U Pljevljima se svi slažu da je planina Ljubišnja veliki potencijal za razvoj turizma, ali ulaganja u tom pravcu gotovo da nema. Trenutno, oni turisti koji se zapute u planinu jedino mogu da noće u objektu koji su sagradili članovi Nevladinog udruženja „Jezerac na Ljubišnji“. Međutim, kapacitet tog objekta je ograničen jer ima samo sedam ležaja. Ovog vikenda u Ljubišnju je stiglo šest posjetilaca, a grupa od osam Podgoričana i pored velike želje moraće čekati neki naredni vikend da bi noć prespavala na Tršovoj poljani, odnosno na nadmorskoj visini od 1.800 metara.

– U objektu može da se prespava ali moguća je i priprema jela, jer postoji kuhinja. Svim posjetiocima dajemo ključ za boravak a oni se sami organizuju prilikom boravka – kaže Radoš Damjanović, jedan od članova pomenutog udruženja.

On dodaje da je objekat sagrađen 2002. godine, da je do njega dovedena voda, kao i da je mnogo toga urađeno kako bi se šira javnost zainteresovala za razvoj turizma na planini Ljubišnji.

-Ovo nije prvi objekat koji se gradio na Ljubišnji. Tokom šesdesetih godina prošlog vijeka Dobrilo Zečević je sagradio kolibu koja je bila opremljena za boravak. Nažalost u njoj se sada ne može boraviti. Još žalosnije je to što se od tih godina nije ništa uradilo na unapređenju turizma a iz planine Ljubišnje je odvezeno na stotine hiljada kubika drveta, kazao je Damjanović i podvukao da je sada potrebno preći 15 kilometara izuzetno lošeg makadama da se dođe do Trišove poljane. Od sadašnjeg kampa potom je neophodno preći oko kilometar ipo da se dođe do vrha Ljubišnje, koji je na nadmorskoj visini od 2.238 metara.

-Koncesionari na šume, poslednjih godina su uništili put od sela Vrba do Trišove poljane- kaže Damjanović i dodaje da je iz Pljevalja potrebno preći oko 40 kilometara da bi se došlo do pomenute lokacije.

U selima ispod planine Ljubišnje, preciznije rečeno u Meljačkom kraju, raduju se svakoj priči oko razvoja turizma. Svi sa kojima smo razgovarali složni su u ocjeni da im je proteklih godina prilikom eksploatacije šuma „Vektra Jakić“ uništila puteve, kao i da Vlada Crne Gore i pljevaljska lokalna uprava ništa ne čine kako bi se ovaj kraj razvio.

-Lako je Evropljanima objasniti kakav je turistički dragulj planina Ljubišnja ali to nije lako objasniti Vladi Crne Gore i lokalnoj pljevaljskoj vlasti. Interesovanje za Ljubišnju je ogromno ali sa ovakvim putevima ili bolje rečeno u ovakvom bespuću turisti ne mogu doći, kaže beogradski advokat, rođeni Meljačanin, Slavko Jelovac uz objašnjenje da je on ušao u posao izgradnje etno sela u zaseoku Zahum.

– Vlada i lokalna uprava su navikli samo da eksploatišu Ljubišnju i da pričaju neku praznu priču. Priča o toplifikaciji Pljevalja i razvoja Ljubišnje kod većine Pljevljaka izaziva odvratnost jer su sa tom pričom mnogo puta prevareni – kaže Jelovac.

Bogat biljni i životinjski svijet, i 77 izvora

-Ljubišnja sa Durmitorom i Maglićem čini moćan planinski trougao ispresijecan kanjonom Tare, Drage, Pive i Ćehotine. Čine je Mala Ljubišnja (1991m) i Velika Ljubišnja sa najvećim vrhom Dernjačištem (2238m), sa kojeg se pruža veličanstven pogled na okolne planine i kanjone i predstavlja nezaboravan doživljaj svakom posjetiocu. Uz kanjon Tare i Drage koje su dio NP Durmitor, planina Ljubišnja predstavlja veliki turistički potencijal – kaže direktorica Turističke organizacije Pljevlja Vanja Vukojičić uz pojašnjenje da je šumsko bogatstvo najznačajnija prirodna karakteristika Ljubišnje.

– Planina je obrasla jelom, smrčom i borom krivuljom pored kojih rastu bukve razasute po proplancima i bogatim pašnjacima. Tu su bogati pašnjaci, raznovrstan životinjski svijet i brojni izvori kojih je na južnoj strani planine čak 77, a čuveni je Vojnovac na nadmorskoj visini od skoro 1.900m – kaže Vukojičić i dodaje da je Ljubišnja u cjelosti markirana za planinarenje i planinski biciklizam.