Госпођо Ђачић,

С обзиром на то да Вам, евидентно, и даље није јасно да сте Ви изабрани од стране Скупштине општине Пљевља, дозволите да Вам појаснимо.

Као директор ЈУ Народна библиотека ,,Стеван Самарџић“ Ви сте изабрани да представљате Установу. Одборници СО Пљевља су изабрани као представници грађана да заступају интересе општине. Док себи дајете за право да нападате одборнике који су Вас изабрали, да ли сте свјесни да истовремено нападате и грађане Пљеваља?

Ви нисте именовани да бисте опонашали некадашњу инквизицију, правили ломаче и кретали у лов на вјештице. Подсјећамо, када су за вријеме ДПС-а, протествовали и штрајковали радници ,,Комуналних услуга“, ,,Велимира Јакића“ и свих предузећа и установа којима се несавјесно управљало и односило према радницима, Демократе су увијек уз њих стајале. У складу са тим смо, доласком на власт, покушали да надомјестимо штету начињену радницима вишеструким одлукама што у локалном, што у државном парламенту.

Радници Библиотеке за нас нису и не могу бити изузетак. Оно што је за директорицу неколицина, за нас је преко 30% колектива и њихових породица који већ мјесецима остају ускраћени за добар дио плате који се у Извјештају о раду региструје као приход Библиотеке. У ономе што се дефинише као ,,беспрекорни финансијски извјештај“ ми видимо новац резервисан за адвокатске трошкове. На крају крајева, резултати су небитни, јер ко је цивилизован икад кроз историју гледао финансијске резултате у, рецимо, логору. Оно што су за директорицу документовани резултати, за нас је 20 покренутих судских процеса. На крају крајева, радници су константа, а директори пролазни.

То је уједно одговор на питање у вези са моралним правом, јер достојанствено стојимо пред свим Пљевљацима који су нас изабрали и свим радницима и оног и овог времена. Не може се, госпођо Ђачић, наратив о ,,успјешном и професионалном раду“ градити самохвалом руководства у покушају одбране од негативне перцепције јавности, јер самохвала није похвала.

Иза самохвале крије се непрофесионализам и мобинг чији је крајњи циљ већ остварен у јануару текуће године уручењем отказа вишегодишњој радници. Питамо се само кад ће сљедећи радник бити послат на улицу у циљу ,,препорода“ установе.

Дакле, Извјештај пролази, кад прође стање ,,тортуре“, а пошто оно не пролази проблем се сијече у коријену. То је правна, а прије свега, људска дужност, јер менаџерски (директорски) послови, подразумијевају у основи рад са људима и здрав пословни однос Ако тога нема, нема ни менаџера.