Kada je najavljen program “Evro pa sad 2, prognozirao sam da će deficit Fonda PIO biti najmanje 400 miliona eura, a sad, imajući u vidu da od januara do juna deficit iznosi više od 230 miliona, mislim da će do kraja godine biti i 450 miliona eura ocijenio je za Pobjedu ekonomski analitičar Davor Dokić.

Na pitanje Pobjede kakva je budućnost crnogorskih penzionera, odnosno da li je < ugrožen penzioni sistem, Doi kić odgovara da dok god drža< va može da se zadužuje, novi? ca za penzije neće faliti. Ali kada to više ne bude mogu će, onda posljedice po Crnu Goru mogu biti katastrofalne.

– Desiće se da državni bilansi postaju sve slabiji jer zaduženost raste, čime se naša mogućnost za zaduživanje smanjuje i prelazimo granicu Mastriških kriterijuma o visini javnog duga, što dovodi do slabljenja ekonomije navodi Dokić.

LOŠA PRIVREDNA STRUKTURA

Napominje da je privredna struktura Crne Gore loša, imajući u vidu da je bazirana na jednoj privrednoj grani turizmu, a da je javni sektor veliko opterećenje za budžet. Kada se tome doda još 124.000 penzionera, postavlja se pitanje održivosti kompletnog sistema.

– Kada se dođe do krajnjih granica, onda dolazi MMF. Oni imaju čuvenu strategiju koja je veoma brutalna, iako se možda na prvi pogled čini da je benigna. Reže se javna potrošnja, smanjuju se plate u javnom sektoru, kao i penzije. I to zavisno od situacije, od 30 odsto pa naviše, dok ne postanemo održivi. A mi onda ulazimo u recesiju upozorava Dokić.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković takođe smatra da reforma Fonda PIO definitivno nije onakva kakvom je planirana, imajući u vidu da su troškovi veći, a prihodi manji u odnosu na plan.

– To znači da se ili nije dobro planiralo ili da stvari ne idu očekivanom dinamikom. Ako bismo jedne godine imali lošu sezonu, mi ne bismo mogli da plaćamo penzije. Ono što je dodatni problem jeste da crnogorski građani stare i da će opterećenje na Fond PIO biti sve veće. U ovakvom formatu, Fond PIO nema dugoročnu održivost smatra Mulešković.

POVEĆANJE PDV-A?

Dokić smatra da sistem ne može da izdrži ovolika opterećenja, pa očekuje da je sljedeći korak povećanje PDV-a.

– Već je povećana akciza na značajan broj proizvoda. Sljedeći je PDV i očekujem da ide na 25 odsto, jer budžet ovo drugačije ne može da istrpi. A čim podignete PDV, to će automatski da pokrene rast cijena ocjenjuje Dokić. Upozorava da donosioci odluka najzad moraju da shvate da ne možemo da trošimo više nego što zarađujemo.

– Kao što fizika ima svoje zakone, tako ima i ekonomija. Ako trošite više nego što možete, onda morate da se dodatno zadužujete. I onda se dolazi u ovu situaciju. Mislim da premijer ne poznaje mehanizme funkcionisanja ekonomije. Ne možete neselektivno povećavati plate bez povećanja produktivnosti, investicija nema, a svi ekonomski pokazatelji idu na dolje navodi Dokić.

RASLOJAVANJE

Smatra da se građanima plasiraju naučno-fantastične priče o ekonomskim rezultatima.

– Ovaj način vođenja ekonomske politike dovešće do društvenog raslojavanja na super bogate i jako siromašne. Izgubićete srednji sloj. Naša ekonomska politika je opasna, jer ne uzima u obzir realnost na terenu navodi Dokić.

Kritikuje premijera Milojka Spajića što, kako kaže, izbjegava televizijske duele sa onima koji znaju nešto o ekonomiji, a isto je i sa odgovorima na pitanja poslanika.

– Ako ste premijer, vi morate da dođete u parlament i branite stavove. Ne znam što je paf-paf ekonomija poručuje Dokić.

S druge strane, Ministarstvo finansija (MF) uporno tvrdi da su javne finansije stabilne, ukazujući da svi oni koji tvrde suprotno na pogrešan način interpretiraju informacije koje objavljuju o stanju u državnoj kasi. Navode da je potrebno objektivno i cjelovito informisati javnost koristeći zvanične podatke i činjenice.

– Finansijska situacija u Crnoj Gori je stabilna, a izvršenje državnog budžeta u prvih šest mjeseci 2025. godine potvrđuje pozitivne trendove. Ukupni budžetski prihodi iznosili su 1,32 milijarde eura, što je jedan odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Ključne kategorije poreskih prihoda bilježe snažan rast, tako je PDV naplaćen u iznosu za 66,1 milion eura više nego prošle godine, dok je porez na dobit porastao za 18,9 miliona eura. Prihodi od akciza bilježe rast 12,6 miliona eura, a porez na dohodak fizičkih lica za 8,8 miliona eura kažu iz MF dodajući i da je deficit budžeta za devet miliona eura manji nego što je planirano i na nivou od 1,4 odsto procijenjenog BDP-a.