MINISTARSTVO URADILO NACRT DRŽAVNOG BUDŽETA ZA 2021.

    1 mesec pre 157 pregleda Izvor: vijesti.me

Prihodi državnog budžeta u ovoj godini iznosiće 1,89 milijardi, odnosno za 274 miliona ili 16 odsto više nego prošle godine, pa će deficit iznositi 135 miliona eura umjesto 457 miliona eura, koliko je nedostajalo u 2020.

To je navedeno u dijelu nacrta državnog budžeta za 2021. godinu, koji je objavljen uz dokumentaciju o emitovanju obveznica od početka decembra prošle godine.

Ovaj dokument je radilo Ministarstvo finansija.

Ministar finansija Milojko Spajić je najavio u drugoj polovini decembra da će nova Vlada raditi novi budžet i imati predlog do kraja marta, do kada je u privremeno finansiranje.

Sve ove prognoze u okviru dokumentacije za zaduženje od 750 miliona eura zasnovane su na očekivanju suzbijanju pandemije virusa korona, kao i da neće biti novih negativnih dešavanja.

Rast prihoda se očekuje na osnovu oporavka ekonomije, jer se prognozira rast BDP-a u 2021. godini za osam odsto.

Očekivanja iz tog nacrta budžeta su da će u 2022. godini rast ekonomije iznositi oko šest odsto, a u 2023. godini oko pet odsto.

To znači da bi BDP u 2023. godini bio nešto iznad onoga iz 2019. godine, odnosno da bi se crnogorska ekonomija vratila na pretkrizni period u roku od tri godine.

Šta piše u dokumentaciji

Prema tom nacrtu budžeta, Vlada očekuje da će ove godine od poreza na dodatu vrijednost (PDV) prihodovati 635 miliona eura, dok se prošle godine usljed krize i manjeg turističkog prometa od ove dažbine u državnu kasu slilo 522 miliona eura. Od obaveznih doprinosa na zarade očekuje se 540 miliona eura ili 13 miliona više nego u prošloj godini, od poreza na dohodak 123 miliona ili sedam miliona više, a od akciza 216 miliona ili 15 miliona eura više nego što je prihodovano u 2020.

“Predviđen je rast prihoda od PDV-a zbog naplate zaostalih poreskih dugova prema reprogramiranju poreskih zahtjeva, zajedno s borbom protiv neformalne ekonomije i primjenom elektronske fiskalizacije poreskih kasa od 1. januara 2021. Pored toga, prihodi od poreza na dohodak građana vjerovatno će činiti značajan udio u ukupnom prihodu, dok će akcize zabilježiti rast, kao rezultat oporavka ekonomske aktivnosti i u skladu sa prilagođavanjem crnogorske akcizne politike sa politikom akciza Evropske unije”, navedeno je u dokumentu.

Prošlogodišnji budžetski deficit vrijedio je 10,7 odsto procijenjenog BDP-a, dok će očekivani deficit u ovoj godini iznositi 2,7 odsto ovogodišnjeg BDP-a.

Blagi pad javnog duga od iduće godine

Neto javni dug na kraju prošle godine procijenjen je na iznos od 3,8 milijardi eura ili 88,6 odsto procijenjenog BDP-a.

Prema prognozama Vlade iz ovog dokumenta, on će na kraju ove godine iznositi 3,95 milijardi, ali će zbog očekivanog oporavka ekonomije njegov udio u BDP-u biti smanjen na 87,1 odsto.

Na kraju 2022. godine očekuje se da javni dug iznosi 4,03 milijarde ili 80,5 odsto BDP-a a na kraju 2023. bi iznosio 4,05 milijardi ili 76,4 odsto BDP-a.

Neto javni dug prije ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa, na kraju 2019. godine, iznosio je 3,2 milijarde ili 64,5 odsto BDP-a iz te godine.

Javni dug će nominalno za 800 miliona eura biti veći na kraju 2023. nego što je bio 2019. godine.

Cilj prethodne Vlade iz perioda prije krize bio je da u 2022. godini javni dug bude ispod 60 odsto BDP-a, što je granica iz mastrihtskih krijetirijuma između srednje i visoke zaduženosti neke zemlje.

U ovom dokumentu nema prognoze kada bi javni dug mogao pasti ispod ove granice.

Matematički gledano trebalo bi sedam godina prosječnog rasta BDP-a između pet i šest odsto, a da u međuvremenu ne bude još nekih kriza ili vanrednih državnih rashoda.

Oporavak turizma do 2023.

Optimistične prognoze o rastu ekonomije ove i u naredne dvije godine zasnovane su na prognozi oporavka turizma, najznačajnije privredne grane.

“Očekuje se da će se turizam oporaviti u srednjoročnom periodu, nakon negativnog šoka za ovaj sektor 2020. godine, zbog pandemije kovid-19, otežanog zatvaranjem granica sa susjednim zemljama. Pošto je usvojena nova politika nove Vlade, procjenjuje se da se prihodi od turizma u 2021. godini postepeno oporave i dostignu 55 procenata nivoa iz 2019. Očekuje se da se potpuni oporavak prihoda od crnogorskog turizma na nivo iz 2019. godine ostvari do 2023. To je u skladu sa procjenama Svjetske turističke organizacije o globalnom turističkom oporavku od 2,5 do 4 godine. Predviđeni prihodi od turizma u srednjoročnom periodu takođe se oslanjaju na mjere strukturnih reformi, povećanje kapaciteta i poboljšanja u ponudi”, navedeno je u dokumentu.

Prva dionica auto-puta do kraja godine, nema najava nastavka gradnje

Iz Vlade očekuju da će prva dionica auto-puta od Podgorice do Matešava biti završena do kraja 2021. godine, odnosno sa oko dvije i po godine zakašnjenja.

Njegov konačni završetak trebalo bi da ima, kako je navedeno, pozitivne efekte na ekonomsko okruženje i ubrzanje budućeg ekonomskog rasta.

Očekuje se da će se skratiti vrijeme putovanja između sjevera i juga Crne Gore i stvori nove poslovne mogućnosti i investicije.

“Očekuje se da se eventualno smanjenje ulaganja iz javnih izvora po završetku prve dionice auto-puta Bar-Boljare nadoknadi porastom privatnih investicija, zbog programa ekonomskog državljanstva, modernizacije međunarodnih aerodroma, usvajanjem Zakona o javno-privatnom partnerstvu i drugim najavljenim ulaganjima. Poboljšanja u ukupnom poslovnom i regulatornom okruženju, uključujući kroz očekivano ubrazanje EU integracije, imaju za cilj nastavak podsticanja priliva stranih direktnih investicija (SDI), za koje vlada očekuje da će dostići prosječno devet procenata BDP-a između 2021. i 2023. godine”, navedeno je u dokumentu.

Ne pominje se mogućnost nastavka gradnje nove dionice auto-puta.

Iz MMF-a i Svjetske banke ranije je upozoravano da zbog visokog javnog duga neće biti moguća gradnja novih dionica dok se javni dug ne spusti na 60 odsto BDP-a.

Navedeno je da prva dionica auto-puta nije finansijski isplativa, odnosno da će se od naplate putarine moći vraćati najviše do polovine godišnjih rata za njegovu izgradnju, odnosno da će država godišnje morati da dotira 32 miliona eura iz budžeta kako bi se vraćale ove rate.

Najnovije vijesti

Zaplijenjena 482 kg duvana

8. marta 2021. 12:02

Najčitanije

Pogledajte rezultate glasanje po opštinama

31. avgusta 2020. 16133 pregleda

Pljevaljska „vještica u magli“

20. decembra 2020. 8200 pregleda

Jesu li Pljevlja žrtvovan grad?

27. marta 2020. 7356 pregleda

Na Jabuci “pali” šverceri narkotika

15. jula 2019. 7031 pregleda

Pljevlja u doba Korone 19.03.2020. (VIDEO)

19. januara 2021. 7024 pregleda