U Njemačkoj je ugalj u prošloj godini, iako je štetan za klimu, ponovo dobio na značaju kao najvažniji energent za proizvodnju električne energije.

Udio struje iz termoelektrana porastao je u odnosu na 2021. za 8,4 odsto, odnosno na jednu trećinu (33,3 odsto), saopštio je u četvrtak njemački zavod za statistiku, prenosi agencija dpa.

Taj porast je, prema navodima zavoda, doprinio i da se amortizuje oštar pad proizvodnje struje u elektranama na gas zbog rata u Ukrajini, kao i pad proizvodnje u nuklearkama pošto Njemačka planira u potpunosti da se odrekne atomske energije.

Druga po značaju bila je energija vjetra, čiji je udio, posle 2021. u kojoj je bilo relativno malo vjetrovitih dana, porastao za 9,4 odsto na nešto manje od jedne četvrtine (24,1 odsto).

Ukupno je prošle godine više od polovine struje u mreži (53,7 odsto) proizvedeno pomoću konvencionalnih energenata kao što su ugalj, gas i atomska energija.

Ipak, zbog smanjene proizvodnje i u atomskim centralama i u gasnim elektranama, udio konvencionalnih energenata je bio 8,7 odsto manji nego 2021.

Učešće obnovljivih energija poput vjetra, solarne energije i biogasa poraslo je, s druge strane, za 7,3 odsto na ukupno 46,3 odsto. Tome je doprineo i značajan porast udjela solarne energije.

Teška situacija na tržištu gasa zbog ruskog napada na Ukrajinu uzrokovala je znatno smanjenje proizvodnje struje pomoću tog energenta (minus 11,3 odsto).

Njemačka je prinuđena da prirodni gas za proizvodnju struje nabavlja skoro isključivo iz uvoza, dok je, kad je riječ o uglju, manje zavisna.

Atomska energija je zbog odluke Berlina da potpuno napusti tu tehnologiju bila zaslužna za samo još 6,4 odsto proizvedene struje, a još je 2021. taj udio bio 12,6 odsto.

Ukupno je u Njemačkoj prošle godine proizvedeno i u mrežu pušteno 509 milijardi kilovatsati struje, što je 1,9 odsto manje nego 2021.