Ugovorne strane su u proteklih godinu dana nastavile da usvajaju i primenjuju propise Energetske zajednice, ali i dalje ima značajnih izazova, upozorio je sekretarijat te međunarodne organizacije. U svom godišnjem izveštaju je istakao potrebu za pomaganjem ranjivim potrošačima energenata, podsticanjem mera energetske efikasnosti i uštede energije, primenom zakonskih obaveza o očuvanju životne sredine i uspostavljanjem spot tržišta za električnu energiju, pored drugih pitanja.

Sekretarijat Energetske zajednice je pred sastanak Ministarskog saveta, zakazanog za 15. decembar u Beču, objavio svoj Godišnji izveštaj o implementaciji, u kojem prati usklađivanje sa svojim pravnim tekovinama.

Foto: Pregled napretka primene propisa po ugovornim stranama (Energetska zajednica

„Uprkos destabilišućem uticaju rata Rusije protiv Ukrajine, mnoge ugovorne strane su ostvarile napredak u reformisanju energetskog sektora. Reforme su čak u određenim ugovornim stranama dobile zamajac. Ipak, još ima značajnih izazova, a sekretarijat će nastaviti da čini sve što je u njegovoj moći da podrži sve ugovorne strane u primeni reformske agende u skladu s njihovim obavezama iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i iz Evropskog zelenog dogovora“, izjavio je direktor sekretarijata Artur Lorkovski.

Spot tržišta su neophodna za integraciju, energetsku tranziciju

S obzirom na potrebu skretanja energetskog sektora dalje od fosilnih goriva, posebno ruskog porekla, svim ugovornim stranama se sugeriše da nastave da unapređuju svoje regulatorne i pravne okvire u pravcu uvođenja obnovljive energije, stoji u objavi. Dalji napredak je potreban i na polju podsticanja mera energetske efikasnosti i uštede energije u svim sektorima kao i u uvođenju ciljanih vrsta pomoći osetljivim potrošačima umesto uravnjenih regulisanih maloprodajnih cena, naglašavaju u sekretarijatu.

U izveštaju je ukazano na više manjkavosti u primeni zakonskih obaveza za očuvanje životne sredine. Dalje, napredak je slab u domenu formiranja spot tržištâ električne energije u posmatranom regionu, što je suštinski preduslov za dalji razvoj tržištâ struje i njihovu integraciju, koji su potrebni za tranziciju u dekarbonizovan i decentralizovan elektroenergetski sektor, zaključili su autori.

Dosad najizazovnija godina

„Ova godina je za izveštavanje bila daleko najizazovnija u istoriji Energetske zajednice. Ohrabruje što se većina reformi pokazala istrajnom u krajnje teškom okruženju… Ostvarivanje strateškog cilja povezivanja Ukrajine i Moldavije sa kontinentalnom evropskom mrežom bilo je jedno od glavnih dostignuća, odražavajući solidarnost na kojoj počiva Energetska zajednica“, izjavio je zamenik direktora Dirk Bušle.

S energetskom krizom je došlo i do uvođenja snažnijih mera za hitnu stabilizaciju u mnogim ugovornim stranama, pa će to za sekretarijat nastaviti da bude predmet posmatranja. Ova institucija je naglasila da intervencije na tržištu moraju da budu proporcionalne i strogo ograničene na period stvarne energetske krize.

Intervencije na tržištu moraju da budu proporcionalne i strogo ograničene na period stvarne energetske krizež

Svrha Energetske zajednice je da proširi unutrašnje energetsko tržište Evropske unije na susedne zemlje. Očekuje se da će ugovorne strane na predstojećem susretu usvojiti ciljeve za 2030. za energetsku efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Kada je reč o brojkama, prosečan napredak iznosi tri procentna poena na skali od ukupno sto, a prva je Moldavija, sa sedam poena rasta. Na dnu tabele je Kosovo*, koje se jedva održalo iznad vode, budući da se popelo za samo 0,1 poen.

Što se tiče segmenata, Severna Makedonija je u implementaciji propisa o električnoj energiji kumulativno dostigla najviši nivo – 85 odsto. Sledi Crna Gora, sa 82 procenta, ali ona je istovremeno najuspešnija u oblasti održivosti, na 74 odsto.

Crna Gora ima i najbolji ukupni rezultat u Energetskoj zajednici, 69 procenata. Bosna i Hercegovina stoji ubedljivo najgore, na samo 44 odsto.