NADLEŽNE kulturne institucije u Crnoj Gori pokrenuće inicijativu da se u obrazovni sistem školstva uvede tamburica kao nastavni predmet i da tamburaška praksa bude upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa te zemlje, kao što je to nedavno učinjeno u Srbiji.

Čitavu priču, zasnovanu na činjenici da je tamburaška praksa upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, pokrenula je Svetska tamburaška asocijacija, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je predstavnik, Danilo Ninković, inače solista Velikog tamburaškog orkestra RTV Vojvodina, predočio na posebnom savetovanju održanom u okviru manifestacije „Pljevaljske novembarske svečanosti“ u Pljevljima.

– Reč je o procesu koji je kod nas u Srbiji krenuo 2019. godine a sve detalje sam preneo kolegama u Crnoj Gori, Isidori Damnjanović, poslovnoj direktorki Muzičkog centra, kao krovne institucije u Ministarstvu kulture, Mirjani Živković, kompozitorki, Nebojši Rubežiću, direktoru Centra za kulturu u Pljevljima i Emiru Prekiću, umetničkom rukovodiocu Gradskog tamburaškog orkestra „Pljevlja“ – kaže Ninković.

On ističe da je pokrenuta inicijativa da se tambura uvede fakultativno, kao izborni predmet u niže muzičke škole, a zatim i u srednje obrazovanje. Takođe, objasnio je postupak aplikacije upisa tamburaške prakse u Nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine, u kojem bi trebalo da učestvuje više kulturnih institucija.

– Najvažnija je edukacija, kojom se unapređuju svi kapaciteti tamburaške prakse u Crnoj Gori u kojoj će uskoro biti pokrenut i postupak upisa tamburaških orkestara u registar.

Tačan broj orkestara nije poznat ali se zna da je tamburica u Crnoj Gori razvijena i ima veoma dugu tradiciju, posebno u Pljevljima, Bijelom Polju, Podgorici, Baru, Kotoru, kao i u mnogim mestima gde uz tamburaše deluju i orkestri mandolina – ističe Ninković.

Po njegovim rečima, cilj je da se tamburaška praksa institucionalizuje i da ne bude na marginama što je, kako naglašava, preduslov za unapređenje svih kapaciteta tamburaške prakse, najpre edukacije, formalno obrazovanje, promocije, putem javnih servisa i ustanova kulture i unapređenje stvaralaštva kroz festivalski rad.

– Svetska tamburaška asocijacija svesrdno podržava unapređenje tamburaške prakse na globalnom nivou, posebno u regionu. Primer svega je kako smo mi to u Srbiji uradili po pitanju negovanja tradicije. Cilj je da u okolnim zemljama, gde je tamburaštvo veoma razvijeno i popularno, u Hrvatskoj, BiH, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji… stekne epitet nematerijalnog kulturnog nasleđa. Tada ćemo zajednički da nastupimo u Unesko kako bi tamburaška praksa postala i zvanično deo svetske kulturne baštine – zaključio je Ninković.

ETNOLOZI IZ MUZEJA VOJVODINE

UPIS tamburaške prakse u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, pokrenulo je 2019. Etnološko odeljenje Muzeja Vojvodine. Tada je i počeo proces prikupljanja neophodnog materijala i dokumentacije a sve je ozvaničeno pre nepunih mesec dana. Kustos Muzeja Vojvodine, Aleksandar Antunović, koji je bio koordinator čitavog projekta, potvrdio je da je tim činom tamburaštvo institucionalno prepoznato od srpskih institucija.

UNESKO

– SPECIFIČAN termin, tamburaška praksa, koju odlikuje šarolikost i multikulturalnost, utvrđen je na Petom kongresu Svetske tamburaške asocijacije, čije je sedište u Novom Sadu. To znači da obuhvata sve delatnosti u okviru tamburaštva, a upisom u nematerijalnu kulturnu baštinu je priznata i sledeći korak je da to prihvati i Unesko – kaže Ninković.