Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) znatno je smanjila svoja predviđanja za svetski rast iduće godine zbog rastućih teškoća u evrozoni vezanih za rat u Ukrajini i sinhronizovanog porasta kamatnih stopa da bi se obuzdala inflacija.

OECD, čije sedište je u Parizu, očekuje da će svetski BDP biti 2,2 odsto u odnosu na 2,8 odsto prognozirano u junu, a da će u zemljama evrozone biti rast od samo 0,3 odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prethodno prognozirano.

Očekuje se da će Nemačka biti prva velika evropska privreda koja će ući u recesiju iduće godine sa očekivanim padom BDP od 0,7 odsto.

“Izgledi za svetski rast su se pogoršali”, navela je Organizacija u izveštaju pod naslovom “plaćanje cene rata”.

To što nije došlo do smirenja na terenu u osmom mesecu ruske invazije u Ukrajini, označenom nedavnom mobilizacijom ruskih rezervista podstaklo je tu organizaciju na pesimizam oko privrede u bliskoj budućnosti.

Posle teške 2022. godine za domaćinstva i firme pre svega zbog skoka inflacije svetski rast će nastaviti da slabi u 2023. godini, navela je ta institucija.

Predviđen rast za ovu godinu zadržan je na tri odsto, mada je ta prognoza znatno smanjena poslednjih godina.

Šok rata – 2.800 milijardi dolara

Da bi pokazala obim šoka rata na svetsku privredu, ta institucija je procenila na 2.800 milijardi dolara očekivane finansijske gubitke iduće godine u odnosu na prethodna predviđanja pre početka ruske invazije u Ukrajini.

Logično je da će zemlje susedi Kijeva i Moskve snositi najveće troškove, prema OECD, tako da je najviše revidiran rast “na dole” u evrozoni od svih drugih regiona u svetu, sa 0,3 odsto u odnosu na 1,6 predviđeno u junu.

Glavni razlog je skok cena energije, a inflacija se očekuje ove godine na 8,1 odsto i 6,2 odsto iduće godine.

OECD očekuje da će privredni rast u Americi biti 0,5 odsto u odnosu na 1,2 odsto predviđeno u junu, a u Kini će biti 4,7 odsto u odnosu na prethodno očekivanih 4,9 odsto.