Давно је легедарни Ђорђе Марјановић пјевао: „ Од љубави до мржње само корак нас дели“. Од тих пророчких ријечи до појаве црногорског оксиморона прошло је тек пола вијека. Него, да прво објаснимо шта је оксиморон. Према Вукајлији ради се о језичкој фигури ( посебна врста антитезе) у којој се спајају двије неспојиве контрадикције или појма; па се наводе примјери: паметна будала, дрвена фуруна, љубавна мржња…

Нажалост, пошто је Црна Гора поодавно земља чуда, црногорски оксиморон  је заживио готово у свим сферама живота, од политике до спорта. Најкраће, по тој наопакој дукљанској логици услов да волите Црну Гору је  истовремена мржња према Србији. Волим Црну Гору и мрзим Србију, то је нова химна кавачке ДПС Црне Горе.

То се најбоље видјело након недавне побједе рукометне репрезентације Црне Горе над Србијом, на европском првенству. Какве медаље и пролаз у наредну рунду такмичења, све су то трице и кучине према побједи над репрезентацијом Србије. У том незапамћеном слављу врхнунила је и пјенила љубав према Црној Гори, а испод површине кључала србомржња.

Још гора судбина је задесила тробојку, само због тога што је и застава Србије тробојка. Чак са истим распоредом боја. Притом се заборавља да је то била државна ( народна) застава Краљевине Црне Горе. И док је у првом случају љубав према Црној Гори изједначена са мржњом према Србији, у случају тробојке нема љубави ни према коме, има само мржње на квадрат, према себи дојучерашњем и према Србији. Да се није десио 30. август 2020.године, вјероватно би режим ДПС-а и сателита, по истом принципу, као што је усвојио државне симболе, без присуства опозиције, промијенио и црногорску народну ношњу, а Ранко Кривокапић био први манекен  нове Црне Горе.

   Најгори примјер  србомржње је прогон српског језика у Црној Гори. Према незваничним, али добро обавијештеним изворима, резултати последњег пописа говоре да 52% грађана говори српским, а 30% тзв.црногорским језиком. Опет још једна недовршена тековина Милове тридесетогодишње антисрпске политике. Иако је  и према попису из 2011. године српски језик био већински, додуше испод 50%, то није сметало ДПС-у и сателитима да мањински језик прогласе службеним.

   И шта сад? Ако је темељ грађанске државе и парламентарне демократије принцип један човјек један глас, нема те математике која може доказати да је 30% веће и важније од 52%. Зато је услов сваког помирења поштовање факата и чињеница, који су резултат првог слободног пописа у Црној Гори. Ко не вјерује нека чита преписку преко скај апликације између бранитеља (појединих специјалаца из  полиције) Црне Горе и кавачког клана.

   Све друго би водило старим омразама и новим подјелама без конца и краја. Или је решење у Високом представнику међународне заједнице који би имао задатак да сачува Милове тековине по принципу, Мило и послије Мила.

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА