Politika će i nakon predstojećih parlamentarnih izbora očigledno ostati „muški posao“. Iako ima pomaka u učešću žena na izbornim listama i u političkom životu u odnosu na raniji period, većina partija i koalicija „držala“ se striktno zakonske norme da na svojim listama predloži 30 odsto žena ili, možda, koji procenat više, pa on dosegne 32 ili čak 35 odsto.

Zakon o izboru odbornika i poslanika, po kojem se sprovode izbori, predviđa obaveznu kvotu od 30 odsto žena na izbornim listama, odnosno da među svaka četiri kandidata, prema redosljedu na listi, mora biti najmanje jedna kandidatkinja. Koalicije i partije ispunile su tu zakonsku kvotu – žena je među svaka četiri kandidata, ali je na pojedinim listama najveći broj kandidatkinja na samom kraju, čime im je znatno smanjena šansa za ulazak u parlament.

PRIJEDLOG JEDNO, PRAKSA DRUGO

Da je usvojen novi izborni zakon, partije bi bile u obavezi da povećaju procenat žena na izbornim listama na 40 odsto, jer je to bila jedna od predloženih odredbi. Ko zna da li bi tada govorili da su sve partije ispunile zakonsku obavezu, jer se čini da su mnoge partije imale teškoća i sa sadašnjom normom. 

No, kako nije obezbijeđena dvotrećinska podrška tom aktu, zakon nije usvojen, pa je nova kvota ostala samo na nivou prijedloga. 

Političarke iz 16 partija, koje su ujedinjene u Žensku političku mrežu, jedinstvene su u zahtjevu da se dostigne kvota od 40 odsto žena na listama. I, Evropska komisija ukazuje na potrebu snažnije participacije žena u političkom životu. Tokom rada u Odboru za izbornu reformu postojala je saglasnost svih parlamentarnih partija da bi taj procenat trebalo povećati na 40 odsto, ali pokazalo se već na prvim izborima da većina njih nema volju da to primijeni u praksi. Samo dvije izborne liste imaju više od 40 odsto pripadnica manje zastupljenog pola.

Pozitivan primjer je Hrvatska reformska stranka. To je lista sa najvećim procentom kandidatkinja – 69 odsto, što je do sada najveći iskorak. Od 29 predloženih kandidata za poslanička mjesta te manjinske stranke 20 je žena, a od prva četiri mjesta, čak tri pripadaju ženama, dok je nosilac liste muškarac. Socijaldemokrate su, takođe, „odskočile“ od zakonske norme, pa su predložile 33 pripadnice manjeg zastupljenog pola, ili skoro 41 odsto. Prva žena im je na četvrtom mjestu, a među prvih 12 kandidata ih je 3. Ostale partije i koalicije predložile su tek nešto više kandidatkinja nego što je zakonska obaveza, pa je taj procenat uglavnom između 30 i 36 odsto.

Na prvoj polovini liste „Odlučno za Crnu Goru! DPS – Milo Đukanović“ žene su na svakom 4. mjestu, dok ih je ukupno oko 31 odsto. Lista „Dr Dritan Abazović-Crno na bijelo-dr Srđan Pavićević-URA, Stranka pravde i pomirenja, Grupe birača CIVIS i nezavisni intelektualci-građani“ u prvih deset mjesta ima tri predložene kandidatkinje, a ukupno ih je oko 32 odsto.

Izborna lista „SDP-jaka Crna Gora“ može se pohvaliti da je jedina koju predvodi žena – Draginja Vuksanović Stanković, koja je ujedno i jedina liderka parlamentarne partije. SDP je predložila 35 odsto kandidatkinja za poslanička mjesta, ali druga žena je tek na 8. mjestu.

Lista „Za budućnost Crne Gore-DF, SNP, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora, Radnička partija, Partija udruženih penzionera i invalida Crne Gore, Jugoslovenska komunistička partija, Srpska radikalna stranka, Stranka penzionera invalida i socijalne pravde“, uklopila se u zakonsku normu i ima 30,8 odsto kandidatkinja za poslanička mjesta. Ta koalicija među prvih 20 kandidata ima pet žena. Slično je i sa listom „Aleksa Bečić-Miodrag Lekić-Mir je naša nacija- Demokratska Crna Gora-Demos-Partija penzionera, invalida i restitucije-Građanski pokret Nova ljevica“ – procenat žena je takođe ispod 31 odsto. Takođe, u prvih 20 na listi je pet kandidatkinja. Bečićeva koalicija prvu kandidatkinju ima na trećem, a drugu na 8. mjestu. 

Bošnjačka stranka ima 36 odsto žena na listi – prva je na trećem, a druga na 6. mjestu. Na listi „HGI-Svim srcem za Crnu Goru“ ima 32 odsto žena, a u početku liste zauzimaju 3 i 4 mjesto. Dvije albanske koalicije ispunile su zakonske kvote, ali je Državna izborna komisija vratila jednu od njih – „Albansku listu-Genci Nimanbegu, Nik Đeljošaj“ na doradu, zbog manjka predloženih kandidatkinja. Bila su rezervisana 24 mjesta za žene, što je bilo nedovoljno-ispod 30 odsto, ali je taj nedostatak otklonjen.

Za parlamentarne izbore bila je prijavljena još jedna lista čiji je nosilac žena. Socijaliste je predvodila predsjednica te partije Snežana Jonica, ali je DIK odbila njenu listu jer nije ispunila uslove.

Sankcije za nepoštovanje norme o procentu žena na izbornim listama u našoj državi ne postoje, već se smatra da lista koja ne ispunjava ovaj uslov sadrži nedostatke, a podnosilac liste biće pozvan da ih otkloni.

ISKUSTVA EVROPE I REGIONA

Crna Gora se po zastupljenosti žena na izbornim listama može uporediti sa Irskom, Albanijom, Srbijom. Recimo, u Irskoj svaka izborna lista političke partije na opštim izborima mora imati najmanje po 30 odsto žena i muškaraca, a sankcija za nepoštovanje te norme je umanjenje novca iz budžeta za 50 odsto.

Prema podacima koje je objavio Istraživački centar Skupštine Crne Gore, primjer snažnog sistema zakonskih kvota, među evropskim zemljama, su Belgija i Francuska, u kojima je učešće žena na izbornim listama 50 odsto. Kvotu od 40 odsto imaju BiH, Hrvatska, Makedonija, Italija i Španija, dok se u Poljskoj i Sloveniji primjenjuje kvota od 35, a u Portugalu 33 odsto.

Izborni zakon u Belgiji, kako se navodi u istraživanju parlamentarnog Istraživačkog centra, predviđa 50 odsto učešće žena na izbornim listama, kao i obavezujući princip da dva prvorangirana kandidata na listi ne mogu biti istoga pola. Ukoliko partija ne poštuje zahtjev u pogledu rodne strukture, izborni organi odbijaju listu. Isti procenat žena – 50 odsto na listama je i u Francuskoj, gdje važi pravilo pariteta. Dozvoljeno je odstupanje dva odsto između broja muškaraca i žena, a ako je taj procenat veći, partiji se smanjuju finansijska sredstva iz budžeta u zavisnosti od toga koliko je razlika. Recimo, ako je razlika između muškaraca i žena 20 odsto, kazna će biti umanjenje finansiranja za 15 odsto. Francuska je prva zemlja u svijetu koja je uvela obavezan princip pariteta, odnosno kvotu od 50 odsto za manje zastupljeni pol 1999. godine.

Istraživački centar navodi da izborno zakonodavstvo Italije predviđa da se kandidati na listi svake političke partije raspoređuju naizmjenično, u skladu sa rodnom pripadnošću. Kandidati istog roda ne mogu činiti više od 60 odsto svih kandidata u svakoj izbornoj jedinici. U Poljskoj i Sloveniji primjenjuje se kvota od 35 odsto za žene na listama, a ako nije ispunjen taj uslov, lista će biti odbijena. 

Švedska je postigla visok nivo učešća žena u politici bez uvođenja zakonskih kvota. Hrvatska ima kvotu za žene od 40 odsto na izbornim listama, a ako se ne poštuje taj uslov, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje kazne, i to 50 hiljada kuna za izbore za članove gradskih vijeća i županisjkih skupština, odnosno 20 hiljada kuna za izbore za članove opštinskih vijeća. Međutim, izborno zakonodavstvo ne propisuje sankcije.

U PARLAMENTU 30 ODSTO ŽENA

Skupština Crne Gore završila je mandat sa 24 žene u poslaničkim klupama, što je 29,63 odsto poslanica. Najviše žena bilo je u poslaničkom klubu DPS-a, i to 13 od ukupno 35 poslanika. Od 17 poslanika DF-a pet su žene, a od osam poslanika Demokrata, dvije su poslanice. SDP je u poslaničkim klupama imala predsjednicu stranke Draginju Vuksanović Stanković. U Posebnom klubu poslanika bile su dvije žene, a u Klubu SNP-Demos jedna.

Kvote za manje zastupljeni pol uvedene su 2011. godine. Tada je u parlamentu bilo svega 13,6 odsto žena.