Bankarski sektor u Crnoj Gori je, prema zvaničnim pokazateljima poslovnih banaka, nakon dvije vrlo zahtjevne godine pokazao rezultate kojima moramo biti zadovoljni. Veći broj banaka je odgovorno izvršio dokapitalizaciju i time amortizovao težak period, pa je likvidnost ostala na visokom nivou, kazao je generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore Bratislav Pejaković u emisiji “Takulin” Gradske RTV.

On je istakao da kamatne stope banaka, u odnosu na rast cijena hrane od 36 do 37 odsto u prosjeku ili energenata do 45 odsto, neće porasti više od 0,25 odsto na godišnjem nivou, što za kratkoročne kredite i kredite manjeg iznosa neće biti značajno.

“Evropska centralna banka bi trebalo u julu da donese odluku o rastu osnovnih kamatnih stopa na depozit kod banke i to bi moglo da bude u funkciji krajem avgusta. Prosjek kamatnih stopa u Crnoj Gori je za pravna lica nešto preko četiri odsto, dok je za fizička lica nešto preko sedam odsto. Prosjek oko 5,7 odsto je ponderisana kamatna stopa”, objašnjava Pejaković.

Evropska centralna banka je odlučila da krene u lagano povećane kamatne stope, ali treba imati u vidu da se rast kamatnih stopa odnosi na one kredite koji su pod varijabilnom kamatom.

“Tu možemo očekivati korekcije od strane banaka u načinu koji je definisan ugovorom. S obzirom na visoku solventnost naših banaka, ne očekujem da će biti značajnih pomjeranja”, smatra Pejaković.

Dodaje da je tražnja za kreditima u prva četiri mjeseca ove godine mnogo veća u odnosu na prethodne dvije, te da je na to uticalo povećanje plata i očekivanje kvalitetne turstičke sezone. Međutim, banke imaju dovoljno sredstava da odgovore na svaku tražnju.

“Za mala i srednja preduzeća može se očekivati niža kamatna stopa od tržišne, jer imamo kredit savjeta Evrope koji je vlada povukla i biće palsiran malim i srednjim preduzećima koja se budu kvalifikovala da mogu da ih koriste”, naglašava Pejaković.

Pad kamatnih stopa, čak i u pademijskim godinama, odraz je, kako smatra, kvaliteta bankarskog sektora, a depoziti su uglavnom do 70 odsto po viđenju i mogu biti povučeni u svakom momentu.

Nakon loma u globalnom finansijskom sistemu 2007, zarad sigurnosti finansijskog sistema, Evropska centralna banka je propisala da zemlje EU, kao i one koje imaju aspiraciju da joj se pridruže, treba da formiraju Fond za zaštitu depozita i Fond za sanaciju banaka.

“Odgovorilo se zadatku, a poenta je da banke i bankarski sistem podnesu finansijski udar kako bi zaštitili građane. Fond za zaštitu depozita je u ovom trenutku 50 hiljada, a kada pristupimo EU on će iznositi 100 hiljada”, kategoričan je Pejaković.

Ističe da imamo i značajne depozite nerezidenata, što znači sigurnost u našem sistemu i veće kamatne stope od onih koje imaju u svojim domicijalnim zemljama.

“To je čist kapital koji je došao zvaničnim kanalima. Nemamo podataka o zabrani sredstava Rusima zbog uvođenja sankcija, ali naše banke slijede preporuke međunarodnih finansijskih organizacija u svemu onom što je evropski standard”, kazao je Pejaković.

NPL je, prema zvaničnim podacima Centralne evropske banke, oko 5,7 odsto od ukupnog plasmana što je prihvatljivo, s obzirom na usporavanje ekonomije i sva pravna lica koja su trpjela posljedice krize.

Pejaković ističe da je Crna Gora mala zemlja i u okviru toga treba koristiti sve prednosti malog sistema, ali se mora imati u vidu veličina i kvalitet privrede. Ono što takođe može da utiče na kvalitet stopa su i kvalitetniji sudski procesi i bolja edukacija pravosudnog sistema.

“Bankarski sistem se pokazao kao najkvalitetniji dio privrednog sistema u Crnoj Gori. U ovom trenutku imamo 11 banaka i trenutno nema ranjivih. U suštini bi trebalo da smo jako zadovoljni bankarskim sistemom. Povjerenje se ne postiže preko noći nego se formira godinama, a od 100 odsto sredstava banaka nisu svih 100 odsto raspoloživi, imaju velike troškove u poslovanju, ali sa zadovoljstvom možemo reći da su rezultati kvalitetni, te da sistem napreduje iz godine u godinu”, zaključuje Pejaković.