и велики број Срба (чији лидер је и сам, не тако давно, у мају 2014. говорио да ће се „у Подгорици вијорити тробојка”) данас наступају под новим националним симболима, често доста пасионираније и посвећеније од самог СДПа, или ДПСа, вјерујући да преузимају тако државотворни наратив и индепендистички дискурс. При чему симболи, народни фолклор и национални мелос већине њиховог бирачког тијела нису пожељни (а ако им се, којим случајем, провуку, онда слиједе немушти покушају да се такви „пропусти” оправдају и замаскирају), у том смислу долази до нове стратегије: потребно је Србе тихо привикавати на „нову реалност” док безболно, на крају, не прихвате симболе под којима су угњетавани и око којих није било народног консензуса, док не заволе химну чије је дијелове писао у Нирнбергу осуђени нациста и док не почну да навијају за репрезентацију на чијим дресовима пише Montenegro.

Тробојка има доминантније историјско залеђе, смисленија је и ликовнија, користе је многе земље свијета (и не само словенске) са различитим значењима и конотацијама. Три српске боје означавају вјековне идеале нашег народа: одбрану слободе, побједу правде и спас части. Вијориле су се приликом крунисања краља Николе, након побједе на Мојковцу, током великог народног Устанка 13. јула, а своју тробојку користи и наша Српска Православна Црква. Тробојку су, колико год њиховим данашњим поклоницима било тешко да то прихвате, користили и црногорски федералисти, односно зеленаши Крста Поповића. Тробојка са бијелим орлом је, наравно, и државна застава Републике Србије, званично од 1835. и чувеног Сретењског Устава (мада се користила и доста раније). Другим ријечима: тробојка је једина српска застава. Позивамо све Србе из Црне Горе, заједно са Србима из других земаља, да чувају, поштују и воле тробојку, да је поносно истичу на свим скуповима и сабрањима и да не прихватају промишљена и испланирана подметања која ће, неминовно, одвести у даље парцелисање, сепарације, раздоре и дезинтегрисања унутар српског националног бића. Тробојци су посвећени и неких од најљепших стихова наше родољубиве поезије, а ево како их је писао Лаза Костић: Заставо моја, заставо тројна/ свијено срце народа бојна/ зар већ у твојим бојама спава/ црвена крвца и крвца плава?

НВО Ми знамо ко смо