Foto:Pixabay –

Evropski parlament je nedavno donio revolucionarne odluke kako bi stvorio održiviju i ekološki prihvatljiviju budućnost za Evropsku uniju. Postavljeni su ambiciozni ciljevi energetske efikasnosti, s posebnim naglaskom na smanjenje potrošnje energije u EU za 11,7 odsto do 2030. godine. Ova hrabra inicijativa ima za cilj da značajno smanji emisije CO₂ i ublaži godišnji teret uvoza energije, koji trenutno iznosi čak 330 milijardi eura.

Nove mjere predviđaju da će zemlje članice postepeno smanjivati potrošnju energije za 1,5 odsto godišnje, povećavajući taj procenat na 1,9 odsto do 2030. godine. Ovakav napredak će zahtijevati zajedničku saradnju i odlučnost svih članica, kako bi se postigli održivi ciljevi i osigurala blistava budućnost za sve građane Unije.

Zgrade u EU čine značajan dio ukupne potrošnje energije, odgovarajući za 40 odsto potrošnje i čak 36 odsto emisije gasova staklene bašte. Zbog ovog saznanja, novi ciljevi se naročito fokusiraju na unapređenje energetske efikasnosti ovih građevina. Posebno zabrinjavajući su sistemi grijanja na fosilna goriva, koji predstavljaju jedan od glavnih izvora zagađenja.

U skladu sa ovim ciljevima, planovi predviđaju postizanje klimatski neutralnog građevinskog sektora do 2050. godine. Ključni zadatak će biti unapređenje sistema grijanja i hlađenja, koji trenutno čine čak 80 odsto ukupne potrošnje energije u domaćinstvima. Promovisanje i investiranje u inovativne tehnologije i održive izvore energije imaće ključnu ulogu u ostvarivanju ovih ciljeva.

Dodatna mjera, koja će biti od velikog značaja za održivu budućnost, jeste obavezno ugrađivanje solarnih tehnologija u nove zgrade, pretežno komercijalne, do 2028. godine. Ovo će biti postignuto u skladu sa tehničkom i ekonomskom izvodljivošću. Očekuje se da će stambene zgrade uskladiti svoje sisteme sa ovim standardom do 2032. godine. 

Ovo će predstavljati značajan korak ka očuvanju životne sredine, jer će sve nove zgrade nakon ovog roka biti obavezane da se snabdijevaju energijom sunca.

Zgrade koje trenutno predstavljaju velike potrošače energije, često su povezane sa društvenim problemima i energetskim teškoćama. One zavise od skupljih i neodrživih resursa, što utiče na cijene energije i otežava pristup odgovarajućim izvorima. Da bi se uhvatila u koštac sa ovim problemima i borila protiv energetskog siromaštva, novi propisi predlažu nacionalne planove obnove, koji će obezbijediti finansijsku podršku ugroženim domaćinstvima.

Osim toga, EU je već preduzela konkretne korake u smislu pojednostavljenih energetskih oznaka za kućne aparate, koje su odobrene 2017. godine. Ove oznake omogućavaju potrošačima da lakše uporede energetsku efikasnost proizvoda i donesu odgovorne odluke prilikom kupovine.

Svi ovi hrabri koraci trenutno čekaju konačno odobrenje Savjeta i Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, kako bi stupili na snagu. Kroz zajednički napor i odlučnost, Evropska unija može postati lider u oblasti energetske efikasnosti i smanjenju zagađenja, dok istovremeno stvara održivu budućnost za svoje građane.