Godine 2022.  zagađenja vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu povećalo se umjesto da se smanjuje, u poredjenju sa 2021. prema V izdanju izvještaja Uskladiti ili Zatvoriti koji je objavljen danas (1). 

U 2022. godini ono se i povećalo u poređenju sa 2021. godinom za sve tri regulisane zagađujuće materije: sumpor dioksid (SO₂), lebdeće čestice i azotne okside (NO_X). Po prvi put, ukupne dozvoljene vrijednosti za NO_X su premašene.

U 2022. godini, pet godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO₂ iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove smanjenja emisija (NERPs)(2) Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije su i dalje bile 5,6 puta više od dozvoljenih. 

Emisije lebdećih čestica su se takođe malo povećale u odnosu na 2021. godinu, a u 2022. godini bile su 1,8 puta više od dozvoljenih. Ukupne emisije NO_x su takođe, po prvi put, malo premašile dozvoljen nivo emisija zbog nedostatka investicija u smanjenje NO_x, povećanih apsolutnih emisija i smanjenja dozvoljenih emisija u NERP-ovima.

Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podliježu odstupanju ‘opt-out’ ograničavanja radnog vremena sada krše ovu odredbu – uključujući Crnu Goru. 

Termoelektrana u Pljevljima radi ilegalno od kraja 2020., kada je premašila dodijeljenih 20.000 sati dopuštenih nakon 1. januara 2018. U 2022. Pridružili su se i blokovi Tuzla 4 i Kakanj 5, kao i srpska elektrana Morava, koji su takođe radili preko svojih ograničenja od 20.000 sati. Sva postrojenja nastavila su sa radom. 

 „Nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu je potpuno neprihvatljiv. Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne dozvoliti da elektroprivrede donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže“, izjavio je Davor Pehchevski, voditelj kampanje protiv zagađenje u Bankwatchu.

U 2022. TE Pljevlja povećala je emisije SO₂, NO_x, i lebdeće čestice u poređenju sa 2021.

„TE Pljevlja je još krajem 2020. godine potrošila 20.000 radnih sati nakon čega je Energetska zajednica pokrenula prekršajni postupak protiv Crne Gore. Crna Gora nije ispoštovala odredbe koje predviđaju da postrojenje koje je izabralo tzv. “opt-out” opciju, a koja podrazumijeva izuzeće od primjene poštovanja graničnih vrijednosti zagađujućih materija u vazduh može ostati u pogonu samo ako ne radi duže od 20.000 radnih sati. Integrisana dozvola koja je izdata u martu 2019. godine od Agencije za zaštitu životne sredine data je uz uslov da postrojenje radi maksimalno 20.000 sati a da nakon toga postrojenje može da radi ali samo poštujući stroge standarde Direktive o industrijskim emisijama. To medjutim nije ispoštovano“, ukazuje Diana Milev Čavor, koordinator programa za klimu i energiju u Eko-timu.

Energetska zajednica je poslala signale da ona nema dovoljno jake mehanizme da države regiona sankcioniše za prekršaje koje prave. Zato, region ne shvata dovoljno ozbiljno obaveze prema Energetskoj zajednici. Medjutim, nepoštovanje nacionalnih zakona i medjunarodnih ugovora definitivno nije dobra poruka koju ovaj region šalje Evropi i drugim medjunarodnim partnerima.

Ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja će se završiti tek početkom 2025. a planovi vezni za dalji rad  TE Pljevlja nisu definisani Nacionalnim planom za klimu i energiju koji krajem juna Ministarstvo kapitalnih investicija treba da dostavi Energetskoj Zajednici.