Potrošači u Evropi za katolički Božić dobili su poklon u vidu veoma niskih ili čak negativnih cijena električne energije. Naravno, pod uslovom da sa kompanijom koja ih snabdijeva imaju takvu dogovorenu tarifu. Iako su cijene i na berzama u regionu bile slične, rijetki su potrošači koji su to mogli i da iskoriste, a problemi su se, možda po prvi put uz javno priznanje, pojavili za proizvođače električne energije, tačnije Termoelektranu Gacko.

Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko, sastavni dio Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), zaustavili su proizvodnju zbog, kako su objasnili, niskih cijena na tržištu, što se dešava i kolegama u Evropi. Stručnjaci kažu da ova nova situacija za elektroprivrede na Zapadnom Balkanu jeste problem, ali i prilika.

Veoma niske ili negativne cijene realnost su u Evropi više od 15 godina i dobrim dijelom su posledica sve većeg udjela obnovljivih izvora energije u proizvodnji. Tako se dešava da je ljeti proizvodnja solarnih elektrana velika, pa ako je i potrošnja smanjena onda ima struje u izobilju, kao što je bio slučaj početkom jula ove godine.

Vrijeme oko katoličkog Božića je takođe pogodno za ovakve situacije jer obično vjetroparkovi proizvode dosta energije, a zbog praznika potrošnja u inudstriji je smanjena.

Tako su cijene za 24. decembar bile negativne u Njemačkoj i Velikoj Britaniji, a u ostatku Zapadne Evrope nisu prešle 6,5 evra po MWh. Inače, u decembru su se kretale između 100 i 150 evra.

Slično je bilo na srpskoj berzi SEEPEX. Cijena je u ranim jutarnjim satima u nedelju, 24. decembra, bila 0,17 evra po MWh, a u ponedjeljak, 25. decembra, 0,03 evra. Do ovog kraha cijene su se, kao i u Evropi, u decembru kretale u rasponu 100-150 evra.

Šta se za to vreme dešavalo u BiH? U nedjelju je Rudnik i termoelektrana (RiTE) Gacko saopštio da će u ponoć obustaviti proizvodnju električne energije, i da je riječ o planskom zastoju, prenijeli su lokalni mediji.

Kasnije su Nezavisne novine objavile da je razlog u stvari nedostatak uglja, ali je RiTE to demantovala.

Skoko: Dalji rad bi bio apsolutno neisplativ

Maksim Skoko, vršilac dužnosti direktora RiTE Gacko, izjavio je da je jedini razlog zaustavljanja elektrane niska cijena struje na berzama, zbog čega je potpuno nelogičan i neisplativ rad u tim uslovima.

„U nedjelju su cijene na berzama u Srbiji bile reda veličine nula i četiri evra do 25 evra, zavisno od sata u kojem se prodaje. S obzirom na to da mi prodajemo energiju vani, u toku 24 časa, taj rad je apsolutno neisplativ“, rekao je Skoko, i niske cijene objasnio praznikom u Evropi.

Istina, priznao je, postoji potreba za dodatnom pripremom postrojenja i dopremanje dodatnih količina uglja na deponije, ali da zbog toga termoelektrana nije morala da stane. Povratak na mrežu, kako je dodao, očekuje se za koji dan.

Treba reći da je TE Gacko uz TE Ugljevik oslonac ERS-a jer iz njih dobija 56 odsto svoje ukupne proizvodnje električne energije. Obje elektrane imaju snagu po 300 MW.

Kušljugić: Prilika za region, ali samo uz zajedničku koordinaciju

Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsjednik RESET-a, kaže za Balkan Green Energy News da izjave iz RiTe Gacko govore da su operativni troškovi veći nego li cijena na tržištu što znači da termoelektrana izvozi električnu energiju. Pad cijena u Evropi za vrijeme božićnih i novogodišnjih praznika, posebno kada je zima blaga, je, dodaje, uobičajena pojava, i posledica je načina organizovanja evropskih tržišta električne energije prema marginalnim cijenama.

Međutim, sa povećanjem učešća obnovljive energije iz vjetra i solara pojava niskih, a povremeno i negativnih cijena, se javlja uglavnom kada je proizvodnja iz ovih izvora velika, kaže Kušljugić.

Pošto se u Evropi planira dalji rast kapaciteta ove vrste varijabilnih obnovljivih izvora očekivati je da će cijene biti veoma promjenljive u zavisnosti od vremenskih uslova. Od niskih cijena, kako on ističe, na evropskim berzama korist mogu da imaju trgovci koji imaju fleksibilan portfolij proizvodnje i potrošnje.

Na pitanje šta to znači za Zapadni Balkan Kušljugić odgovara da većina elektroprivreda ima fleksibilan portfolij proizvodnje jer upravljaju sa velikim akumulacionim hidroelektranama.

Ali, kako dodaje, da bi se iskoristila fleksibilnost potencijala hidroelektrana u regiji, koji je najveći u Evropi, za trgovanje na evropskim berzama na kojima će cijena biti izrazito promjenjiva potrebno je uspostaviti mehanizam regionalne koordinacije iskorišćavanja hidropotencijala, što zahtijeva i koordinirano planiranje procesa dekarbonizacije na regionalnom nivou.

„Izrada finalnih verzija nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) može biti povod da se ova ogromna prilika koje elektroprivrede u regiji imaju ozbiljnije analizira“, savjetuje Kušljugić.