Zbog visokih cena prirodnog gasa i električne energije nemačke firme prelaze na druge energente, smanjuju proizvodnju, ali i zatvaraju svoje pogone, izjavio je ministar ekonomije Robert Habeck. To su, u najkraćem, posledice energetske krize koje oseća najjača ekonomija Evrope.

Zaustavljanje proizvodnje zbog visokih cena gasa i struje nemačka vlada je ocenila kao alarmantnu situaciju, dok Federacija nemačke industrije (BDI) navodi da privreda beleži dramatičan pad proizvodnje. Poslovni ljudi, takođe, smatraju da vlada kasni u donošenju mera za saniranje situacije.

Ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da je industrija naporno radila na smanjenju potrošnje gasa u poslednjih nekoliko meseci, preneo je FT. To je, kako je naveo, uradila delom prelaskom na alternativna goriva kao što je nafta, povećavajući efikasnost poslovanja i smanjujući proizvodnju.

Ali , neke firme su u potpunosti zaustavile proizvodnju, što je ocenio kao alarmantno jer nije reč o restrukturiranju, već o zaustavljanju rada zbog velikog pritiska koji prave cene.

Habeck: dobar deo nemačke proizvodnje zasnovan je na dovoljnim isporukama jeftinog gasa iz Rusije

Inače, cene gasa su na holandskoj berzi TTF u jednom trenutku prošlog meseca prešle 300 evra za megavat-sat, poslednjih dana se smiruju, pa su trenutno ispod 240 evra, ali i to je sedam puta više nego pre početka krize, sredinom 2021. Cene struje se trenutno kreću 400 do 700 evra za MWh, a pre krize bile su od 50 do 75 evra.

Habek je rekao da rastuće cene gasa utiču na sve, od velikih industrijskih grupa do malih trgovačkih kompanija i srednjih preduzeća. Firme kod kojih je energija važan deo poslovnog modela, su uplašene, dodao je on.

Habeck je naglasio da da je dobar deo nemačke proizvodnje zasnovan na dovoljnim isporukama jeftinog gasa iz Rusije, što je konkurentska prednost koja se možda nikada ne povrati.

Russwurm: Nije to uspeh, nego veliki poraz

Privreda nema baš slično gledanje na trenutnu situaciju kao Habeck. Nešto ranije ove nedelje Siegfried Russwurm, šef organizacije BDI, glavnog nemačkog poslovnog lobija, naveo je da je potrošnja gasa u industriji smanjena 21 odsto u julu u odnosu isti mesec prošle godine.

To, kako je objasnio, nema veze sa povećanjem efikasnosti, već sa dramatičnim padom proizvodnje. To nije uspeh, već izraz ogromnog problema, istakao je on.

Nerazumno povećanje cena

Russwurm je ponovio da je cena struje za isporuku u 2023. porasla na više od 700 evra što je 15 puta više nego prethodnih godina.

Za mnoge firme je situacija već sada ili će uskoro biti toksična zbog nestašice gasa i posebno zbog nerazumnog povećanja cena, rekao je Russwurm.

Privrednici smatraju da mere kasne

Privrednici očekuju potez nemačke vlade, za koju smatraju da je spora. Naime, najavljen je treći paket mera, ali još ništa od njega. Inače, Nemačka je dosad privredi i domaćinstvima pomogla sa 60,7 milijardi evra.

Ministar finansija Christian Lindner izjavio je da će sledeći paket doneti pomoć koja će se meriti biti u milijardama iskazanim jednocifrenim brojem, a paket za sledeću godinu dvocifrenim brojem.

Lindner je tražio da se sprovede reforma tržišta električne energije, jer visoke cene gasa uzrokuju visoke cene struje. Habeck je sada rekao da se na taj način eliminiše uzrok visokih cena struje, umesto da se merama ublažavaju posledice.

Reforma tržišta struje je pre više meseci odbijena na nivou EU, ali sada je ta ideja obnovljena, pa bi  njoj trebalo da se razgovara na sastanku ministara energetike EU 9. septembra.