Foto : Pixabay –
Prema podacima koje je prikupio Međunarodni monetarni fond (MMF), globalni dug svih država na svijetu na kraju 2020. godine iznosio je 226 biliona (hiljada milijardi) dolara, dok je International Finance, institut za međunarodne finansije, na osnovu preliminarnih rezultata saopštio da je u 2021. godini taj dug narastao na nevjerovatna 303 biliona dolara. To je istorijski najveći skok.
Gdje se po tom pitanju u ovom trenutku nalaze zemlje regiona?
Od proglašenja pandemije korona virusa javni dugovi svih zemalja bivše SFRJ su se uvećali, kako u apsolutnim iznosima tako i u njihovom odnosu prema BDP-u. Ovaj drugi parametar svakako je bitniji jer obimi ekonomija posmatranih zemalja ionako nisu iste veličine.
Prema konsolidovanim rezultatima, svih šest država je 2021. godinu uspelo da završi sa manjim dugom prema udelu u BDP-u u odnosu na rast iz 2020. godine, kada je naročito Crna Gora zabeležila izrazito jak skok duga, prebacivši barijeru od 100 odsto BDP-a, što i jeste bio jedan od uzroka brzog smenjivanja vlada u toj zemlji.
| Država | Javni dug XII 2019 | Javni dug XII 2020 | Javni dug XII 2021 | Javni dug III 2022 |
|---|
| Srbija | 23,94 (52%) | 26,66 (57,4%) | 30,13 (56,9%) | 30,59 (52%) |
| Hrvatska | 39,03 (72,8%) | 43,54 (89,1%) | 45,7 (79,8%) | 45,2 (77,3%) |
| Slovenija | 31,74 (65,6%) | 37,42 (79,8%) | 38,85 (74,7%) | 40,2 (75,1%) |
| Severna Makedonija | 5,54 (48,9%) | 6,48 (60,2%) | 7,13 (60,8%) | nema podataka |
| Bosna i Hercegovina | 5,73 (30,71%) | 6,19 (34,22%) | 6,58 (34,8%) | nema podataka |
| Crna Gora | 3,78 (76,54%) | 4,41 (105,15%) | 4,16 (83,27%) | nema podataka |
Iznosi javnih dugova prikazani su u milijardama evra i u odnosu prema nacionalnom BDP-u
Izvor: Ministarstva finansija CG, BiH, Uprava za javni dug RS, Javendolg.open.finance.gov.mk, Eurostat
I taman kada se činilo da je situacija krenula nabolje, Evropu i čitav svet pogodila je ipak neočekivana kriza u Ukrajini koja je prerasla u otvoreni rat dve velike zemlje, koji evo traje već sedam meseci i utiče poput domino efekta na cene hrane i energenata na celoj planeti, ali sa najvećim efektom upravo na Starom kontinentu.
Konsolidovani podaci iz marta ove godine ne odslikavaju još uvek negativne efekte ukrajinske krize, naprotiv čak ukazuju na to da su Srbija, Hrvatska i Slovenija nastavile relativno stabilnu finansijsku politiku. Ipak, kada se uporede podaci u odnosu na kraj 2019. godine, Srbija ima identičan udeo javnog duga (52 odsto BDP-a), dok je u Hrvatskoj on u istom periodu uvećan 4,5 odsto, a u Sloveniji 9,5 odsto.
Poslednje vesti iz regiona ukazuju na potrebe uzimanja novih zajmova, što svakako posledično dovodi do uvećanja javnog duga. Narodna banka Srbije je ove godine aktivnije učestvovala na deviznom tržištu, kao i u trgovini zlatnim rezervama, kako bi stabilizovala kurs dinara prema evru, a s druge strane refinansiranje starih dugova kroz prodaju državnih obveznica, kao što je rečeno, samo će posledično dovesti do novih dugova. Ne treba zaboraviti da našoj zemlji ne ide naruku ni jačanje američkog dolara, jer će svi dugovi indeksirani u američkoj valuti time dodatno poskupeti.
Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kako će se dalje razvijati situacija na istoku Evrope, ali nesumnjivo je da će posledice poslednjih nekoliko meseci između ostalog biti i dalji rast javnih dugova zemalja u našem regionu, te da će one, što kriza bude duža i dublja, neminovno ponovo posezati za sredstvima MMF-a i drugih globalnih kreditora.
Pročitajte još