Svjetski kapacitet proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora prošle godine je uvećan za rekordnih 295 gigavata, odnosno za 9,6 odsto, saopštila je IRENA. Učešće fotonaponskih postrojenja je iznosilo dvije trećine, a bila su dominantna i pridodatoj snazi u Jugoistočnoj Evropi, gdje im ekspanzija brzo dobija na tempu. Rast je u većini zemalja regiona bio sporiji nego na globalnom nivou, ali Bugarska i Kipar su postigli nevjerovatno uvećanje.

Obnovljivi izvori su na kraju prošle godine imali 40 odsto udjela u svjetskom kapacitetu proizvodnje električne energije. Oni moraju da postanu najbitniji faktor, računajući i fleksibilnost mreže i adaptaciju na intermitentnost snabdijevanja, saopštila je Međunarodna agencija za obnovljivu energiju – IRENA.

U svom izveštaju Statistika kapaciteta iz obnovljivih izvora 2022. (Renewable Capacity Statistics 2022). organizacija je objavila da je na svjetskom nivou 2022. dodato rekordnih 295 gigavata, ili 9,6 odsto, te da je zbirna snaga stigla na 3,37 teravata. Udio zelene energije u novim elektranama popeo se na dosad nezabilježenih 87 procenata.

Ipak, da bi svijet ostao na putu da ograniči porast temperature od predindustrijskog doba na 1,5 stepen Celzijusa, kapacitet proizvodnje struje iz obnovljivih izvora svake godine do 2050. mora da se povećava za po više od jednog teravata, a solarne elektrane moraju da čine polovinu, po riječima generalnog direktora organizacije Frančeska la Kamere. Po revidiranim podacima, rast je 2021. bio 9,4 odsto.

Kina zaslužna za skoro polovinu svetskog rasta u domenu obnovljivih izvora

U Aziji je 2022. priključeno 59 odsto novih kapaciteta, od čega u Kini čak 141 gigavat. Rast u Evropi i Sjevernoj Americi je iznosio 57,3 odnosno 29,1 gigavat.

Solar je imao udeo od skoro dvije trećine, ili 192 gigavata. Taj sektor je porastao 22 odsto na 1,05 gigavata, dakle premašen je prag od jednog gigavata. Istovremeno je pridodato 75 gigavata iz energije vjetra ili devet procenata, u poređenju sa 93 gigavata iz 2021. i 111 gigavata iz 2020. godine. Kapacitet je dostigao 899 gigavata, pokazuje statistika.

Hidroelektrane su ostale najveći segment tržišta zelene električne energije, uz povećanje od 2,2 odsto na 1,39 teravata. Stopa je godinama oko tog nivoa. Brojke uključuju reverzibilne hidrocentrale.

Učešće geotermalne energije je povećano samo 1,2 odsto na 14,9 gigavata. U Keniji je izgrađena gotovo polovina neto novih kapaciteta, 86 megavata, a slijede Indonezija (57) i Sjedinjene Države (56 megavata).

Ekspanzija u Turskoj usporila

Aktivna snaga za proizvodnju električne energije u Turskoj iz obnovljivih izvora daleko je najveća u okviru Jugoistočne Evrope. Ta zemlja se redovno pojavljivala na top listama u pogledu rasta, ali prošle godine on je usporen. Kapacitet iz obnovljivih izvora se proširio 5,2 odsto na 56 gigavata. Doduše, nominalno povećanje je i dalje impresivno, 2,77 gigavata.

Kao i u ostatku regiona, solar je bio svijetla tačka, s usponom od 20,6 odsto na 9,4 gigavata. Kapacitet iz energije vjetra u Turskoj povećan je 7,4 odsto na 11,4 gigavata. Stavka koja pokriva više vrsta bioenergije podigla se čak 16,8 procenata i dostigla 1,9 gigavata. S druge strane, geotermalna energija, po kojoj je ova zemlja četvrta u svijetu, imala je ekspanziju od neuglednih 0,9 odsto na 1,69 gigavata.

Grčka je postigla rast od 12,1 odsto na ukupno 14 gigavata. Snaga u domenu solara je uzletela 29,9 odsto na 5,6 gigavata, dok je vjetar napredovao 4,9 odsto na 4,9 gigavata.

Fotonaponska tehnologija zaslužna za bezmalo cjelokupnu ekspanziju u većini balkanskih zemalja

Bugarska je zauzela mjesto među glavnim igračima na Balkanu, budući da je kapacitet elektrana na obnovljive izvore skočio 14,8 odsto na 5,2 gigavata. IRENA je cio rast pripisala solaru. Taj dio je porastao nevjerovatnih 52,8 odsto, na 1,95 gigavata.

Uzlet na Kipru, 30,9 odsto, zapanjio je još više nego prethodne godine, za koju je izmjereno 21,3 procenta. Zbirna snaga je dostigla 635 megavata. Fotonaponska postrojenja su i tamo bila zaslužna za cjelokupno uvećanje – ekspanzija je iznosila 47,3 odsto, na 464 megavata.

Ostale zemlje Jugoistočne Evrope su ostvarile slab ili čak nikakav rast, stoji u izvještaju. Tabla je pokazala i neke revizije naniže sa nivoa objavljenih godinu dana ranije. Rumunija se podigla vrlo malo, ali na inače solidnih 11,14 gigavata, od čega je solara 1,41 gigavat, a vjetra tri gigavata, kaže statistika.

Kod drugih je bilo pozitivnih pomaka jedino u segmentu fotonaponskih postrojenja, ali ti kapaciteti su ostali skromni. Crna Gora je pridodala 19 megavata i stigla na 26, dok je u Srbiji snaga povećana za 85 megavata na 137 megavata. Bosna i Hercegovina je gotovo udvostručila kapacitet solara, na 107 megavata, a Hrvatska je dostigla 182 megavata ili 44 megavata više nego 2021. godine. Na Kosovu* je nivo ostao na 10 megavata.

Snaga fotonaponskih pogona u Albaniji uvećana je za samo šest megavata, na 29. Po statistici organizacije IRENA, Sjeverna Makedonija nije ostvarila nikakav rast u sektoru zelene električne energije, ostavši na 831 megavatu. Osim toga, ukupni kapacitet je revidiran naniže, budući da je u prošlogodišnjem izdanju procijenjen na 963 megavata, a prepravljena je stavka za hidroelektrane. Solarne elektrane su u novom izvještaju nepromjenjene, uprkos tome što je zapravo znatan kapacitet priključen na mrežu.

Većina balkanskih zemalja ima udio elektrana na obnovljive izvore veći od svjetskih 40 odsto, stoji u tabeli. Albanija i Crna Gora se kotiraju najbolje, sa 96,3 odnosno 78,9 procenata, a slijedi Hrvatska sa 72,4 odsto. Srbija (35,1) i Kosovo* (16,7 procenata) su jedini ispod crte.