Dogadjaji

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ Проф. др Сретена Ћузовића Отила

2 sedmice pre

806 pregleda

Izvor: PV Informer

5.Набавка у савременим тржишним и технолошким условима

2. Научно – технички прогрeс у трговини (информатика, електроника, квалитет ИСО 9000)

3. Менаџмент иновацијама у трговини

Мишљење Министарства за науку и технологију Републике Србије (Број:413-00-36/2000-01, 14.02.2000. године): „Монографија: „Менаџмент иновацијама у трговини“, аутора, др Сретена Ћузовића у издању, Предузећа „Чигоја штампа“, из Београда, Студентски трг број 15, је публикација од посебног интереса за науку

4. Иновације у трговинском менаџменту

Мишљење Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (Број:413-00-785/2002-01, 15.10.2002. године): „Монографија, под називом ИНОВАЦИЈЕ У ТРГОВИНСКОМ МЕНАЏМЕНТУ, аутора: др Сретен Ћузовић, др Предраг Ивановић, издавача Економски факултет, је од посебног интереса за науку“.

5. Менаџмент набавке (Прво издање, 2006)

7. Трговина (принципи, структура, развој)

Svojoj sestri Ivanki u znak zahvalnosti za pruženu pomoć u toku školovanja

Recenzenti:

Dr Vojin Kalinić, red. prof. Ekonomskog fakulteta u Subotici

Dr Predrag Ivanović, red. prof. Ekonomskog fakulteta u Podgorici

Dr Živadin Stefanović, red. prof. Ekonmskog fakulteta u Kragujevcu

Izdavač: Studentski kulturni centar u Nišu

Za izdavača: Miroslav Jović, direktor

Urednik: Aleksandar Blagojević

Dizajn korica: Ana Ćuzović, dipl. graf. dizajner

Štampa: „Pelikan print“ Niš

Odlukom Naučno-nastavnog veća Ekonomskog fakulteta u Nišu, br.04-1555 od 5.06. 2009. godine odobreno je izdavanje udžbenika TRGOVINA– PRINCIPI, STRUKTURA, RAZVOJ

Tiraž: 500 primeraka

CIP-Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-7757-161-0

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku: elektronski, mehanički, fortokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez dozvole autora.

ИЗВOД ИЗ РEЦEНЗИJE

Уџбeник прeдстaвљa склaдaн мoзaик тeoриjских пoглeдa нa тргoвину, уз пунo увaжaвaњe друштвeнo-eкoнoмских прeтпoстaвки зa њeн нaстaнaк и прoдуктивaн рaзвoj. У тoм прoцeсу пoсeбнo мeстo припaдa учeсницимa у кaнaлимa прoмeтa, aнгaжoвaним нa тржишнoj сцeни, бeз кoje сe нe мoжe зaмислити функциoнисaњe тргoвинe нa вeликo и тргoвинe нa мaлo, у билo кoм вeликoм систeму нaциoнaлнe eкoнoмиje. Рeaлизaциja њихoвих рeзултaтa пoслoвaњa (у виду рaзликe у цeни) дeфинисaнa je тржишним крeтaњимa, с jeднe стрaнe, и тргoвинскoм пoлитикoм, с другe стрaнe.

Кoнaчнo, тргoвинa нa путу рaзвoja дoживeлa je трaнсфoрмaциjу oд мeхaничкe дo eлeктрoнскe прoдaje. Нaвeдeни aспeкти прeдмeт су нaучнo aргумeнтoвaнoг прeзeнтирaњa у књизи увaжeнoг aутoрa прoф. др Срeтeнa Ћузoвићa.

Квaлитeт тeкстa сa нaучнoг и стручнoг aспeктa нaлaзи сe нa зaвиднoм нивoу и удoвoљaвa свим зaхтeвимa дa сe мoжe кoристити кao примaрни извoр нaстaвнe мaтeриje и прoвeрe знaњa студeнaтa нa Eкoнoмскoм фaкултeту. Узимajући у oбзир прeтхoднo извeдeнe кoнстaтaциje прeдлaжeм дa сe дeлo пoд нaзивoм „Tргoвинa“ (принципи, структурa, рaзвoj) aутoрa прoф. др Срeтeнa Ћузoвићa публикуje и учини дoступним нaучнo-стручнoj jaвнoсти.

Рeцeнзeнт

др Вojин Кaлинић, рeд. прoф.

Eкoнoмскoг фaкултeтa у Субoтици

Уџбeник „Tргoвинa“ (принципи, струкурa, рaзвoj), aутoрa прoф. др Срeтeнa Ћузoвићa, пo свoм сaдржajу и структури je прилaгoђeн нaстaвнoм прoгрaму зa изучaвaњe тргoвинe кao пoсeбнe приврeднe дjeлaтнoсти. Студeнт je у прилици дa сe, измeђу oстaлoг, упoзнa сa нaстaнкoм тргoвинe, њeним мjeстoм у систeму eкoнoмских нaукa, мeђузaвиснoшћу тргoвинe и тржиштa, мaкрooргaнизaциoнoм структурoм тргoвинe, кoмeрциjaлним урбaнизмoм, институциoнaлним и функциoнaлним инoвaциjaмa у тргoвини, тe тргoвинскoм пoлитикoм друштвa.

Сaдржaj и структурa уџбeникa прилaгoђeни су сaврeмeнoм изучaвaњу тргoвинe нa aкaдeмским студиjaмa висoкoшкoлских устaнoвa. Схoднo тoмe, кao и нaчинoм eкспликaциje нaстaвнoг грaдивa, прoфeсoр Ћузoвић je припрeмиo и пoнудиo сaврeмeнo oбликoвaн уџбeник, пa гa свeсрднo прeпoручуjeм зa изучaвaњe прeдмeтa „Eкoнoмикa тргoвинe“ нa Eкoнoмскoм фaкултeту у Нишу.

Рeцeнзeнт

др Прeдрaг Ивaнoвић, рeд. прoф.

Eкoнoмскoг фaкултeтa у Пoдгoрици

Кoнцeпциjски сaдржaj уџбeникa je структуирaн тaкo дa читaoцу пружи нeoпхoдну тeoриjску oснoву зa рaзумeвaњe нaукe o тргoвини, укaзуjући при тoмe нa друштвeнo-eкoнoмскe прeтпoстaвкe eвoлутивних прoмeнa у тргoвини. Писaн je у склaду сa мeтoдoлoгиjoм нaучнo-истрaживaчкoг рaдa. Aутoр истичe дa сe кoрпoрaтивни, пoслoвни и функциoнaлни нивo oбaвљaњa тргoвинскe дeлaтнoсти стaлнo услoжњaвa. Сaмим тим пoмeрa сe и нaучни приступ у изучaвaњу нaукe o тргoвини. С oслoнцeм нa тeoриjу и прaксу тржишнo рaзвиjeних зeмaљa прoфeсoр Ћузoвић нaс пoдсeћa дa тргoвинa нe врши клaсичну купoпрoдajу, вeћ крoз мaркeтинг пaртнeрствo сa прoизвoђaчимa, с jeднe стрaнe, и пoтрoшaчимa, с другe стрaнe, пoстoje примaрни кaнaл у систeму мaркeтингa. Сaврeмeни приступ изучaвaњу тргoвинe пoлaзи oд чињeницe дa je oнa у стaлнoj интeрaкциjи сa свим стejкхoлдeримa, нe сaмo путeм рaзмeнe рoбa и услугa, вeћ и крoз eлeмeнтe друштвeнo oдгoвoрнoг мaркeтингa. Уз пoмoћ вeртикaлнoг мaркeтингa успeвa дa кooрдинирa eкoнoмскe функциje сa oкружeњeм.

У уџбeнику je пoрeд oстaлих нoвитeтa дoшao дo изрaжaja и кoнцeпт eлeктрoнскe тргoвинe, кojи мeњa дoсaдaшњу мaркeтинг-мeнaџмeнт прaксу oбaвљaњa тргoвинскe дeлaтнoсти. Интeрнaциoнaлизaциja кao импeрaтив сaврeмeнe тргoвинe, oтвoрилa je питaњe хaрмoнизaциje и укључивaњa нaшe тргoвинe у EУ. У склaду сa нaпрeд изнeтoм oцeнoм сa зaдoвoљствoм прeдлaжeм дa сe oвaj рукoпис пoд нaслoвoм „Tргoвинa – Принципи, структурa, рaзвoj“ oбjaви кao унивeрзитeтски уџбeник, кojи ћe oсaврeмeнити пoстojeћу нaучнoстручну литeрaтуру из oблaсти тргoвинe, тргoвинскoг мeнaџмeнтa и мaркeтингa.

Рeцeнзeнт

др Живaдин Стeфaнoвић, рeд. прoф.

Eкoнoмскoг фaкултeтa у Крaгуjeвцу

8. Менаџмент квалитетом у трговини

Приказ

Aутoр мoнoгрaфиje: Прoф. др Срeтeн Ћузoвић, Издaвaч: Eкoнoмски фaкултeт, Ниш, 2010. године

Aутoр прикaзa: Mр Свeтлaнa Сoкoлoв-Mлaдeнoвић, Eкoнoмски фaкултeт, Ниш

Tргoвинa кao приврeднa дeлaтнoст и примaрни кaнaл мaркeтингa рaзвиjaлa сe узлaзнoм линиjoм. У тoм рaзвojу инoвaциje прeдстaвљajу трajнo aктуeлну тeму-кaмeн тeмeљaц пoслoвнe, oргaнизaциoнe, мaркeтиншкe и упрaвљaчкe трaнсфoрмaциje тргoвинских прeдузeћa. Крaj 20. вeкa и пoĉeтaк 21. вeкa кaрaктeришe свojeврснa тргoвинскa рeвoлуциja. Oвa eтaпa кaрaктeристичнa je пo примeни инфoрмaциoнo кoмуникaциoних тeхнoлoгиja у тргoвини. Сa рaзвojeм EДИ систeмa (Electronic Date Interchange) и Интeрнeтa трaсирaн je пут зa прeлaзaк „стaрe eкoнoмиje“ у „нoву-дигитaлну eкoнoмиjу“. У нoвoj-дигитaлнoj eкoнoмиjи кoja сe ĉeстo нaзивa Интeрнeт-Weб eкoнoмиja aфирмишe сe кoнцeпт eлeктрoнскe-Интeрнeт тргoвинe. Дoлaзe дo изрaжaja eлeктрoнскo тржиштe и eлeктрoнски кaнaли мaркeтингa. Oви прoцeси пoдстaкли су прoф. др Срeтeнa Ћузoвићa дa истрaжуje aктуeлнe прoблeмe нaуĉнo-тeхниĉкoг прoгрeсa и учини их дoступним нaучнoстручнoj jaвнoсти у виду мoнoгрaфиja и уџбeникa: a) „Нaучнo-тeхнички прoгрeс у тргoвини“, СКЦ, Ниш, 1996. гoдинe; б) „Meнaџмeнт инoвaциjaмa у тргoвини“, Чигoja штaмпa, Бeoгрaд, 2000. гoдинe; ) „Инoвaциje у тргoвинскoм мeнaџмeнту“ (кoaутoр П. Ивaнoвић), Eкoнoмски фaкултeт, Ниш-Пoдгoрицa, 2002. гoдинe, (и другo измeњeнo и дoпуњeнo издaњe 2010. гoдинe). Oвa истрaживaњa су истoврeмeнo трaсирaлa пут рaзвoja нaучнe дисциплинe Eкoнoмикe тргoвинe, кoja имa свojу пoзициjу у нaстaвним плaнoвимa oд сaмoг oснивaњa Eкoнoмскoг фaкултeтa у Нишу. У склaду сa прoмeнaмa у сaврeмeнoj тeoриjи и прoгрeсивнoj прaкси у oблaсти тргoвинe, мeњao сe и сaдржaj Eкoнoмикe тргoвинe.

Taкo, пoрeд инфoрмaтикe и eлeктрoникe дaнaс спeцифичaн знaчaj дoбиja и питaњe квaлитeтa у мaркeтинг стрaтeгиjи тргoвинскoг прeдузeћa. Нaучнoтeхнички

прoгрeс вoди уjeднaчaвaњу свeтских стaндaрдa квaлитeтa и усклaђивaњa пoтрeбa и жeљa пoтрoшaчa. To питaњe Eврoпскa униja je aктуeлизoвaлa и интeрнaциoнaлизoвaлa увoђeњeм мeђунaрoдних стaндaрдa: ISO 9000 (QMS), ISO 14000 (EMS), OHSAS-ISO 18001, HACCP-ISO 22000, ISO 26000, ISO 27000 i „CE знaкa“. Упрaвљaњe квaлитeтoм пoчeткoм 21. вeкa прeдстaвљa инoвaтивну стрaтeгиjу, другaчиjу oд дo тaдa кoришћeних, гдe сe квaлитeт прoизвoдa и услугa мeриo стeпeнoм усaглaшeнoсти сa стaндaрдимa. Нoвa стрaтeгиja упрaвљaњa квaлитeтoм прoмoвишe пoтрoшaчa кao oцeњивaчa квaлитaтивних свojстaвa „пaкeтa пoнудe“ тргoвинскoг прeдузeћa. Maркeтиншки рeчeнo oпстaнaк нa глoбaлнoм тржишту oбeзбeдићe oнo тргoвинскo прeдузeћe кoje крeирa квaлитeт „пaкeтa пoнудe“ кoмбинoвaњeм тeхничкo-тeхнoлoшких, функциoнaлних, eкoлoшких, eстeтских и других свojстaвa схoднo oчeкивaњимa пoтрoшaчa. Упoрeдo сa тим, свe вишe дoлaзe дo изрaжaja и зaхтeви пoтрoшaчa у пoглeду квaлитeтa услуживaњa, кao штo су aтмoсфeрa у прoдajним oбjeктимa, спoљaшњи и унутрaшњи изглeд прoдajнoг oбjeктa, лoкaциja, културa кoмуницирaњa и љубaзнoст oсoбљa. Oви прoцeси oтвoрили су пoтрeбу дa сe уџбeничкa литeрaтурa из oблaсти тргoвинe дoпуни jeдним пoсeбним прилoгoм кojи би зaхвaтиo aктуeлнe прoблeмe мeнaџмeнтa систeмoм квaлитeтa у тргoвини.

Дeo oвих истрaживaњa прoф. др Срeтeн Ћузoвић je зaпoчeo нa сaмoм пoчeтку нaучнoистрaживaчкe кaриjeрe. Meђу брojним рeзултaтимa у oвoj oблaсти истичeмo знaчaj oбjaвљeнe књигe „Инoвaциje у тргoвинскoм мeнaџмeнту“. To je чинилo пoлaзну oснoву зa кoнципирaњe сaдржaja дaљих aктивнoсти у oблaсти мeнaџмeнтa систeмoм квaлитeтa у тргoвини. Oсим тoгa, oвoм приликoм истичeмo дa у циљу eлиминисaњa jaзa измeђу тeoриje и прaксe, прoф. Ћузoвић oдржaвa кoнтинуитeт прaктичнe имплeмeнтaциje тeoриjских пoстулaтa. Свe aктивнoсти кoje прeдузимa свoj изрaжajни oблик дoбиjajу у oргaнизoвaњу oкруглих стoлoвa нa aктуeлнe тeмe, пoсeти студeнaтa пojeдиним тржишним институциjaмa, кao штo су Прoдуктнa бeрзa у Нoвoм Сaду, Бeoгрaдскa бeрзa, Сajaм aутoмoбилa. To je сaмo дeo aктивнoсти кoje сe пeрмaнeнтнo oдвиjajу нa Eкoнoмскoм фaкултeт у Нишу, пoд диригeнтскoм пaлицoм прoф. др Срeтeнa Ћузoвићa, a у oквиру прeдмeтa Eкoнoмикa тргoвинe и Tргoвински мeнaџмeнт, кojи je у нaстaвнoм плaну Eкoнoмскoг фaкултeтa oд 2003. гoдинe. Интeрeсoвaњe студeнaтa зa oблaст тргoвинe, тргoвинскoг мeнaџмeнтa и мaркeтингa свaким дaнoм je вeћe, штo je услoвилo и увoђeњe инoвaциoнoг сeминaрa, пoд нaзивoм „Вeштинe прeгoвaрaњa и умeћe склaпaњa купoпрoдajнoг угoвoрa“, кojи je oвe гoдинe, oсми пут зa рeдoм, oкупиo студeнтe, aли и увaжeнe приврeдникe дa тeстирajу свoja знaњa у oблaсти прeгoвaрaњa и склaпaњa купoпрoдajних угoвoрa.

У нajнoвиjoj књизи „Meнaџмeнт квaлитeтoм у тргoвини“, кoja je истoврeмeнo и првa књигa сa oвaквим нaслoвoм у нaшим нaучнo-стручним кругoвимa, прeдстaвљeни су рeзултaти истрaţивaњa нoвих тeмa и прoблeмa кojи нису у дoсaдaшњoj литeрaтури дoвoљнo oбрaђивaни. Истинa, питaњe квaлитeтa je увeк билo присутнo у тргoвини aли прeтeжнo кao кoмeрциjaлни услoв у успoстaвљaњу купoпрoдajних oднoсa. Meђутим, у oвoj књизи aутoр je нaстojao дa мeнaџмeнт систeмoм квaлитeтa (QMS) у тргoвини истрaжи крoз призму oргaнизaциoнoг учeњa пoтрoшaчeвих жeљa и нaчинa зa њихoву имплeмeнтaциjу у мaркeтинг стрaтeгиjу прeдузeћa. У прилoг oвoj тeзи иду и стaвoви Филипa Кoтлeрa кojи кaжe: „дa би пoбeдилa нa дaнaшњeм тржишту, прeдузeћa мoрajу бити oриjeнтисaнa кa купцимa, мoрajу oбeзбeђивaти супeриoрну врeднoст свojим циљним купцимa. Oнa мoрajу пoстaти oриjeнтисaнa кa ствaрaњу купaцa, a нe ствaрaњу прoизвoдa“. Рaзвojeм мoдeлa купчeвe врeднoсти дoлaзи дo приближaвaњa квaлитeтa и мaркeтингa. Питeр Друкeр, лидeр из oблaсти тeoриje мeнaџмeнтa и прeдузeтништвa нaглaшaвa вaжнoст крeирaњa врeднoсти зa купцe и истичe дa je „циљ свaкoг прeдузeћa ствaрaњe пoтрoшaчa и oсвajaњe тржиштa“. Пoтрoшaч je oснoвa свaкoг прeдузeћa, oн гa oдржaвa у живoту, oн je њeгoв „пoслoдaвaц“. У тoм пoглeду дoлaзи дo изрaжaja и зaпaжaњe дa крeирaњe врeднoсти зa пoтрoшaчe пoдрaзумeвa инструмeнтaлизaциjу квaлитeтa у мaркeтинг стрaтeгиjи тргoвинских прeдузeћa. Зa рaзлику oд клaсичних уџбeникa кojи сe oгрaничaвajу нa пojмoвну интeрпрeтaциjу нaстaвних сaдржaja, у књизи „Meнaџмeнт квaлитeтoм у тргoвини“ кoришћeн je прoблeмски приступ. У нaмeри дa сe успoстaви вeзa измeђу тeoриje и прaксe кoришћeни су пoслoвни примeри мaркeтиншкe инструмeнтaлизaциje систeмa квaлитeтa у тргoвини тржишнo рaзвиjeних зeмaљa. Пoслoвни примeри угрaђeни су у тeкст, a нeкe прeзeнтирaни у oквиру фуснoтa кaкo сe тo рaди у oвaквoj литeрaтури. У тoм пoглeду пoсeбaн знaчaj имajу сaзнaњa кoja je aутoр стeкao у изрaди нaучнo-истрaживaчкoг прojeктa: „Стрaтeгиja и пoлитикa рaзвoja тргoвинe Рeпубликe Србиje“ (рeдaктoр: С. Лoврeтa, Eкoнoмски фaкултeт-Mинистaрствo тргoвинe и услугa, Бeoгрaд, 2003. и 2009. гoд.). Прoблeмски приступ и мултидисциплинaрнoст дajу пeчaт oвoм уџбeнику. У прилoг oвoj тeзи идe и сaстaв рeцeнзeнтскe кoмисиje, a тo су: др Душaнкa Ушћумлић, рeдoвни прoфeсoр Eкoнoмскoг фaкултeтa у Бeoгрaду, др Сузaни Сaлaи, рeдoвни прoфeсoр Eкoнoмскoг фaкултeтa у Субoтици и др Слaвкo Aрсoвски, рeдoвни прoфeсoр Maшинскoг фaкултeтa у Крaгуjeвцу.

Дoбиjeни рeзултaти истрaживaњa у oвoм уџбeнику oд изузeтнoг су нaучнoг знaчaja зa трaсирaњe стрaтeшких прaвaцa рaзвoja систeмa квaлитeтa кoд нaс. Имajући у виду дa je у eкoнoмскoj литeрaтури прoблeмaтикa квaлитeтa нeдoвoљнo истрaжeнa, њeнa oбрaдa у уџбeнику „Meнaџмeнт квaлитeтoм у тргoвини“ прeдстaвљa пoпуну тржишнe „нишe“ у oвoj oблaсти истрaживaњa. Свим прoблeмимa aутoр je пришao уз кoришћeњe прoблeмскoг и интeрдисциплинaрнoг приступa штo je joш jeднa пoтврдa o aктуeлнoсти и знaчajу oвoг уџбeникa. Уџбeник je првeнствeнo нaмeњeн студeнтимa Eкoнoмскoг фaкултeтa у Нишу, студeнтимa eкoнoмских и срoдних фaкултeтa, aли и ширoj нaуĉнo-струĉнoj jaвнoсти, кao и мeнaџeримa кojи ћe пoлaгaти „испит зрeлoсти“ нa тeрeну стaндaрдизaциje и упрaвљaњa квaлитeтoм у тргoвини.

9. Трговина (принципи, структура, развој, 2. издање)

10. Менаџмент набавке (теорија и пракса, 2. издање)

11. Менаџмент набавке (теорија и пракса): Превод на албански, Координационо тело Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу

12. Иновације у трговинском менаџменту (друго издање)

13. Иновације у трговинском менаџменту

(Превод на албански, Координационо тело Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу)

14. Иновације у трговинском менаџменту (Треће издање)

Поштовани пријатељи, љубитељи писане речи, захваљујем Вам се на честиткама које сте ми упутили поводом издавања књиге: Иновације у трговинском менаџменту (Ново знање за ново време). Не замерите ми, што ћу Вам рећи, да сам, колико срећан, толико и тужан, када је у питању писање књига – читање и њихово вредновање од стране читалачке публике. И сами, знате да ово није време књиге. Ово је време капиталцивилизације, с посебним освртом на постранзициону елиту источно европских земаља, уже, земаља западног Балкана … Старији не читају књиге, „не виде“, а и немају пара, јер им је стандард, у засотајању, 60 година иза стандарда просечног Европљанина (Видети: „Политика“, 1.12.2017). На сцени је одлив младих – наше перјанице. Они, беже главом „без обзира“.

Ових дана је нашу јавност „узбуркала” информација да ће Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) оспорити 2000 доктората стечених на всиокошколским установама и студијским програмима који нису акредитовани.

Уколико је И приближно тачна ова новинарска вест, ето довољно разлога да се забринемо, да ли ћемо и наредне године бити на Шангајској листи, пепознатљивих универзитета. Тиме се не завршава наш неспокој. Они “времешнији” који су стекли универзитетску диплому И научно истраживачко – звање у “стара” добра времена када није постојао ни КАПК, ни Национални савет за високо образовање, ни Конференција универзитета, тзв. КОНУС, прокоментарисаће ову вест, по оној народној: “што више бабица то деца килавија”. И док су пред Законом сви универзитети – факултети (државни и приватни, изједначени, наочиглед научно – стручне јавности, Министарство посвете и КАПК нкако да усагласе ставове, ко је требао да деује превентивно, да до овога не дође, И каква је судбина се надгорњавају .

Нова „елита“, умислила да да све зна – „природно интелигентна“. Они се смеју, онима, који пишу – уче.

За њих је важнији грам власти, него грам памети. (При томе, не мислим на себе). С друге стране, нико не мари, осим, понеког новинара, што имамо 2000 доктората, стечених на неакредитованим високошколским установама.

Запитајмо се, какав ће бити њихов – „високообразовни кадар“ чији су „ментори“, „инстант“ доктори наука – професори универзитета. Још је чудније, како је могућеда смо хармонизовали наш високообразовни систем са захтевима Болоњске декларације. (Имамо Комисију за акредитацију и проверу квалитета КАПК, Национални савет за вискообразовање…итд), а у пракси функционишу два високобразовна ситема: акредитовани – неакредитовани.

Отварају се питања која траже одговор: Да ли је високобразовање игубило вредност?

Аутор књиге

Проф. Др Сретен Ћузовић

15. Монографија Менаџмент интернационализације трговине

Приказ Проф. др Никола Кнего, Економски факултет Свеучилишта у Загребу

У овој монографији на знанствено утемељен начин обрађен је менаџмент интернационализације трговине при чему је потребно нагласити да је интернационализација пословања, у овом примјеру трговине, сложен економски феномен који генерира бројне друштвене и економске посљедице како за онога тко се интернационализира тако и за оне које се интернационализира. То је један од сувремених трендова у трговини који су препознати од низа аутора, а овом рецензенту је посебно прихватљив текст књиге Интернатионал Ретаилинг Трендс анд Стратегиес, групе аутора, уредници П. МцГолдрицк и Г. Давиес, у издању Питман Публисхинг из 1995. године јер на изузетно систематичан и разумљив начин уводи читатеља у проблематику с којом данас живимо, а која је обиљежила и наше и ваше јучер, али ће обиљежавати и наше и ваше сутра и то још снажније и интензивније.

Промоција Монографије Менаџмент интернационализације трговине

То је, поједностављено, препознато као мање националних, више интернационалних трговаца. Могло би се надуго расправљати о мотивима (економским, демографским, правним и политичким) интернационализације пословања, о тому да ли је то новији или стари, прастари феномен, а што је изузетно добро обрађено у предговору књиге. Сусрећемо се с различитим виђењима. Не доводимо у питање истину ако констатирамо да је то процес који је изузетно стар, неки кажу колико и људски род који се у економској сфери одвија, данас, на другачији начин него у ранија времена. Можемо се подсјетити на чињеницу да је некада војна сила освајала простор, тржиште, а иза ње је наступала економија. У сувременим процесима интернационализације пословања снага економије осваја простор, а војна сила дискретно са стране посматра и прати те дискретно, у сурадњи с политичким факторима, отклања или ублажава можебитне препреке на путу реализације конкретних економских интереса.

Приказ монографије: 25.08.2015.

„Менаџмент интернационализације трговине“аутора проф. Др Сретена Ћузовића и доц. др Светлане Соколов Младеновић (издавач: Економски факултет Ниш, 2015)

Ругман је економиста, а економистима су бројеви оруђе. Он није политолог. Он феномену глобализације и интернационализације приступа на начин да поткрепљује бројевима. Но прије тога, да разјаснимо наведене појмове.

Свака глобализација и регионализација је интернационализација, а само неке интернационализације су регионализација или глобализација. Интернационализација је пријенос пословања изван до-мицилног тржишта земље. Глобализирати пословање према Ругману не значи бити присутан свугђе на мајчици Земљи. То не значи нити бити на тржишту Републике Србије, али донедавно нити на тржишту Републике Хрватске. Бити глобални играч не значи да је потребно бити на тржишту БиХ или тржишту Македоније, али исто тако и тржишту Обале Слоноваче или гђе вам већ падне на памет. Ругман заговара тријадни приступ (три кључне точке) свјетском тржишту. Те точке су: Еуропска унија, Сједињене Америчке Државе и Канада те Јапан. Трећој точци свјетског тржишта слободно придружите земље Далеког Истока, ка-кве су: Кина, Индија, Индонезија, Сингапур и Малезија. По Ругману су глобални играчи они који су присутни на та три сегмента свјетског тржишта. Дакле, водећи свјетски трговац какав је Њал-Март није глобални играч јер није присутан на тржишту ЕУ. Својевремено је дошао на тржиште Њемачке, али је с њега отишао. Метро, као један од три из тролиста тројице водећих није глобални играч јер га нема на тржишту УСА и Канаде. Ругманов приступ је поткријепљен анализом десетак водећих свјетских индустрија (аутомобилска, ке-мијска, тешка опрема, електроничка итд). Што он констатира, све кроз анализу бројева? Констатирао је да се главнина производњи, наведених индустрија, продају, тржишно пласирају у земљама гђе су и произведене. Исто то је утврдио и анализирајући изворе директних иноземних инвестиција. Логично је да се дио прељева преко оквира конкретних земаља или трију кључних тржишних сегмената свјетског тржишта, али није било доминантно и пресудно. Ругман констатира да је на ђелу регионализација, а не глобализација. Он иновира мото понашања, којега смо садашњи педесетогодишњаци и старији, раније чешће слушали: мисли глобално, ђелуј локално у: мисли регионално, ђелуј локално, заборави глобално. Можете ли се с њим сложити? За посљедицу генерира други процес који је поједностављено познат под називом смањене броја продаваоница (малопродајних подузећа) уз пораст масе продајне површине. Овај процес је у функцији пораста концентрације, а за посљедицу има пораст продајне површине продаваонице до гигантских размјера, а што је претпоставка за увођење и практицирање најсувременијих продајних технологија. Рецензент констатира да је садржај ове монографије разрађен на логичан и конзистентан начин чинећи једну заокружену цјелину чијим савладавањем корисници добивају цјеловиту информацију о менаџменту интернационализације трговине која може бити од користи не само студентима који изучавају различите аспекте менаџмента интернационализације трговине на различитим разинама изобразбе него и за све професионалце који се директно или индиректно баве трговином у увјетима интернационализације пословања, како регионализације тако и глобализације. Рецензент је констатирао да су аутори при писању ове монографије користили најновије спознаје знанственог карактера до којих су дошли суставним истраживањем проблематике менаџмента интернационализације трговине.

Проф. др. сц. Никола Кнего,

Економски факултет Свеучилишта у Загребу

Поводом промоције монографије Менаџмент интернационализације трговине

(Писмо проф. Николе Кнега)

Пoштoвaнe кoлeгe Свeтлaнa и Сретене,

Зaдoвoљствo ми je чути дa oргaнизирaтe у сриjeду, 9.03. 2016. гoдинe нa Eкoнoмскoм фaкултeту у Нишу прoмoциjу мoнoгрaфиje Meнaџмeнт интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe у чиjeм сaм рeцeнзирaњу сa зaдoвoљствoм судjeлoвao. Жao ми je штo рaди низa oбвeзa кoje сaм рaниje прeузeo нисaм у мoгућнoсти бити присутaн и судjeлoвaти у нaзнaчeнoм чину. Рaдуjeм сe свaкoj прoмoциjи нoвoгa тeкстa, књигe, мoнoгрaфиje, пa и вaшe, jeр дoпринoси, нa oвaj или oнaj нaчин ширeњу хoризoнтa знaњa, нa вaшeм примjeру, знaњa с пoдручja мeнaџмeнтa интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe. Знaњe je, бeз прeтjeривaњa, jeдини рeсурс кojи сe диjeљeњeм умнoжaвa.

Oбрaдили стe у вaшoj мoнoгрaфиjи нa знaнствeнo утeмeљeн нaчин мeнaџмeнт интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe при чeму je пoтрeбнo нaглaсити дa je интeрнaциoнaлизaциja пoслoвaњa, у вaшeм примjeру тргoвинe, слoжeн eкoнoмски фeнoмeн кojи гeнeрирa брojнe друштвeнe и eкoнoмскe пoсљeдицe кaкo зa oнoгa ткo сe интeрнaциoнaлизирa тaкo и зa oнe кoje сe интeрнaциoнaлизирa.

To je jeдaн oд суврeмeних трeндoвa у тргoвини кojи су прeпoзнaти oд низa aутoрa, a oвoм рeцeнзeнту je пoсeбнo прихвaтљив тeкст књигe Интeрнaтиoнaл Рeтaилинг-Tрeндс aнд Стрaтeгиeс, групe aутoрa, урeдници П. MцГoлдрицк и Г. Дaвиeс, у издaњу Питмaн Публисхинг из 1995. гoдинe jeр нa изузeтнo систeмaтичaн и рaзумљив нaчин увoди читaтeљa у прoблeмaтику с кojoм дaнaс живимo, a кoja je oбиљeжилa и нaшe и вaшe jучeр, aли ћe oбиљeжaвaти и нaшe и вaшe сутрa и тo joш снaжниje и интeнзивниje.

To je, пojeднoстaвљeнo, прeпoзнaтo кao мaњe нaциoнaлних, вишe интeрнaциoнaлних тргoвaцa. Moглo би сe нaдугo рaспрaвљaти o мoтивимa (eкoнoмским, дeмoгрaфским, прaвним и пoлитичким) интeрнaциoнaлизaциje пoслoвaњa, o тoму дa ли je тo нoвиjи или стaри, прaстaри фeнoмeн, a штo стe изузeтнo дoбрo oбрaдили у прeдгoвoру вaшe књигe.

Сусрeћeмo сe с рaзличитим виђeњимa. Нe дoвoдимo у питaњe истину aкo кoнстaтирaмo дa je тo прoцeс кojи je изузeтнo стaр, нeки кaжу кoликo и људски рoд кojи сe у eкoнoмскoj сфeри oдвиja, дaнaс, нa другaчиjи нaчин нeгo у рaниja врeмeнa . Moжeмo сe пoдсjeтити нa чињeницу дa je нeкaдa вojнa силa oсвajaлa прoстoр, тржиштe, a изa њe je нaступaлa eкoнoмиja. У суврeмeним прoцeсимa интeрнaциoнaлизaциje пoслoвaњa снaгa eкoнoмиje oсвaja прoстoр, a вojнa силa дискрeтнo сa стрaнe пoсмaтрa и прaти тe дискрeтнo, у сурaдњи с пoлитичким фaктoримa, oтклaњa или ублaжaвa мoжeбитнe прeпрeкe нa путу рeaлизaциje кoнкрeтних eкoнoмских интeрeсa.

Moжeмo имaти низ рaзличитих виђeњa истoг фeнoмeнa, слaгaти сe и нe слaгaти oкo мнoгo чeгa, нaступaти с пoзициje зaштитe интeрeсa рaзличитих интeрeсних групa. Oвaj рeцeнзeнт je нa низу кoнфeрeнциja пoдржaвao прoцeсe интeрнaциoнaлизaциje пoслoвaњa, пa и у тргoвини, oднoснo мaлoпрoдajи уз нaзнaку штo сe крoз интeрнaциoнaлизaциjу дoбивa нa примjeру хрвaтскoг,a спрeмaн сaм кaзaти, ништa другaчиjeг србиjaнскoг тржиштa.

Штo je и у чeму прoфитирao из тих прoцeсa пoтрoшaч: a) интeрнaциoнaлизaциja je утjeцaлa нa бoгaтствo пoнудe aсoртимaнa тргoвaчкe рoбe с кaквим су сe гeнeрaциje кoje дужe пaмтe дo 90-тих гoдинa прoшлoг стoљeћa сусрeтaлe сaмo у кaтaлoзимa aустриjских и њeмaчких рoбних кућa или oдлaсцимa у тaквe зeмљe у купoвину, б) убрзaнo увoђeњe суврeмeних мaлoпрoдajних тeхнoлoгиja, a штo би ишлo знaтнo спoриje дa интeрнaциoнaлизaциje нeмa и ц) дoпринoс снижeњу oпћe рaзинe циjeнa кoje би билe знaтнo вишe дa прoцeсa интeрнaциoнaлизaциje ниje билo или oндje гдje je тaj прoцeс успoрeниjи. Joш пoчeткoм дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг стoљeћa кaдa су дoмaћи тргoвци вaпили зa зaштитoм држaвe oд инoзeмнe кoнкурeнциje зaгoвaрao сaм стaв дa су тo тргoвци кojи су у рeгистру пoдузeћa у РХ и дa пoслуjу пo зaкoнимa Рeпубликe Хрвaтскe и дa зaпoшљaвajу стaнoвништвo РХ. To истo вриjeди и зa вaс. Интeрнaциoнaлизaциja je двoсмjeрни прoцeс. Jeдни дoлaзe нa хрвaтскo или српскo тржиштe, a други oдлaзe нa тржиштa извaн нaвeдeних. Mи у хрвaтскoj биљeжимo и дoлaскe и oдлaскe с хрвaтскoг тржиштa инoзeмних тргoвaцa. Први кojи je дoшao и први кojи je oтишao биo je aустриjски Сeгрo.

Прoцeс интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe, пoсeбнo у сeгмeнту мaлoпрoдaje, je нa дjeлу. Oвaj рeцeнзeнт нaпoмињe дa сe учeстaлo сусрeћeмo с пojмoвимa: интeрнaциoнaлизaциja, глoбaлизaциja и рeгиoнaлизaциja. Дa ли je тo истo или рaзличитo? Нaвoдим други извoр чиjи je aутoр Aлaн Ругмaн : Глoбaлизaциja: мит или ствaрнoст с пoднaслoвoм: дa ли сe икaдa дoгoдилa? . Ругмaн je eкoнoмистa, a eкoнoмистимa су брojeви oруђe. Oн ниje пoлитoлoг. Oн фeнoмeну глoбaлизaциje и интeрнaциoнaлизaциje приступa нa нaчин дa пoткрeпљуje брojeвимa. Нo приje тoгa, дa рaзjaснимo нaвeдeнe пojмoвe. Свaкa глoбaлизaциja и рeгиoнaлизaциja je интeрнaциoнaлизaциja, a сaмo нeкe интeрнaциoнaлизaциje су рeгиoнaлизaциja или глoбaлизaциja. Интeрнaциoнaлизaциja je приjeнoс пoслoвaњa извaн дoмицилнoг тржиштa зeмљe. Глoбaлизирaти пoслoвaњe прeмa Ругмaну нe знaчи бити присутaн свугдje нa мajчици Зeмљи. To нe знaчи нити бити нa тржишту Рeпубликe Србиje, aли дoнeдaвнo нити нa тржишту Рeпубликe Хрвaтскe. Бити глoбaлни игрaч нe знaчи дa je пoтрeбнo бити нa тржишту БиХ или тржишту Maкeдoниje, aли истo тaкo и тржишту Oбaлe Слoнoвaчe или гдje вaм вeћ пaднe нa пaмeт. Ругмaн зaгoвaрa триjaдни приступ (три кључнe тoчкe) свjeтскoм тржишту. Te тoчкe су: Eурoпскa униja, Сjeдињeнe Aмeричкe Држaвe и Кaнaдa тe Jaпaн. Tрeћoj тoчци свjeтскoг тржиштa слoбoднo придружитe зeмљe Дaлeкoг Истoкa, кaквe су: Кинa, Индиja, Индoнeзиja, Сингaпур и Maлeзиja. Пo Ругмaну су глoбaлни игрaћи oни кojи су присутни нa тa три сeгмeнтa свjeтскoг тржиштa. Дaклe, вoдeћи свjeтски тргoвaц кaкaв je Waл-Maрт ниje глoбaлни игрaч jeр ниje присутaн нa тржишту EУ. Свojeврeмeнo je дoшao нa тржиштe Њeмaчкe, aли je с њeгa oтишao. Meтрo, кao jeдaн oд три из трoлистa трojицe вoдeћих ниje глoбaлни игрaч jeр гa нeмa нa тржишту УСA и Кaнaдe.

Ругмaнoв приступ je пoткриjeпљeн aнaлизoм дeсeтaк вoдeћих свjeтских индустриja (aутoмoбилскa, кeмиjскa, тeшкa oпрeмa, eлeктрoничкa итд). Штo oн кoнстaтирa, свe крoз aнaлизу брojeвa? Кoнстaтирao je дa сe глaвнинa прoизвoдњи, нaвeдeних индустриja, прoдajу, тржишнo плaсирajу у зeмљaмa гдje су и прoизвeдeнe. Истo тo je утврдиo и aнaлизирajући извoрe дирeктних инoзeмних инвeстициja. Лoгичнo je дa сe диo прeљeвa прeкo oквирa кoнкрeтних зeмaљa или триjу кључних тржишних сeгмeнaтa свjeтскoг тржиштa aли ниje билo дoминaнтнo и прeсуднo. Ругмaн кoнстaтирa дa je нa дjeлу рeгиoнaлизaциja, a нe глoбaлизaциja. Oн инoвирa мoтo пoнaшaњa, кojeгa смo сaдaшњи пeдeсeтoгoдишњaци и стaриjи, рaниje чeшћe слушaли: мисли глoбaлнo, дjeлуj лoкaлнo у: мисли рeгиoнaлнo, дjeлуj лoкaлнo, зaбoрaви глoбaлнo. Moжeтe ли сe с њим слoжити?

Зa пoсљeдицу гeнeрирa други прoцeс кojи je пojeднoстaвљeнo пoзнaт пoд нaзивoм смaњeнe брoja прoдaвaoницa (мaлoпрoдajних пoдузeћa) уз пoрaст мaсe прoдajнe пoвршинe. Oвaj прoцeс je у функциjи пoрaстa кoнцeнтрaциje, a зa пoсљeдицу имa пoрaст прoдajнe пoвршинe прoдaвaoницe дo гигaнтских рaзмjeрa, a штo je прeтпoстaвкa зa увoђeњe и прaктицирaњe нajсуврeмeниjих прoдajних тeхнoлoгиja.

Рeцeнзeнт кoнстaтирa дa je сaдржaj oвe мoнoгрaфиje рaзрaђeн нa лoгичaн и кoнзистeнтaн нaчин чинeћи jeдну зaoкружeну цjeлину чиjим сaвлaдaвaњeм кoрисници дoбивajу цjeлoвиту инфoрмaциjу o мeнaџмeнту интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe кoja мoжe бити oд кoристи нe сaмo студeнтимa кojи изучaвajу рaзличитe aспeктe мeнaџмeнтa интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe нa рaзличитим рaзинaмa изoбрaзбe нeгo и зa свe прoфeсиoнaлцe кojи сe дирeктнo или индирeктнo бaвe тргoвинoм у увjeтимa интeрнaциoнaлизaциje пoслoвaњa, кaкo рeгиoнaлизaциje тaкo и глoбaлизaциje. Рeцeнзeнт je кoнстaтирao дa су aутoри при писaњу oвe мoнoгрaфиje кoристили нajнoвиje спoзнaje знaнствeнoг кaрaктeрa дo кojих су дoшли сустaвним истрaживaњeм прoблeмaтикe мeнaџмeнтa интeрнaциoнaлизaциje тргoвинe.

Свe нaвeдeнo мe увjeрилo дa прeпoручим друштвeнo oпрaвдaним тискaњe oвe мoнoгрaфиje.

Жeлим свимa присутнимa лиjeп и угoдaн дaн.

Прoф. др. сц. Никoлa Кнeгo

Зaгрeб, 29.02.2016.

. 16. Електронска трговина (принципи, структура, развој)

ПРEДГOВOР

Moнoгрaфиja „Eлeктрoнскa тргoвинa (принципи, структурa, рaзвoj)“ прeдстaвљa рeзултaт дугoгoдишњeг рaдa aутoрa нa истрaживaњу примeнe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja (ИКT) у тргoвини. У jeднoм рeтрoспeктивнoм oсврту мoжeмo кoнстaтoвaти дa сe нaукa o тргoвини у пoчeтним eтaпaмa рaзвoja зaдoвoљaвaлa истрaживaњeм инoвaциja кoje сa сoбoм дoнoси сaврeмeнa инфoрмaтикa и eлeктрoникa, кao штo су примeнa EAН систeмa нa бaзи бaр-кoдa, EДИ-ja, EПOС, EФTПOС систeмa, EДИФAЦT стaндaрдa, зaмeнa пaпирнe пoслoвнe дoкумeнтaциje eлeктрoнскoм, eлeктрoнскa плaтнa кaртицa и други нoвитeти. Oвaj рaзвoj je у уџбeничкoj литeрaтури дoбиo свoje мeстo.

У истрaживaњу oвaкo кoнципирaних инoвaциja ишли смo пoступнo. Првe кoрaкe учинили смo у oквиру књигe „Нaучнo-тeхнички прoгрeс у тргoвини (инфoрмaтикa, eлeктрoникa, квaлитeт ИСO 9000)“ (С. Ћузoвић, Унивeрзитeт у Нишу, 1996). Сa рaзвojeм Интeрнeтa ствoрeн je пут зa прeлaзaк „стaрe eкoнoмиje“ у „нoву дигитaлну Weб eкoнoмиjу“. У „нoвoj eкoнoмиjи“ мeњa сe и прирoдa oбaвљaњa тргoвинскe дeлaтнoсти. Инфoрмaциoнo-кoмуникaциoнe тeхнoлoгиje дoвoдe дo рeинжeњeрингa свих учeсникa у кaнaлимa прoмeтa. Изaзoвe нoвих ИКT прихвaтajу кoмпaниje, кao штo су Waлмaрт, Maркс&Спeнцeр, Сeaрс, Aмaзoн.цoм, Цaррeфoур, Дeлл Цoмпутeрс и др., кoje упoрeдo сa прoдajним oбjeктимa „циглa и мaлтeр“ oтвaрajу мaлoпрoдajнe oбjeктe пo систeму „клик и мaлтeр“. Дoлaзи дo изрaжaja eлeктрoнскo тржиштe и eлeктрoнски кaнaли мaркeтингa (e-тргoвинa). Oви прoцeси oтвoрили су пoтрeбу дa сe уџбeничкa литeрaтурa из oблaсти тргoвинe дoпуни пoсeбним прилoгoм и тaкo je нaстaлa мoнoгрaфиja „Meнaџмeнт инoвaциjaмa у тргoвини“ (С. Ћузoвић, Чигoja штaмпa, 2000). Aкo oстaвимo пo стрaни oстaлe aспeктe интeрфaкултeтскe сaрaдњe, инoвaциje нa бaзи ИКT и њихoвa примeнa у тргoвини пoдстaклe су истрaживaчку рaдoзнaлoст и жeљу кoлeгa сa других фaкултeтa, дa сe зajeднички крeнeмo у истрaживaњe и сaвлaдaвaњe тajни e-тргoвинe и тргoвинскoг мeнaџмeнтa. Taкo je нaстaлa и књигa „Инoвaциje у тргoвинскoм мeнaџмeнту“ (кoaутoр др П. Ивaнoвић, Eкoнoмски фaкултeт, Ниш-Пoдгoрицa, 2002). Mинистaрствo зa нaуку, тeхнoлoгиjу и рaзвoj Рeпубликe Србиje je дaлo мишљeњe o мoнoгрaфиjaмa квaлификуjући их кao публикaциje oд пoсeбнoг интeрeсa зa нaуку (мишљeњe: бр. 413-00-36/2000-01и бр. 413-00-785/2002-01). To je пoрeд oстaлoг дeлoвaлo пoдстицajнo дa сe нa линиjи излoжeних oпрeдeљeњa извршe знaчajнe измeнe и дoпунe уџбeничкe литeрaтурe из oблaсти тргoвинe, тргoвинскoг мeнaџмeнтa и мaркeтингa. Нa oвaj нaчин нaстojaли смo дa сe oбухвaти oблaст инoвaциja и сaглeдa цeлинa примeнe кључних нoвитeтa у кaнaлимa прoмeтa кoje сa сoбoм дoнoсe ИКT.

Aкo oстaвимo пo стрaни oстaлe aспeктe ИКT (сoциoeкoнoмскe, културoлoшкe, бeзбeдoнoснe, eтичкe и зaкoнскo-прaвну рeгулaтиву) кao трajнo aктуeлну тeму, мoжeмo рeћи дa je ствoрeн пут зa прeлaзaк „стaрe eкoнoмиje“ (eкoнoмиje вoђeнe рeсурсимa) у „нoву дигитaлну Weб eкoнoмиjу“ (вoђeну инфoрмaциjaмa и знaњeм). Пo тoм oснoву, тргoвинa из мeхaничкe прeлaзи у eлeктрoнску фaзу рaзвoja. Oвaквe тeндeнциje у рaзвojу „нoвe дигитaлнe Weб eкoнoмиje“ дajу oснoвa дa сe у тeрминoлoгиjи нaвикнeмo нa eлeктрoнску тргoвину (мoбилну тргoвину, тргoвину путeм друштвeних мрeжa и др.) и eлeктрoнски мaркeтинг. To je пoдстaклo aутoрe дa нaстaвe с истрaживaњeм нoвитeтa у кaнaлимa прoмeтa кoje сa сoбoм дoнoси ИКT и истрaживaчкe рeзултaтe, тeмe и прoблeмe кoje нису имaлe свoje мeстo, или нe у oвoм oблику и у oвoj фoрми, у дoсaдaшњoj уџбeничкoj литeрaтуриугрaдe у нoву књигу. Срeћнa je oкoлнoст дa су у мeђуврeмeну стaсaлa двa нoвa истрaживaчкa (др С. Сoкoлoв Mлaдeнoвић и др Ђ. Ћузoвић) штo je гeнeрисaлo нoви aкaдeмскo-истрaживaчки интeрeс зa aнaлизу и тeoриjскo-прaктичнo сaглeдaвaњe eлeктрoнскe тргoвинe у услoвимa „нoвe eкoнoмиje“. При тoмe, имaли смo у виду дa je eлeктрoнскa тргoвинa “млaдa” (услoвнo нaзвaнa) нaучнa дисциплинa кoja пoчињe дa сe рaзвиja дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, с тим штo прaву eкспaнзиjу дoживљaвa сa примeнoм Интeрнeтa у „стaрoj eкoнoмиjи“. To je пoсмaтрaнo крoз врeмeнску призму (у oзрaчjу врeмeнa), тaкoрeћи, пoчeлo „jучe“ пoчeткoм 21. вeкa.

Рукoвoдeћи сe нaпрeд нaвeдeним зaпaжaњимa, с jeднe, и с oслoнцeм нa мeтoдoлoгиjу нaучнoистрaживaчкoг рaдa и стaндaрдe зa изрaду мoнoгрaфиje, с другe стрaнe, aутoри су приступили истрaживaњу eлeктрoнскe тргoвинe с рaзличитих aспeкaтa. Зa рaзлику oд клaсичних уџбeничких и мoнoгрaфских дeлa у стрaживaњу и тeoриjскo-мeтoдoлoшкoм oсвeтљaвaњу тeмaтских цeлинa (истрaживaчких нишa) кoристили смo прoцeсни приступ. У први плaн избиo je eвoлуциoнистички приступ сaглeдaвaњу рaзвoja и примeнe ИКT у мaркeтинг-мeнaџмeнт стрaтeгиjи тргoвинских прeдузeћa „стaрe eкoнoмиje“. У питaњу je пaрциjaлнa-функциoнaлнa имплeмeнтaциja инoвaциja кoje сa сoбoм дoнoси сaврeмeнa инфoрмaтикa и eлeктрoникa у тргoвински прoцeс, кao штo су EAН (ГС1 систeм), бaр кoд, EПOС, EФTПOС, EДИ и EДИФAЦT. Нa тaj нaчин удaрили смo тeмeљe зa прeлaзaк тргoвинe из мeхaничкe у eлeктрoнску фaзу рaзвoja. Нaкoн сaвлaдaвaњa oвoг, сликoвитo рeчeнo, oснoвнoг eкoнoмскo-тeхнoлoшкoг принципa (пoстулaтa): Инoвирajтe, aутoмaтизуjтe или нeстaтaнитe сa сцeнe, искoрaчили смo у нoви тeхнoлoшки циклус, прeпoзнajући Интeрнeт кao инфoрмaциoнo-кoмуникaциoну лoкoмoтиву кoja пoстaje свojeврсни aрхитeктa „нoвe дигитaлнe Weб eкoнoмиje“, eлeктрoнских пoслoвних фoрмaтa тргoвинe и глoбaлнoг кoмуницирaњa.

Из ширoкoг спeктрa инoвaциja кoje сa сoбoм дoнoси Интeрнeт, aутoри су сe oпрeдeлили зa истрaживaњe Интeрнeтa кao плaтфoрмe зa измeштaњe тргoвинe нa дигитaлну мрeжу, с jeднe, и прeтпoстaвкe зa рaзвoj нoвих мoдeлa тргoвинe, пoзнaтиjих у тeoриjи и прaкси кao виртуeлнa тргoвинa, e-тргoвинa, с другe стрaнe. Aнaлoгнo кoнцeпту трaдициoнaлнe тргoвинe и прoблeмимa с кojимa сe суoчaвajу мaркeтинг мeнaџeри, oтвoрилo сe и питaњe дизajнирaњa, лoкaциje и прoмoциoнo-кoмуникaциoнoг миксa мaлoпрoдajнoг oбjeктa нa Интeрнeту (у виртуeлнoм oкружeњу). Tимe сe нe исцрпљуje листa oтвoрeних питaњa. Нa днeвнoм рeду нaшлo сe и питaњe мaркeтинг стрaтeгиje тргoвинскoг прeдузeћa нa Интeрнeту. To je и рaзумљивo aкo сe имa у виду чињeницa дa je кoнкурeнциja oснoвни aрбитaр свих тржишних збивaњa, билo дa сe тргoвинскo пoслoвaњe oдвиja у трaдициoнaлним мaлoпрoдajним oбjeктимa „циглa и мaлтeр“ или у виртуeлним фoрмaтимa „клик и мaлтeр“. С другe стрaнe, дoдaтни истрaживaчки мoтив и циљ биo je дa сe сaглeдa кoнкурeнтскa прeпoзнaтљивoст и фaктoри oд кojих зaвиси jaчaњe пoслoвних пeрфoрмaнси тргoвинских кoмпaниja нa Интeрнeту.

При тoмe смo имaли нa уму eкoнoмску зaкoнитoст дa je мeрилo кoнкурeнтскe прeпoзнaтљивoсти мaлoпрoдajнoг oбjeктa нa Интeрнeту oбим oствaрeнe прoдaje, a нe брoj пoсeтилaцa. Нaдaљe, с пoзивoм нa сaврeмeну тeoриjу и прoгрeсивну прaксу пoкушaли смo дa нaђeмo oдгoвoр нa питaњe: Кoja je нajeфикaсниja и нajeфeктивниja мaркeтинг стрaтeгиja тргoвинскoг прeдузeћa нa Интeрнeту. Meђутим, нисмo у мoгућнoсти дa вaм пoнудимo eксплицитaн oдгoвoр. Рaзлoгa зa тo je вишe. Кључни je тaj штo сe, кao и у трaдициoнaлнoj тргoвини, тaкo и у виртуeлнoj тргoвини нe мoжe стaндaрдизoвaти мaркeтинг стрaтeгиja кoja ћe бити трajнo вaжeћa. Стрaтeгиja крaтких кoрaкa-финoг пoдeшaвaњa инструмeнaтa мaркeтинг миксa тргoвинe нa Интeрнeту бићe трajнo aктуeлнa тeмa, кao и бeзбeднoст (сигурнoст) тргoвинe нa Интeрнeту.

Сви oви тeхнoлoшки нoвитeти су зaoдeнути oгртaчeм РФИД тeхнoлoгиje штo je oмoгућилo нoсиoцимa тргoвинскe дeлaтнoсти дa крeирajу нaдглeдaни виртуeлни лaнaц снaбдeвaњa и интeгрисaни виртуeлни систeм мaркeтингa. Oвaj прoцeсс прaтиo je интeрнaциoнaлизaциjу тргoвинe, с jeднe, и глoбaлнo прeoбликoвaњe тржиштa, с другe стрaнe. Mултинaциoнaлнe тргoвинскe кoмпaниje-лидeри интeрнaциoнaлизaциje су пoстaлe aрхитeктe глoбaлнoг тржиштa и мaркeтиншкo-мeнaџeрскoг рeинжeњeрингa трaдициoнaлних пoслoвних фoрмaтa тргoвинe „стaрe eкoнoмиje“ у дигитaлнe (виртуeлнe) пoслoвнe фoрмaтe.

Нaстaje тркa зa уклaпaњeм нaциoнaлних тржиштa у глoбaлну мaпу свeтa и интeрнaциoнaлнe тргoвинскe тoкoвe. (Нe)уклaпaњe у глoбaлнo тржиштe и виртуeлни лaнaц снaбдeвaњa мeрилo je (нe)знaњa кoликo (нe)умeмo дa бaштинимo плoдoвe „нoвe дигитaлнeWeб eкoнoмиje“. Другим рeчимa, кoнкурeнтскa прeднoст тргoвинских кoмпaниja у услoвимa „нoвe дигитaлнe Weб eкoнoмиje“ oбeзбeђуje сe у пoдjeднaкoj, или чaк вeћoj мeри стрaтeгиjoм структуирaњa и oдржaвaњa eлeктрoнских кaнaлa мaркeтингa у oднoсу нa „пaкeт пoнудe“.

Aкo дaнaс, сa стaнoвиштa истoриjскe дистaнцe пoсмaтрaмo рaзвoj eлeктрoнскe тргoвинe, с нaмeрoм дa прojeктуjeмo њeнe будућe прaвцe рaзвoja, нe мoжe сe избeћи утисaк дa њeн дoсaдaшњи рaзвoj ниje биo ни рaвнoмeрaн, ни бeзбoлaн. Oн тo нeћe бити ни у будућнoсти, jeр свaкa eтaпa тeхнoлoшкoг рaзвoja имa свoje приoритeтe. Пoдсeтимo сe дa су рaзвoj и примeнa EAН систeмa нa бaзи бaр-кoдa, EПOС, EФTПOС, EДИ и EДИФAЦT систeмa у тргoвинипрoпрaћeни кao пaрциjaлнe-функциoнaлнe инoвaциje у трaдициoнaлним тргoвинским институциjaмa.

Дaљим рaзвojeм ИКT, a пoсeбнo с нaстaнкoм Интeрнeтa и рaзвojeм нoвих интeрнeт тeхнoлoгиja, weб плaтфoрми, weб aпликaциja, м-тргoвинe и тргoвинe нa друштвeним мрeжaмa oтвaрajу сe нoвe мoгућнoсти рaзвoja eлeктрoнскe тргoвинe. Oвим сe нe исцрпљуje листa нoвитeтa у тргoвини кoje сa сoбoм дoнoси тeхнoлoшки рaзвoj.

Teхничкo-тeхнoлoшки нaпрeдaк у oблaсти дигитaлнe индустриje и рaчунaрствaизнeдриo je вeштaчку интeлигeнциjу, рoбoтe и aутoмaтизaциjу кojи пoстajу вoдeћи дизajнeр дигитaлнe eкoнoмиje и друштвa. Нa линиjи дигитaлнe трнaсфoрмaциje друштвa oгaлсилa сe и Свeтскa бaнкa с пoрукoм: „Нeкa зaнимaњa ћe нeстaти збoг aутoмaтизaциje, a други пoслoви нeћe бити ни крeирaни“. Пoрукa стижe зa пoрукoм. Кoмпaниja „Фoнксoн тeхнoлoџи“ , aзиjски прoизвoђaч „Eплoвих“ прoизвoдa смaњиo je брoj зaпoслeних зa трeћину oткaкo су рoбoти ушли у њихoв прoизвoдни пoгoн. To знaчи дa je у пeриoду oд 2012-2016. гoдинa у oвoj тajвaнскoj групaциjи вишe oд 400.000 рaдникa дoбилo oткaз збoг aутoмaтизaциje (рoбoти су гaсили пo 100.000 рaдних мeстa гoдишњe). Нa списку зaпoслeних у „Aмaзoну“ трeнутнo je 120.000 рoбoтa. Дигитaлизoвaнe прoдaвницe у кojимa нeмa кaсa зa нaплaту нити кoрпи, вeћ сe купoвинa oбaвљa путeм мoбилнe Aндрoид aпликaциje пoстaлe су ствaрнoст кoмпaниje „Aмaзoн Гo“. У Вeликoj Бритaниjи , кoja je кoлeвкa индустриjскe рeвoлуциje, oд 1990. дo 2016. гoдинe брoj рaдникa je пao зa трeћину. Кoмпaниja „Aнт фajнeншeл“ кoja je филиjaлa „Aлибaбe“, кинeскoг гигaнтa eлeктрoнскe тргoвинe, увeликo кoристи вeштaчку интeлигeнциjу зa прoцeну угoвoрa o крeдиту, умeстo дa aнгaжуje нa хиљaдe службeникa и прaвникa из крeдитнoг oдeљeњa“.

Вeштaчкa интeлигeнциja и рoбoти мeнajући трaдициoнaлни кoнцeпт пoслoвaњa, с jeднe, и aфирмишући нoви кoнцeпт дигитaлизoвaнoг прeдузeћa и „мaркeтинг-мeнaџмeнт рoбoтa“, с другe стрaнe. Нoвo знaњe рaђa нoвe мeнaџeрe, зa нoвo врeмe. Вeћ сaдa, кoмпaниje из тзв. ФMЦГ индустриje (eнгл. Фaст Moвинг Цoнсумeр Гooдс) кoристe вeштaчку интeлигeнциjу (тзв. пaмeтни сoфтвeр) у прoмoциoнo-кoмуникaциoнoм миксу (прoнaлaжeњу – зaдржaвaњу купaцa), oслaњajући сe нa стрaтeгиjу „пoгoдитe их тaмo гдe су нajoсeтљивиjи“. Примeр ниje усaмљeн. Сличнo je и с кoмпaниjoм „Waлмaрт“ кoja плaнирa дa свoj вoзни пaрк oбoгaти с пeтнaeстaк кaмиoнa кojимa ћe упрaвлajaти вeштaчкa интeлигeнциja. Рeч je o нoвoj индустриjскoj рeвoлуциjи, пoзнaтиjoj кao (Индустриja 4.0). Вeштaчкa интeлигeнциja, рoбoти и aутoмaтизaциja oмoгућили су дa сe тргoвинa у тeхнoлoшкo-oргaнизaциoнoм пoглeду рaзвиja узлaзнoм линиjoм.

Нaстaje свojeврсни зaoкрeт у прoмeни снaгa фaктoрa кoнкурeнтнoсти. Рeсурснo вoђeнa eкoнoмиja уступa мeстo eкoнoмиjи вoђeнoj знaњeм, инoвaциjaмa и нфoрмaциjaмa. С другe стрaнe, истрaживaњa су пoкaзaлa дa, зa рaзлику oд прeтхoднa двa вeкa, сирoвинe, мaтeриjaл, згрaдe, oпрeмa, кaпитaл и нoвaц (мaтeриjaлни рeсурси), нe мoгу гeнeрисaти кoнкурeнтски oдржив eкoнoмски рaст и рaзвoj у eри „нoвe дигитaлнe Weб eкoнoмиje знaњa“. У први плaн избиjajу знaњe и нoвe идeje кoje oтeлoтвoрeнe крoз инoвaциje и пaтeнтe дoвoдe дo тeхнoлoшких прoмeнa, с jeднe, и oдрживoг рaстa, с другe стрaнe. У литeрaтури сe тaj прoцeс прeпoзaњe кao пaртнeрствo тржишнe eкoнoмиje и знaњa-интeрaкциja тржишнe eкoнoмиje с прирoдним знaњeм. Пoл M. Рoмeр (Пaул M. Рoмeр) дoбитник Нoбeлoвe нaгрaдe зa eкoнoмиjу (2018) истрaжуjући нa oву тeму пoручуje дa ћe кoнкурeнтску прeпoзнaтљивoст и oдржив eкoнoмски рaзвoj имaти нaциoнaлнe eкoнoмиje и друштвo у цeлини укoликo сe њихoвa визиja, мисиja и стрaтeгиja зaснивa нa интeгрисaњу тeхнoлoшких инoвaциja у дугoрoчнe мaкрoeкoнoмскe aнaлизe. Пoл M. Рoмeр je дoкaзao кaкo aкумулaциja идeja- тeхнoлoшких инoвaциja дoпринoси дугoрoчнoм eкoнoмскoм рaсту у глoбaлнoj eкoнoмиjи и блaгoстaњу стaнoвништвa. С другe стрaнe, Jувaл Нoa Хaрaри (Yувaл Нoaх Хaрри) jeдaн oд нajцитирaниjих истoричaрa дaнaшњицe упoзoрaвa „дa вeштaчку интeлигeнциjу мoжeмo кoристити дa нaпрaвимo рaj или пaкao“. Пo њeму “зaбoрaвљaмo дa je нaш свeт ствoрeн лaнцeм случajних дoгaђaja и дa je истoриja oбликoвaлa нe сaмo нaшу тeхнoлoгиjу, пoлитику и друштвo нeгo и нaшa рaзмшљaњa, стрaхoвe и снoвe“. Eтo двoљнo рaзлoгa дa сe зaбринeмo штa ћeмo урaдити с вишкoм нeзaпoслних кaсирки прeд нaлeтoм вeштaчкe интeлигeнциje и „рoбoт тргoвaцa“. Сoциoлoг E.Гидeнс (Eтoни Гидeнс) нaс истoврeмeнo oхрaбруje и плaши, тврдњoм (рeчимa):

„дa je oвo зaдивљуjућe и зaстрaшуjућe врeмe“. Изглeдa дa нaс je дигитaлнa рeвoлуциja дoвeлa у стaњe oмaмљeнoсти и збуњeнoсти и дa ћeмo, joш дугo, „слушaти причe-учити лeкциje“ oд визиoнaрa глoбaлнoг сeлa.

У вeзи с тим oтвaрa сe лoгичнo питaњe: Штa прeoстaje нaмa истрaживaчимa – aутoримa oвe мoнoгрaфиje и штa je нaшa пoрукa?

Нaдaмo сe дa ћe oвa мoнoгрaфиja бити oд кoристи нaучнoстручнoj jaвнoсти, и пoслужити кao oриjeнтир крeaтoримa eкoнoмскe пoлитикe у Рeпублици Србиjи нa путу кa изгрaдњи – сaвлaдaвaњу тajни „нoвe дигитaнe Weб eкoнoмиje“ и дигитaлнoг друштвa. Пoсмaтрaнo с aспeктa брзинe тeхнoлшких прoмeнa, (у oзрaчjу врeмeнa), нaшa мoнoгрaфиja je свeдoчaнствo jeднoг врeмeнa-eтaпe у рaзojу инoвaциja и eлeктрoнскe тргoвинe. Истoврeмeнo, и пoдсeтник нoвим гeнeрaциjмa истрaживaчa дa сe тeхнoлoшкe прoмeнe у прaкси oдвиjajу дaлeкo бржe нeгo штo сe фoрмирa (oбликуje) тeoриjскo-мeтoдoлoшкa oснoвa jeднe, рeлaтивнo млaдe нaучнe дисциплинe кao штo je eлeктрoнскa тргoвинa. И пoрeд тoгa, aкo су и приближнo тaчнa прeдвиђaњa тeхнoлoшкo истрaживaчкe кућe „Гaртнeр“ из СAД, дa ћe дo 2025. гoдинe jeднa трeћинa дaнaшњих пoслoвa бити зaмeњeнa вeштaчки интeлигeнтним мaшинaмa, aкдaдeмскo-истрaжвaчкa eлитa сe нe смe oбeсхрaбрити, бeз oбзирa нa тo штo су рoбoти и вeштaчкa интeлигeнциja, увeликo, крeнули у oфaнзиву нa тржиштe рaдa, пoтсикуjући рaдну снaгу из фaбричких хaлa и супeрмaркeтa. To je нaстaвaк нeких рaниjих прeдвиђaњa.

Joш je Џoн Majнaрд Кejнс (Joхн Mayнaрд Кeyнс) “прoгнoзирao дa ћe рoбoтикa зa 100 гoднa ући у свe пoрe живoтa , дa ћe бити дoвoљнo дa чoвeк рaди сaмo три сaтa днeвнo“.

Кao штo и истрaживaњe пoкaзуje, тркa измeђу чoвeкa и пaмeтних мaшинa сe нaстaвљa. Истoврeмeнo, крaj зaпoчeтoм истрaживaњу из дигитaлнe eкoнoмиje – тргoвинe сe нe нaзирe. Нaпрoтив, сликoвитo рeчeнo, трaгaњe зa „Свeтим Грaлoм“ и изгубљeним Лoнгинoвим кoпљeм судбинe сe нaстaвљa.

Рoбoт или кaсиркa?

Кoнaчну oдлуку дoнeћe чoвeк. To je и лoгичнo aкo имaмo у виду, дa eлeктрoнску тргoвину крeирajу људи, зa људe. И пoрeд низa нeпoзнaницa штa нaм дoнoсe тeхнoлoшкe пoмeнe и Индустриja 4.0., jeднo je, вeћ, извeснo: рoбoт и чoвeк су, увeликo, сaрaдници.

Нa крajу, aли нe мaњe и пo знaчajу, трeбa истaћи дa oд e-тргoвинe нe трeбa прaвити митoмaниjу. Рeч je o нoвoм „рeвoлуциoнaрнoм“ нaчину oбaвљaњa тргoвинскe дeлaтнoсти, зaснoвaнoм нa примeни сaврeмeних ИКT у сусрeт „нoвoj дигитaлнoj Weб Интeрнeт eкoнoмиjи“. Истинa je, дa je e-тргoвинa кoja сe дo 1980-их гoдинa 20. вeкa пoмињaлa кao визиja дaнaс пoстaлa ствaрнoст у тржишнo рaзвиjeним зeмљaмa. Meђутим, вeликo je питaњe дa ли су крeaтoри eкoнoмскe пoлитикe и нoсиoци тргoвинскe дeлaтнoсти у пoсттрaнзициoним зeмљaмa и зeмљaмa сa зaкaснeлoм трaнзициjoм, кao штo je нaшa, у мoгућнoсти дa, с oбзирoм нa oбрaничeнoст рeсурсa, у рeлaтивнo крaткoм рoку ухвaтe кoпчу с „нoвoм дигитaлнoм eкoнoмиjoм“ и прeмoстe jaз измeђу тeхничкo-тeхнoлoшки пoсустaлe тргoвинe у oднoсу нa рaзвиjeни свeт.

У изрaди oвe мoнoгрaфиje пoсeбну зaхвaлнoст дугуjeмo рeцeнзeнтимa: др Гoрaну Пeткoвићу, рeдoвнoм прoфeсoру Eкoнoмскoг фaкултeтa у Бeoгрaду, др Joвици Ђуркoвићу, рeдoвнoм прoфeсoру Eкoнoмскoг фaкултeтa у Субoтици, и др Вуjици Лaзoвићу, вaнрeднoм прoфeсoру Eкoнoмскoг фaкултeтa у Пoдгoрици.

Свeсни чињeницe дa ништa ниje сaвршeнo, тaкo и oвa мoнoгрaфиja, сa зaхвaлнoшћу ћeмo прихвaтити свeпримeдбe и сугeстиje читaлaчкe публикe. Пoхвaлe ћeмo схвaтити кao вeрификaциjу дугoгoдишњeг нaучнoистрaживaчкoг рaдa нa сaвлaдaвaњу „тajни“ тргoвинскoг мeнaџмeнтa и мaркeтингa. Примeдбe и сугeстиje нeћe нaс oбeсхрaбрити, вeћ ћe пoдстицajнo дeлoвaти дa истрaжуjeмo нoвe мaркeтинг мeнaџмeнт вeштинe кoje ћe пoслужити кao плaтфoрмa нaшим студeнтимa, будућим мeнaџeримa, дa буду бoљи oд свojих учитeљa.

Крaгуjeвaц-Ниш-Нoви Сaд: Нa Вeлику Пeтку, 2018.гoдинe.

Прoф. др Срeтeн Ћузoвић Отило “Вeчити судeнт шкoлe живoтa”

П..С. Свe примeдбe у вeзи прeдгoвoрa упути нa aдрeсу:

E-мaил: [email protected]

Рецензије монографије Електронска трговина (принципи, структура, развој):

а) Проф. др Горан Петковић (Економски факултет у Београду, Београд, 3.09.2018)

Проф. др Вујица Лазовић

ИЗВЕШТАЈ О РЕЦЕНЗИЈИ

Монографија: ELEKTRONSKA TRGOVINA – principi, struktura razvoj

Име рецензента: Dr Vujica Lazović

Звање: vanredni profesor

Организација у којој је рецензент запошљен: Ekonomski fakultet Univerziteta u Podgorici

Име аутора (коаутора): DrSreten Ćuzović,redovni profesor, prof. dr Svetlana SokolovMladenović, vanredni profesor, dr Đorđe Ćuzović, naučni saradnik

Издавач: Ekonomski fakultet Univerziteta uNišu

Да ли квалитет текста одговара стандардима научне монографије? √ Да.

Не.

Објашњење:

Monografija ispunjava sve zahteve propisane Pravilnikom Ministarstva nauke za monografiju nacionalnog značaja.

Да ли је обим монографије прилагођен стандардима Правилника Министарстванауке за монографију националног значаја?

Tekst Monografije je, po obimu i kvalitetu, u skladu sa zahtevima istaknutim u Pravilniku, resornog Ministarstva, o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučno-istraživačkih rezultata istraživača, definisanim za monografiju nacionalnog značaja.

Мишљење и коначни предлог рецензента:

Monografija „ELEKTRONSKA TRGOVINA – principi, struktura, razvoj“ autora dr Sretena Ćuzovića, dr Svetlane Sokolov Mladenović i dr Đorđa Ćuzovića, pored predgovora i literature, sastoji se iz sledećih sedam logički strukturiranih i koncepcijski međuzavisnih poglavlja: 1) Nova-digitalna, ekonomija znanja i ekonomija deljenja, 2) Infrastruktura razvoja elektronske trgovine: Internet, Web i mobilne platforme, 3) Elektronska trgovina kao poslovni koncept i primena Interneta u trgovini, 4) Socio-ekonomske implikacije razvoja i primene elektronske trgovine, 5) Strategije marketinga u funkciji razvoja elektronske trgovine,

Trgovina putem mobilnih telefona i trgovina putem društvenih mreža i 7) Inovacije u elektronskoj trgovini uz pomoć RFID tehnologije.

Predmet istraživanja monografije odnosi se na dosta aktuelnu problematiku, koja poslednjih godina zaokuplja pažnju teoretičara i praktičara. Autori apostrofiraju činjenicu da je trgovina dinamičan sektor privrede, te se u njemu odvijaju brojne i raznovrsne promene. Jedna od njih je i implementacija informaciono-komunikacionih tehnologija. Međutim, može se uočiti nedovoljna istraženost primene informaciono-komunikacionih tehnologija u trgovini, s jedne, dok, s druge strane, elektronska trgovina predstavlja strategiju rasta i razvoja trgovinskih kompanija, što potvrđuju i primeri najvećih trgovinskih i maloprodajnih kompanija na svetu. Naime, krajem prošlog i početkom ovog veka, a posebno u poslednjih deset godina, zabeležen je veliki broj istraživačkih radova na temu primene informaciono-komunikacionih tehnologija u trgovini, što govori i o jednom novom talasu poslovne aktivnosti trgovinskih, posebno maloprodajnih, kompanija. Izoštrene potrebe i zahtevi potrošača sve više utiču na trgovinske lance da se više fokusiraju kako na tradicionalne, tako i na elektronske kanale prodaje i da ih primenjuju na jedan integralan način. Sve je ovo generisalo povećani akademski interes za analizu i teorijsko-praktičnu interpretaciju elektronske trgovine. Pri tome se istraživanju problematike elektronske trgovine pristupa s različitih aspekata.

Ukoliko je reč o istraživanjima s engleskog govornog područja, uočava se veliki broj radova, udžbenika i monografija na ovu temu, s akcentom na modele, faktore i domete elektronske trgovine. S druge strane, u domaćoj literaturi i istraživačkim radovima uočava se nedovoljno istražen segment elektronske trgovine. Uvažavajući ove činjenice, autori su problematiku elektronske trgovine obradili na jedan sveobuhvatan način, koristeći, pri tome, multidisciplinarni pristup u istraživanju. Autori posebno ističu da je trgovina kao inovaciono-intenzivna delatnost i primarni kanal marketinga prešla dug put od lokalne do internacionalne aktivnosti, odnosno od primene klasičnih modela do primene savremenih-elektronskih modela prodaje. Na tom putu prožimala su se teorijska i praktična istraživanja elektronske trgovine, počev od istraživanja prvih kompanija koje su započele praksu elektronske trgovine, preko istraživanja faktora i modela, sve do analize marketing strategija u elektronskoj trgovini. U ovoj monografiji obrađeni su različiti segmenti elektronske trgovine, uz nova i nedovoljno istražena naučna područja.

Prezentovani tekst u monografiji obrađen je na razumljiv, koncizan i naučno-stručno prihvatljiv način. U obradi teme korišćen je veliki broj referentnih izvora literature, i to: knjige, naučni i stručni članci koji su objavljeni u časopisima, zbirkama radova i prezentovani na stručnim skupovima; i internet stranice kao izvori podataka, pretežno na engleskom jeziku. Tekst sadrži brojne grafikone, slike i tabele koji osvetljavaju pojedine probleme u vezi sa elektronskom trgovinom, njenim principima,strukturom i razvojem.

Po širini i dubini obuhvata istraživane problematike, ova monografija predstavlja sadržajno značajno i složeno delo. S obzirom na celokupni sadržaj, ovu monografiju mogu koristiti različiti subjekti naučno stručne javnosti: istraživači iz naučno- obrazovnih istitucija, studenti, i svi ostali koji traže odgovor na pitanja sa kojima se susreće savremeni menadžment i marketing u uslovima rastućeg značaja elektronske trgovine.

Na osnovu izloženog može se zaključiti da tekst monografije „ELEKTRONSKA TRGOVINA – principi, struktura, razvoj“ autora dr Sretena Ćuzovića, dr Svetlane SokolovMladenović i dr Đorđa Ćuzovića zadovoljava sve potrebne kriterijume i može se publikovati kao monografija nacionalnog značaja.

Datum: 7.09.2018. Подгорица

Recenzent

Dr Vujica Lazović, vanredni profesor

17. Глобализација (савремени аспекти економије, трговине и здравства)

Приказ књиге

„ Глобализација – савремени аспекти економије трговине и здравства“

Аутор приказа: др Сања Јелисавац Трошић (Приказ објављен: Ревизор, бр. 85/2019, стр. 103, Београд)

Нaучнa мoнoгрaфиja Глoбaлизaциja – Сaврeмeни aспeкти eкoнoми-je, тргoвинe и здрaвствa рeзултaт je истрaживaчкoг рaдa три aутoрa:Срeтeнa Ћузoвићa, Ђoрђa Ћузoвићa и Mилoрaдa Стaмeнoвићa. Oб-jaвљeнa je у издaњу Eкoнoмскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Нишу. Oвa мoнoгрaфиja рaзмaтрa прoблeмe глoбaлизaциje из oблaсти eкoнoмиje, тргoвинe и здрaвствeнe зaштитe нa кoнтeкстуaлнoм нивoу и истински дeфинишe прoблeмe глoбaлизaциje у пoмeнутим oблaстимa, aнaлизирajући их сa врeмeнскe дистaнцe и дajући прeдлoгe зa рaзвoj.

Teмa je вeoмa aктуeлнa и тaкoђe je aнaлизирaнa oд стрaнe брojних свeтских aутoрa. Aнaлизa глoбaлизaциje je пoсeбнo знaчaj-нa зa пoсттрaнзициoни прoцeс у кoмe сe Рeпубликa Србиja трeнутнo нaлaзи. Moнoгрaфиja пружa инoвирaни приступ у мoдeлирaњу питaњa кoja сeжу oд тeoрeтских дo прaктичних, штo прeдстaвљa свojeврсни искoрaк у oднoсу нa дoсaдaшњe aнaлизe. Eмпириjскa истрaживaњa у књизи сe бaзирajу нa сeгмeнтимa нaциoнaлних приврeдa, штo je тa-кoђe дo сaдa нeдoвoљнo oбрaђeнa тeмa. У мoнoгрaфиjи je прeдстaвљeнo стaнoвиштe дa су „aрхитeктe“ мoдeрнoг свeтa зaпрaвo трaнснaциoнaлнe кoрпoрaциje и дa нaциoнaлнe приврeдe пoстajу нa oдрeђeни нaчин „тaoци“ крупнoг кaпитaлa. Рaзвoj нoвих тeхнoлoгиja je у кoрeну измeниo нaчин мoдeрнoг пoслoвaњa, пa сe и фoрми-рajу нoви oблици тргoвинe, тзв. дигитaлнe-weб-интeрнeт кoмпaниje.

Здрaвствeни систeми, кao нajвeћи пoдсистeми свaкoг друштвa, у вeликoj мeри сe нaлaзe нa „удaру“ глoбaлизaциje кoja их трaнсфoрми-шe и мeњa. С jeднe стрaнe су тржишни мeхaнизми кojи зaхтeвajу и тр-жишнo урeђeнe oднoсe, a с другe стрaнe je спeцифичнoст здрaвствa и хумaнизaциja друштвa. Књигa дeфинишe истoриjски рaзвoj пojeдиних здрaвствeних систeмa, кaкo би сe утврдиo прaвaц крeтaњa у будућнoсти. Jaвнoпривaтнa пaртнeрствa кao трeнд у oргaнизaциjи здрaв-ствeних систeмa дaнaс прeoвлaђуjу. Зaтo je знaчajнo утицaти нa усмeрaвaњe здрaвствeнoг систeмa Рeпубликe Србиje идejaмa пo-пут oвих прeзeнтoвaних у мoнoгрaфиjи, a у циљу бoљe oптимизaциje систeмa. У књизи je рaзмaтрaнa и aсимeтриja инфoрмaциja у пружaњу здрaвствeнe зaштитe, кoja прeдстaвљa нeдoвoљнo истрaжeну oблaсти и нa свeтскoм нивoу. Свe oвe aнaлизe су мeтoдoлoшки oбjeдињeнe у цeлину бeз нeпoтрeбнoг улaжeњa у ширoки кoнтeкст, пa мoнoгрa-фиja прeдстaвљa jeдну jaсну кoмпoзициjу и свojeврсни прeсeк стaњa и утицaja глoбaлизaциje у eкoнoмиjи и здравству.

Рецензија књиге Глобализација (Савремени аспекти економије-трговине и здравства)

а) Проф. др Душан Здравковић, ЕФ у Нишу, Ниш, 17.04.2018.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЦЕНЗИЈИ

Монографија: ГЛОБАЛИЗАЦИЈА Савремени аспекти економије-трговине и здравства

Име рецензента: др Душан Здравковић

Звање: редовни професор

Организација у којој је рецензент запошљен:Економски факултет Универитета у Нишу

Име аутора (коаутора): проф.др Сретен Ћузовић,др Ђорђе Ћузовић,МилорадСтаменовић

Издавач: Економски факултет Универзитета у Нишу

Да ли квалитет текста одговара стандардима научне монографије? √ Да.

Не. Објашњење:

Монографија испуњава све захтеве прописане Правилником Министарства науке за монографију националног значаја.

Да ли је обим монографије прилагођен стандардима Правилника Министарстванауке за монографију националног значаја?

Текст Монографије је, по обиму и квалитету, у складу са захтевима истакнутим у Правилнику, ресорног Министарства, о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача, дефинисаним за монографију националног значаја.

Мишљење и коначни предлог рецензента:

„Ова монографија представља пробој за наше разумевање повезаности између економије, трговине и здравства и сиромаштва нација. Ова монографија ће Вам заувек променити разумевање економског развоја“.

Светска привреда последњих стотинак година пролазила је кроз различите успоне и падове (у економској литератури се могу наћи појмови као: маније, панике, ломови, депресије, рецесије, итд.). Ти падови су некада попримали карактер свеопште депресије, са катастрофалним последицама на глобалном, националном, корпоративном и индивидуалном плану. Разлог томе је и велика зависност, повезаност и осетљивост националних економија од глобалних, наднационалних финансијских центара моћи, као и од институција и механизама функционисања глобалног финансијског тржишта (тржишта новца и капитала). Овоме би требало додати и прекомерно поверење и очекивање и великих и малих „играча“ жељних успеха и брзих зарада на берзама широм света. У тој страшној похлепи за великим и брзим профитима, велики број појединаца, компанија и држава, доведен је на ивицу потпуног слома.

Недавна актуелна економска криза разбила је све табуе. Увођење тржишних структура по моделу слободне конкуренције није свуда повољно деловало на економски раст, чак супротно, у много случајева је довело до економског пада, који се некад претворио у дуготрајну депресију. То је случај већине земаља у транзицији, које се нису још опоравиле од шока нагле либерализације и изложености светској конкуренцији, али и многих других мање развијених земаља. Данас смо, уместо опште стабилности и брзог раста благостања у свету сведоци повећане нестабилности, успоравања раста и продубљивању јаза између богатих и сиромашних, смањењу социјалних права. И зато је потребно преиспитивање економског либерализма као инструмента рационалног конзенсуса о идеалном уређењу света по јединственом обрасцу.

Намера је аутора монографије ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – савремени аспекти економије, трговине и здравства , да се критички са аргументацијом која се тешко може оспорити, јасно покаже да је то било погрешно схватање. На основу анализе привредне и финансијске историје многих земаља са свих континената, аутори из визуре економије, трговине и здравства, дају један свеобухватан поглед на разноликост и сличност економских, трговинских и здравствених криза током двадесетог века као и на почетку овог столећа са свим грешкама држава, банкарским паникама и инфлационим ударима, од укидања златног стандарда до савремене хипотекарне кризе. Можда ће се закључци у монографији некима учинити сувише суморни с једне стране, економске кризе су током историје имале изненађујуће конзистентне фреквенције, трајање и жестину и, са друге, да је кратко памћење креатора привредних перфоманси -олакшавало понављање кризе.

Свима је, данас, јасно да глобалистички приступ који је превладавао последње три деценије данас застарео.И већина нас увиђа да је дошло до промене. Кључ решења честих депресија у појединим земљама није у обнављају старих окошталих структура из прошлог века заснованих на старим претпоставкама.

Аутори ове занимљиве монографије сматрали су да је било потребно дати једну кратку анализу досадашњих криза, а нарочито оне које су се догодиле у двадесетом веку јер некад историја се понавља. „Исти лекови не делују на различите болести“. Ако се овако настави, тешко ће бити релатизовати мрачну слику садашњег света коју нам многи економисти и социолози прогнозирају. Зар није доста драматична порука Џона Греја који нам у књзи „Лажна зора“ (илузије глобалног капитализма) каже: „Све дубља међународна анархија је будућност човечанства … Ширење нових технологија широм света не унапређује људску слободу. Уместо тога оно је довело до ослобођења тржишних сила од друштвене и политичке контроле. Дајући ту слободу светским тржиштима гарантујемо да ће доба глобализације бити запамћено као још један круг у историји ропства“.

Изворно, предходна криза (2008), се тицала стамбеног сектора, при чему није реч о кризи недовољне количине стамбених ресурса, већ о кризи његовог преобиља. Екномске кризе током двадесетог века, а нарочито оне од седамдесетих година (званично почетак глобализације) су биле последице имплозије балона имовинских цена или великих депрецијација националних валута на девизном тржишту, а у неким су случајевима девизне кризе покретале банкарске кризе, а у другим случајевима банкарске кризе доводиле су до девизних криза, и то све тако у круг. Велике количине фиктивног капитала што пљускају планетом – стварају могућност да поплаве посуду у којој све то догађа. Почетак глобализације у свету ( 1970-тих), се манифестује нестабилношћу и повременим кризама. Тржишта акција, роба, некретнина, нафте су нестабилна. Финансијски мехури увек експлодирају, јер по дефиницији, мехур садржи неодрживи образац промена цена или токова новца. Многи економски писци и политичари су веровали да светска економија на

б) Рецензија књиге Глобализација Савремени аспекти економије-трговине и здравства од стране др Веселина Драшковића 17.04.2018.

ИЗВЕШТАЈ О РЕЦЕНЗИЈИ

Монографија: ГЛОБАЛИЗАЦИЈА Савремени аспекти економије-трговине и здравства

Име рецензента: академик др Веселин Драшковић

Звање: редовни професор

Организација у којој је рецензент запошљен:Економски факултет Универитета у Нишу

Име аутора (коаутора): проф.др Сретен Ћузовић,др Ђорђе Ћузовић,МилорадСтаменовић

Издавач: Економски факултет Универзитета у Нишу

Да ли квалитет текста одговара стандардима научне монографије? √ Да.

Не. Објашњење:

Да ли је обим монографије прилагођен стандардима Правилника Министарстванауке за монографију националног значаја?

Мишљење и коначни предлог рецензента:

Са великим и искреним задовољством сам прихватио да будем рецензенат понуђеног текста предметне научне књиге (монографије) наведених аутора у издању Економског факултета у Нишу.

Детаљно сам прегледао и прочитао достављени текст рукописа, обима 181 страница, написаних на формату А4, писан словима величине Пт 12, фонтом Times New Roman. Књига је написана веома јасно, стручно и компетентно. Текст обилује графичким, табеларним и шематским моделирањем појединих значајнијих категорија општег феномена глобализације. Она обилује бројним и корисним порукама, анализама и практичним примјерима, који оплемењују основни текст. Посебно је похвална примијењена економска анализа и истраживање тако значајних области као што су економија-трговина и здравство. На тај начин, аутори сугеришу и предлажу многе нове узорне (глобално доказане) моделе, којима се могу отворити корисни путеву у његовом развоју у Србији. Мислим да то представља посебан ауторски допринос, којим је повећан квалитет разматране књиге.

Поред значајног и иновираног третирања и моделирања најзначајнијих теоријских и практичних, неравномјерних, болних и противурјечних питања, проблема и процеса сложеног феномена глобализације, аутори су оригиналном концепцијском креацијом (избор и распоред тематских питања, цјелина и поглавља, њихова структура и обим) направили научни искорак у односу на досадашње сличне научне књиге о глобализацији, које су публиковане на просторима бивше Југославије. Напомињем да сам и сам био аутор једне (“Контрасти глобализације”, 2002. у издању Економике Београд) и коаутор друге монографије о глобализацији (“Глобализација у огледалу развоја, кризе и медија, 2010, у издању ELIT Подгорица).

О глобализацији је можда највише писано у посљедње три деценије. Али, та тема је увијек

изнова инспиративна за ауторе, пружа им могућности за примјену на разне области, уз сагледавање и идентификовање њених нових узрока и посљедица. То убједљиво и допадљиво показује и разматрана монографија. Посебно је то ријеч с аспекта правилних, похвалних, конзистентних и темељних опредјељења аутора у погледу недвосмислене критике погубних, апстрактних, вулгаризованих, идеологизованих и догматизованих квази-неолибералних импровизација. Оне су, на жалост, још увијек не само снажно присутне у макроекономским политикама неких држава нашег региона, него и митологизоване, са потпуно јасним интересним мотивима њихових креатора. Због тога ова научна монографија представља не само квалитетан и оригиналан научни допринос, него и још један добар примјер у колекцији квалитетних књига, којима се храбро, научно неутрално, аргументовано и утемељено освјетљава глобализацијски плашт под којим се невјешто скривају идеје и праксе квази-неолибералних импровизатора.

Не волим понављања и преузимања ауторским цитата, а још мање цијеним стереотипно препричавање сруктуре књиге. Зато ћу то избјећи и у овој скромној рецензији. Умјесто тога, мислим да је много значајнија констатација да је разматрани текст у довољној мјери прилагођен савременим свјетским (да не кажем глобалним) монографским захтјевима, од којих бих посебно похвалио високо концентрисан и редукован текст, без непотребних ширења тема, са третирањем најзначајнијих фактора утицаја и карактеристичних појава и односа који се манифестују у оквиру општег процеса глобализације. Разматрана књига у том погледу представља један вриједан покушај и озбиљан научно-методолошки напор аутора, који ће, надам се, остати трајног карактера.

Замишљени тематски оквир аутори су у потребној и сасвим довољној мјери заокружили у кључним научним аспектима, садржајно су веома квалитетно уочили главне факторе утицаја, солидно повезали и заокружили истраживачке цјелине и зналачки ускладили поједина поглавља, што је значајан и додатни квалитет ове монографије. Они су се и у том погледу приближили високим свјетским издавачким стандардима, који су још увијек релативно ријетки у нашим регионалним просторима. Основни текст је складно методолошки прилагођен структури овог вриједног рукописа, који очигледно сублимира предан и дугогодишњи аналитички и истраживачки рад тројице аутора на предметној проблематици.

С позиција сопственог вишедеценијског искуства и обимних (објављених) научних истраживања (монографија и чланака) из опште и посебних области глобализације и транзиције као глобализацијске копије у малом (у утицајном и интересном смислу), закључујем да се ради о ријеткој и квалитетној научној монографији, која у концепцијском, аналитичком и начно-методолошком смислу представља не само значајан и оригиналан допринос, јер помјера досадашња економска знања о глобализацији на овим просторима, него и уникалан покушај да се на специфичан начин комбинују теоријска знања о

глобализацији с њеном примјеном на тако виталну област друштва као што су економија-трговина и здравство.

Објављивање сваке књиге, а посебно научне је велики празник. Срећан сам што ћу овом рецензијом учествовати у новом празнику. Вјерујем да ће ова научна монографија достојно употпунити издавачку дјелатност Економског факултета у Нишу, на прави начин репрезентовати његове квалитетене ауторе и инспирисати нове ауторе да пишу о овој популарној теми на неки други начин.

Због свега наведеног, задовољство ми је да препоручим издавачу публиковање ове несвакидашње и надасве вриједне научне монографије економске профилације.

Никшић, 17.04.2018. године

Академик др Веселин Драшковић, редовни професор Универзитет Црне Горе

ц) Рецензија књиге Глобализација Савремени аспекти економије-трговине и здравства од стране др Михајла Јаковљевића 05.05.2018.

д) Рецензија књиге Глобализација савремени аспекти економије, трговине и здравства од стране Проф. др Петра Веселиновића 11.05.2018.

е) Рецензија монографије Електронска трговина (принципи, структура, рзвој)

а) Проф. др Горан Петковић (Економски факултет, Београд, 03.09.2018)

б) Рецензија књиге Електронска трговина (принципи, структура , развој): Проф. др Вујица Лазовић (Економски факултет Универритета Црне Горе, Подгорица, 07.09.2018)

ИЗВЕШТАЈ О РЕЦЕНЗИЈИ

Монографија: ELEKTRONSKA TRGOVINA – principi, struktura razvoj

Име рецензента: Dr Vujica Lazović

Звање: vanredni profesor

Организација у којој је рецензент запошљен: Ekonomski fakultet Univerziteta u Podgorici

Име аутора (коаутора): DrSreten Ćuzović,redovni profesor, prof. dr Svetlana SokolovMladenović, vanredni profesor, dr Đorđe Ćuzović, naučni saradnik

Издавач: Ekonomski fakultet Univerziteta uNišu

Да ли квалитет текста одговара стандардима научне монографије? √ Да.

Не.

Објашњење:

Monografija ispunjava sve zahteve propisane Pravilnikom Ministarstva nauke za monografiju nacionalnog značaja.

Да ли је обим монографије прилагођен стандардима Правилника Министарстванауке за монографију националног значаја?

Мишљење и коначни предлог рецензента:

Trgovina putem mobilnih telefona i trgovina putem društvenih mreža i 7) Inovacije u elektronskoj trgovini uz pomoć RFID tehnologije.

Datum: 7.09.2018. Подгорица

Recenzent

Dr Vujica Lazović, vanredni profesor

9. Монографија “Ћузи из Отиловића“

Промоција књиге “Ћузи из Отиловића”

У Сали СО Пљевља одржана промоција књиге „Ћузи из Отиловића“ аутора Миланка и Ратомира Ћузовића

Поводом Светосавских дана Српски културни центар „Патријарх Варнава“ и Српски Национални Савјет, 25. јануара у Сали СО Пљевља, организовали су промоцију књиге „Ћузи из Отиловића“- Ћузовићи, Пејатовићи и Марковићи, аутора Миланка и Ратомира Ћузовића. На промоцији о књизи су говорили Др Раде Џувровић, Др Милић Петровић, рецезент књиге, Др Сретен Ћузовић, и коаутор књиге Ратомир Ћузовић.

Монографија „Ћузи из Отиловића“- Ћузовићи, Пејатовићи и Марковићи, је својеврстан преглед братства Ћузовићи, Пејатовићи и Марковићи у раздобљу од 152 године. Аутори су уложили велике напоре како би прикупили материјал за израду ове књиге. У књизи су приказане бројне личности овог братства, обичају, описана многа мјеста и догађаји књига Садржи и више од хиљаду фотографија, записа, прилога, карти, скица итд.

Књига “Ћузи из Отиловића”

О Монографији „Ћузи из Отиловића „ Говорио је др Раде Џуверовић. др Сретен Ћузовић који је помагао ауторима прикупљајући материјал и обрађујући га, истакао је да му је част и задовољство што му је указано повјерење да својим радом помогне у изради ове књиге.

О Монографији „Ћузи из Отиловића „ Говорио је и рецезент књиге др Милић Петровић. Ратомир Ћузовић, коаутор књиге „Ћузи из Отиловића „ је истакао да је на овај родослов резултат веома напорног, преданог рада од око 60 година. Он каже да није било лако прикуппити сав тај материјал, проучити обрадити га, али такође истиче да се нада да ће овај родослов многима бити путоказ у откривању своји предака.