Na nivou bankarskog sektora 181,1 milion eura loših kredita -Više od mjesec kasni otplata 115 miliona eura

    6 mjeseci pre 181 pregleda Izvor: pobjeda.me

Kasni otplata 181,1 milion eura kredita ili 3,81 odsto ukupnih, navodi se u drugom prilogu Izvještaju EK o Crnoj Gori za period novembar 2019 – kraj januara tekuće godine.

Ukupni krediti privrede i stanovništva, iznose 3,06 milijardi. Bankarski system, kako se ocjenjuje, karakteriše stabilnost, adekvatna kapitalizovanost i zadovoljavajuća likvidnost. U odnosu na decembar 2018. loši krediti su pali za 80 miliona eura ili 30,64 odsto, a u ukupnoj aktivi učestvuju sa 5,67 odsto.

Kašnjenje

Podaci pokazuju da je najveći iznos kredita čija otplata kasni preko mjesec dana.

– Bruto krediti i potraživanja koji kasne s otplatom preko 30 dana na kraju decembra 2019. iznosili su 115,3 miliona eura i čine 3,77 odsto ukupnih. Njihovo učešće na kraju decembra 2018. u ukupnim bruto kreditima je iznosilo 6,24 odsto što predstavlja pad od 2,47 procentna poena – navedeno je u ovom izvještaju koji je Vlada usvojila na prošloj sjednici.

Manji je iznos kredita čija otplata kasni preko tri mjeseca.

– Bruto krediti i potraživanja koji kasne s otplatom preko 90 dana su na kraju decembra 2019. iznosili 75 miliona eura i bili su 2,45 odsto ukupnih. Njihovo učešće u ukupnim bruto kreditima i potraživanjima u decembru prethodne godine je bilo nepovoljnije i iznosilo je 4,64 odsto – pojašnjeno je u ovom Vladinom dokumentu.

Bruto nekvalitetni krediti i potraživanja, koji obuhvataju kredite od banaka i klijenata, sredstva i depozite kod banaka, faktoring i forfeting, potraživanja banke po neizmirenim akceptima, garancijama i mjenicama na kraju decembra 2019. su iznosila 144,6 miliona eura i predstavljaju 4,72 odsto ukupnih i ostvaruju pad, jer su u decembru 2018. oni su predstavljali 6,72 odsto ukupnih kredita. Likvidna sredstva u decembru 2019. zabilježila su rast u odnosu na decembar 2018. za 80,1 milion eura, ili za 8,39 odsto.

– Sredstva u zemlji su povećana za 52 miliona eura, ili za 7,42 odsto, a u inostranstvu za 28,1 milion eura, ili za 11,07 odsto. Likvidna aktiva banaka na kraju prošle godine iznosila je 956,9 miliona eura. Učešće likvidne aktive u ukupnoj aktivi na nivou sistema je iznosilo 20,79 odsto, i u odnosu na decembar 2018. ostvarilo pad od 1,78 procentnih poena – kaže se u izvještaju.

Solventnost

Ukupan kapital banaka na kraju decembra prošle godine iznosio je 600,3 miliona eura, što je rast od 17,02 odsto na godišnjem nivou.

– Na kraju trećeg kvartala 2019. koeficijent solventnosti je kod svih 13 banaka iznad zakonom propisanog minima od 10 odsto. Na agregatnom 23 nivou koeficijent solventnosti je 17,71 odsto, a na nivou pojedinačnih banaka se kreće u rasponu od 13,01 do – 37,01 odsto – ističe se u analizi u bankarskom sektoru.

Kamatne stope, kako je navedeno, postepeno padaju, iako i građani i privreda uporno ocjenjuju da su visoke.

– Na kraju decembra 2019. prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa iznosila je 6,01 odsto, dok je u decembru 2018. Bila 6,36 odsto. U decembru 2019. Kamata na štednju pala je na 0,40 odsto sa 0,56 odsto u decembru 2018.

Kamata u MFI u prosjeku 24 odsto

U Crnoj Gori posluje sedam mikrokreditnih finansijskih institucija, čija ukupna bilansna suma iznosi 72,3 miliona eura od čega se 72 odsto odnosi na aktivu jedne.

– Krediti i potraživanja su iznosili 67,4 miliona eura i bili su veći za 9,51 odsto u odnosu na decembar 2018 – precizira se u dokumentu.

Na kraju prošle godine prosječna ponderisana nominalna i efektivna kamatna stopa na ukupne kredite MFI iznosile su 20,49 odsto i 24,06 odsto respektivno.

Na kraju decembra 2018. iznosile su 20,63 i 24,42 odsto. Ukupni kapital mikrokreditnih finansijskih institucija iznosio je 31,5 miliona eura što je rast na godišnjem nivou 13,66 odsto.

Banke u plusu 51,4 miliona eura

Na kraju decembra 2019, kako se navodi u dokumentu, bankarski sistem je ostvario profit od 51,4 miliona eura.

– Samo je jedna banka iskazala gubitak – ističe se u dokumentu, ali se ne navodi o kojoj banci je riječ.

Podsjeća se da je bankarski sector bio u plusu i godinu ranije, odnosno na kraju decembra 2018. ali duplo manje nego na kraju prošle godine – 24,8 miliona eura.

Najnovije vijesti

Najčitanije

Jesu li Pljevlja žrtvovan grad?

27.03.2020 6325 pregleda