Ukoliko Brisel prihvati promjenu pravila pregovaračkog procesa, koji je predložio francuski predsjednik Emanuel Makron, to znači da više nema rokova do kada će Crna Gora, ali ni ostale zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU. Makronov plan, u koji je CdM ekskluzivno imao uvid, predstavlja neku vrstu sistema nagrade i kazne jer predviđa da se zemlje kandidati u sistem Unije integrišu poglavlje po poglavlje, te da po zatvaranju svake oblasti dobiju pristup briselskim fondovima, ali i poništavanje povlastica ako zemlja kandidat ne sprovodi reforme.

Dakle, Markronov plan predviđa i blokadu u daljem procesu ako zemlja kandidat ne reformiše unutrašni sistem u skladu sa preporukama Evropske komisije. Više, kako se navodi u čuvenom “non-paperu”, u koji je CdM imao uvid, nema gledanja kroz prste, sve prema zasluzi.

“Ponovno potvrđujemo svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana. Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Sjeverna Makedonija i Srbija pripadaju Evropi, na osnovu njihove istorije, kulture i geografije. Tješnje veze sa Evropskom unijom su jedini put da ove zemlje grade ili konsoliduju države na osnovu vladavine zakona, otvorenih i pluralističkih društava, nastave svoj ekonomski i društveni razvoj, daju mladima perspektivu i budućnost, promovišu pomirenje među narodima”, navodi se u ovom dokumentu.

Spore transformacije

Ipak, stiže i kritika.

“Dvadeset godina nakon što je priznala evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, uprkos tome što su preduzete reforme i preduzeti hrabri akti pomirenja (Prespanski Sporazum), duboke političke, ekonomske i socijalne transformacije potrebne za buduće pridruživanje Evropskoj uniji i dalje su prespore. Zbog toga je neophodan novi pristup pristupnom procesu da bi se podržao Zapadni Balkan, konkretno u pogledu reformi neophodnih za potpuno usklađivanje s vladavinom zakona i uopšte za primjenu evropske pravne tekovine”, piše u dokumentu koji potpisuje Makron.

Francuski predsjednik predlaže da proces pridruživanja bude postepeniji i podsticajniji.

“Kada se otvore pregovori, proces integracije se više ne bi zasnivao na simultanom otvaranju velikog broja tematskih poglavlja. Zatvaranje poglavlja koji odgovaraju svakoj fazi koju je zemlja kompletirala,  otvorila bi se mogućnost da učestvuju u programima EU, da budu uključeni u određene sektorske politike i gdje je god prikladno, da se koriste određene namjenske finansije. Da bi prešle na sljedeću fazu, zemlje bi morale da efikasno poštuju precizne kriterijume. Vladavina prava i osnovna prava biće u fokusu tokom cijelog pregovaračkog procesa”, navodi se između ostalog u ovom dokumentu.

Moguće je i STOP

Makron u svom dokumentu navodi i benefite koje bi Crna Gora i ostale zemlje kandidati mogle imati ukoliko budu radile adekvatno na reformama i pratile upustva Brisela. Pored koristi koje proizilaze iz postepenog učešća u politikama EU, povećala bi se  finansijska podrška zemljama kandidatima, i to u skladu sa fazama napretka koji zemlja kandidat ostvaruje. .

On predlaže uspostavljanje principa reverzibilnosti da bi se rješavale situacije u kojima država kandidat, u cjelini ili djelimično, više ne ispunjava određene kriterijume ili prestaje da ispunjava preuzete obaveze. Odgovor Evropske unije bio bi proporcijalan veličini i ozbiljnosti propusta, od obustave podrške, koraka unazad u pristupnom procesu ili čak opšte suspenzije pregovorea ukoliko se ne poštuju temeljne vrijednosti EU.

Makronov plan naći će se sjutra pred evropskim ministrima za opšte poslove.

Pregovarački proces je podijeljen u sedam koraka, odnosno faza. Prva je svakako vladavina prava, osnovna prava, pravda i sigurnost, koji će se naći pred evropskim ministrima za opšte poslove, u utorak u Briselu

Raonić: Lopta u našem dvorištu

Predsjednik Građanske alijanse, Boris Raonić, za CdM kaže da je dokument korak u pravom pravcu, jer počinje sa naglašavanjem otvorenosti za zemlje regiona, što je bila velika bojazan.

“Sa novim pravilima, lopta će biti u našem dvorištu, a kroz ostvarivanje mjerljivih rezultata, država će imati veliku korist.

Nadam se da će se oko ovog papira zemlje EU brzo složiti, da bi sa novom Komisijom i novom energijom, krenuli zajedno u mnogo brže reforme i efikasan proces pridruživanja”, jasan je Raonić.

Prema njegovim riječima, Crna Gora zbog ovog predloga ima pravo da osjeća nepravdu, jer je sa njom započet novi model prigovora i sada kada je u podmakloj fazi, ponovo će imati novi model. Ipak, kaže da ima nešto bitnije od toga.

“To je sada manje bitno od činjenice da nam se ovim izvjesno ubrzavaju reforme i da više niko nece imati moralno pravo da osporava naš evropski put”, tvrdi Raonić i dodaje da je priča o rokovima kada će Crna Gora postati članica EU sada deplasirana i o tome će se tek pričati.