Veliki broj teških kliničkih slika izazvanih novim sojem Korona virusa opominje da mnogo ozbiljnije shvatimo situaciju. Brže širenje, teže kliničke slike, ali i posljedice koje može ostaviti trebalo bi da budu upozorenje, najprije mladima da se odgovorno odnose prema društvu, poručuju ljekari.

Iako smo ove godine mnogo opušteniji nego prethodne, kada smo saznali da bolest može zatvoriti čitavu planetu, situacija nije ni blizu onoj koju bismo mogli nazvati dobrom.

Delta soj virusa Korona ne bira životnu dob, ne ostavlja svima iste posljedice i nikome ne pada lako, kažu ljekari.

„Mi smo očekivali da će ovaj Delta talas biti mnogo manje opasniji, manje zarazniji nego što se sada pokazuje. Na osnovu kliničkih slika koje imamo kod hospitalizovanih pacijenata ovo je praktično jedan od najopasnijih perioda ove pandemije posljednjih 18 mjeseci. Na Internoj klinici trenutno je hospitalizovano 53 pacijenta. Za razliku od nekih prethodnih perioda u ovom slučaju imamo mnogo mladih pacijenata, dakle koji su starosne dobi od 65. godišta do 95. godišta, dakle dominantno populacija koja je mlađa, što ranije nije bio slučaj. Ne samo što su mlađi, nego su i kliničke slike mnogo lošije. Dakle mnogo smo zbog toga zabrinuti“, rekao je za Prvu TV internista endokrinilog Đorđe Krnjević.

Vakcinacija nije garancija da nećemo dobiti virus, ali nam obezbjeđuje mnogo blažu kliničku sliku. Ovo potvrđuje i praksa – od ukupnog broja hospitalizovanih čak 85 % nije vakcinisano.

Od onih koji imaju najlošije kliničke slike 90 % njih nije bilo vakcinisano. Nije ni svaka vakcina ista, ali svaka ima svoju učinkovitost.

Ukoliko imate dilemu ili hronične bolesti najbolje je da se u vezi sa izborom vakcine konsultujete sa ljekarom.

„Praktično da vi nemate mnogo kontraindikacija za primanje bilo koje vakcine. Svaki pacijent koji već ranije boluje od nekih teških hroničnih bolesti treba dogovori sa svojim ordinarijusom da se odluči za koju će se vakcinu opredijeliti, odnosno koja će vakcina biti njemu data. Sve vakcine koje su dosad bile kod nas dostupne imaju određenu efikasnost“, rekao je on.

Ovaj virus je multisistemski i ne opterećuje samo naš respiratorni i disajni sistem, nego i kardiovaskularni i centralni nervni. Pacijenti često imaju duboke venske tromboze, završavaju sa infarktom miokarda, moždanim udarom ili drugim oštećenjima, ističe dr Krnjević.

Zbog ovih posljedica, dodaje, postkovid je samo još jedan od problema koje nam pandemija zadaje. Zato svi slučajevi koji su bolnički preboljeli covid treba da nastave sa redovnim kontrolama.