Koncentracija alkohola u krvi od 4,31 ‰(promila), predstavlja donju granicu letalne (smrtonosne) koncentracije, a upravo je sa tom koncentracijom alkohola vozio pedesetdvogodišnji R.M., koji je osuđen na 60 dana zatvora. On drži rekord po promilima u krvi u ovoj godini, ali nažalost, nije jedini jer je policija u prvih sedam mjeseci ove godine zatekla 6.403 vozača da upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola. Ono što posebno zabrinjava je i podatak koji smo dobili od Uprave policije da su kažnjavali i vozače autobusa i taksi vozila, koji su zatečeni u saobraćaju.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, vožnja u alkoholisanom stanju je hroničan problem u našem društvu. U 2021. su registrovana 8.303 pijana vozača, a u 2022. ih je bilo 35 odsto više, odnosno 11.268.

– Po preliminarnim mišljenjima i zaključcima vještaka u vezi sa saobraćajnim nezgodama koje su se desile sa smrtnim posledicama, uzrok je prvenstveno ljudski faktor, a u okviru njega nepažnja vozača, neprilagođena brzina, prelazak na suprotnu kolovoznu traku, uticaj alkohola i drugih opijata, nekorišćenje sigurnosnog pojasa i potencijalno korišćenje mobilnog telefona neposredno prije saobraćajne nezgode – navode u MUP-u.

U Institutu za javno zdravlje (IJZ) kažu da koncentracija alkohola u krvi od 4,31‰ već predstavlja donju granicu letalne (smrtonosne) koncentracije, a smrt nastupa zbog depresije centra za disanje, ali nastupa izuzetno rijetko jer se već kod manjih koncentracija javlja povraćanje i nesvjestica, koje ne dozvoljavaju dalje pijenje i povećanje koncentracije alkohola u krvi.

– U ovoj fazi disanje je sve sporije, gube se refleksi i čula. Koncentracija alkohola od 3,50–3,99 ‰ predstavlja stanje teškog trovanja alkoholom. Već iznad 3 promila alkohola u krvi, često se javlja nesvjesno stanje. A koncentracija alkohola od 2,50–3,49 ‰ predstavlja teško pijano stanje. Javlja se pospanost, agresivnost, teško disanje, povraćanje, nekontrolisano mokrenje i defekacija i sve je češći i duži gubitak prisebnosti – navode u IJZ.

Kako navode u toj zdravstvenoj ustanovi, naše tijelo proizvodi oko tri do četiri grama alkohola dnevno. Ovo je ekvivalentno oko četvrtini standardnog alkoholnog pića.

– Hrana može malo povećati količinu alkohola, naročito ona koja je bogata ugljenim hidratima. Brzina resorpcije alkohola zavisi od brzine konzumiranja alkohola, njegove koncentracije, da li je uzet na prazan ili pun želudac, te prokrvljenosti sluzokože digestivnog trakta… Iz digestivnog trakta alkohol prelazi u krvotok, pa u tkiva i organe. Ukoliko su tkiva dobro prokrvljena i bogata tečnošću, kao što su jetra, mišići, slezina, bubrezi i mozak, lakše primaju alkohol iz krvi – kažu u IJZ, dodajući da faza eliminacije alkohola može trajati i do 10 časova.

Na pitanje kako alkohol utiče i koliko je opasan konkretno u slučaju kada se pod njegovim dejstvom upravlja vozilom, u IJZ kažu da bi se mogla odrediti nesposobnost za upravljanje motornim vozilom zbog alkoholisanosti, potrebno je poznavati psihička i tjelesna oštećenja nastala negativnim djelovanjem alkohola.

– To su poremećaji vida, pojava iluzija, neispravno se procjenjuju brzina i udaljenost nadolazećeg vozila, slabije se uočavaju predmeti u pokretu, te se stoga smanjuje orijentacija u prostoru, što za posljedicu ima neispravnu predstavu o situaciji u saobraćaju. Dolazi i do poremećaja sluha, što se ogleda u gubitku sposobnosti određivanja izvora zvuka. Produžava se reakciono vrijeme ili psihička sekunda, a pod tim pojmom se podrazumijeva vrijeme koje protekne od trenutka uočavanja situacije, najčešće opasne situacije, do trenutka realizovanja određene radnje (psihička sekunda nije jednaka za sve zdrave osobe, a prosječno iznosi 0,75 sekundi). U slučaju iznenadnih i nepredvidivih situacija, alkoholisani vozač reaguje sporije i pogrešno – navode u IJZ.

Sa 0,50 promila raste želja za bržom vožnjom

U IJZ navode da su kod nižih koncentracija alkohola u krvi, a iznad 0,50 promila, zbog euforičnog stanja i povećanja osjećaja sigurnosti, vozači skloniji brzoj, riskantnoj vožnji i nepažljivom preticanju.

– Vozači sa oko 1,00 promila apsolutnog alkohola u krvi, najčešće uzrokuju teške saobraćajne nesreće, a vozači s visokim koncentracijama alkohola u krvi često se mogu prepoznati po upadljivo laganoj vožnji, ako su uopšte sposobni da uđu u vozilo i upravljaju njime. Karakteristično ponašanje vozača kod srednjih i visokih koncentracija alkohola u krvi je u cik-cak vožnja, izlijetanje sa puta u krivinama, te uzimanju premalog bočnog rastojanja – kažu u IJZ.

Lišavanje slobode slijedi nakon koncentarcije od 1 g/kg

U Upravi policije kažu da, što se tiče kaznene politike, Zakonom o bezbjednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se novčanom kaznom od 80 eura do 250 eura kazniti vozač koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu ukoliko ima alkohola u koncentraciji od 0,3 do 0,5 g/kg odnosno, mladi vozač i vozač početnik.

– Novčanom kaznom od 150 eura do 4000 eura kazniće se vozač, mladi vozač i vozač početnik, koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu koji je pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 0,5 do 1 g/kg. Novčanom kaznom od 300 do 1000 eura, ili kaznom zatvora do 60 dana, kazniće se vozač, mladi vozač i vozač početnik koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu koji je pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 1 g/kg do 2 g/kg, odnosno lice kod koga je nesposobnost za upravljanje vozilom zbog dejstva alkohola konstatovana stručnim pregledom, ili je u tolikoj mjeri umoran, bolestan ili u takvom psihofizičkom stanju da nije sposoban da bezbjedno upravlja vozilom. Kaznom zatvora od 15 do 60 dana kazniće se za prekršaj vozač, mladi vozač i vozač početnik koji upravlja vozilom u saobraćaju na putu koji je pod dejstvom opojnih droga, drugih psihoaktivnih supstanci ili je pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 2g/kg ili većoj. Kada se u saobraćaju nađe vozač koji upravlja vozilom pod dejstvom alkohola u koncentraciji većoj od 1 g/kg ili odbije da se podvrgne alkotestiranju, obavezno je lišavanje slobode – navode u policiji.