Udruženje privrednika Pljevalja reagovalo je na aktuelne teme vezane za budućnost pljevaljske privrede i opštine Pljevlja. Ne sporeći veliki značaj i nadu da će firme iz pljevaljske termoenergetske nastaviti rad ističu da  privatnici u Pljevljima nikada nisu imali jasnu podršku od lokalne uprave i Vlade. Traže bolje uslove poslovanja najavljujući predloge. Prenosimo integralno reagovanje Udruženja privrednika Pljevalja, koje potpisuje predsjednik Udruženja Mirko Kotlaja.

„Svjedoci smo, u zadnje vrijeme, da je glavna ekonomska tema u našem gradu do koje godine će Termoelektrana Pljevlja raditi, a što povlači sa sobom i rad Rudnika uglja Pljevlja. Ovaj energetski kompleks je bitan za naš grad, a ujedno i zapošljava znatan broj Pljevljaka. Većini naših građana želja je da se zaposle u jedan od ova dva giganta, i to se smatra glavnim uspjehom u životu naših građana.

Svi se nadamo da će se rok rada Termoelektrane produžiti, da će se naći neko rješenje i naš grad ekonomski opstati. O značaju za naš grad i našu državu ove dvije firme nećemo trošiti riječi. Pljevljacima je to jasno. Sve negativne stvari koje proizilaze iz poslovanja Rudnika uglja i Termoelektrane pogađaju samo Pljevlja. To se odnosi na pitanja ekologije i negativnog uticaja Rudnika uglja i Termoelektrane na svaki vid kreativnog poslovanja i odlučivanja ljudi da krenu u samostalni biznis.

Međutim, veoma nas brine što se sva priča donosioca odluka, ministara i državnih sekretara koji se bave ovom temom, kao i većine ostalih koji su se dohvatili iste teme, svodi na ova dva subjekta, a svodilo se i za sve ostale donosioce odluka za proteklih tridesetak godina, kao da su Pljevlja rođena sa njima i da će bez njih nestati. Bojimo se da će se to i desiti, ukoliko nadležni ne promijene pristup rešavanja problema. Ukoliko se ne obezbijede uslovi za razvoj drugih privrednih grana, Pljevlja nemaju budućnost, bez obzira na sudbinu Rudnika uglja i Termoelektrane. Ne naziru se nikakve vizije razvoja, niti bilo kakva rešenja, pruge, gasifikacije, ciglana, gline, šume… Sve je to na repertoaru državnih službenika proteklih decenija, ali bez ikakve akcije, osim gašenja svega što je postojalo. Šta to sprečava Pljevlja da sve ovo imaju i pored Rudnika i Termoelektrane?

I pored rada RUTE iz Pljevalja se odlazi, zašto?

Danas, a i zadnjih trideset godina Rudnik i Termoelektrana rade, a svi odlaze, što znači da je problem u nečemu drugom. Moramo razumjeti da Pljevlja nisu sredina privlačna za nekoga da svoj kapital u njih investira. Uprkos svim ograničenjima, barijerama i nebrizi zajednice, činjenica je da u ovom gradu postoje i drugi privredni subjekti osim Rudnika i Termoelektrane. To su subjekti koji čine privatni sektor.

Privatni sektor u Pljevljima nikada nije imao otvorenu podršku

Od reformi sa kraja 80-ih i uvođenja privatnog sektora, u našem gradu sve do danas privatni sektor Pljevalja ima jedan nežasluženo diskriminatorski tretman. Taj privatni sektor nikad nije imao jasnu i otvorenu podršku u našem gradu. Zašto je to tako, nama nije jasno, a posebno imajući u vidu da su Pljevlja kroz istoriju bila značajan trgovački grad i nasleđe ovog grada je preduzetništvo. Mi, koji se bavimo privatnim preduzetništvom i ulažemo sve svoje lične i ekonomske resurse, vidimo ove probleme. Pljevaljski preduzetnici svojim novcem otvaraju nova radna mjesta u našem gradu i ta činjenica ljude u privatnom sektoru stavlja na sam vrh prioriteta našeg grada. Mi bolje nemamo. Taj potencijal naš grad mora da iskoristi i da preduzetnike tretira kao ravnopravne partnere u zajedničkom razvoju grada. Pljevlja, sa ogromnom teritorijom i ogromnim sirovinskim potencijalom, imaju veliku šansu da iz ove, naizgled vrlo teške situacije, izađe kao mnogo bolji grad za život i poslovanje. Da bi se to ostvarilo osnovna stvar koju treba promjeniti su uslovi poslovanja. Danas privatni sektor u Pljevljima zapošljava više radnika nego taj energetski repro lanac Rudnik i Termoelektrana. Iako posluju u izuzetno teškim uslovima, plaćaju najveću stopu poreza, najskuplje komunalije, preskupe građevinske dozvole, razne besmislene takse, kao što su turističke takse u gradu bez turizma, prilaza puta i sl. To se mora promijeniti ako hoćemo da vratimo vjeru u bolje sjutra ovog grada.

Da bi se krenulo u rešavanje ovih problema potrebno je kreirati novi ambijent poslovanja, oformiti biznis zonu koja će imati dva okvira, prostorni i pravni. Prostornim okvirom definisati lokaciju koja će se infrastrukturno opremiti sa svim potrebnim komunalijama. U okviru biznis zone za sve zainteresovane preduzetnike bi se besplatno dodjeljivale lokacije za izgradnju poslovnih kapaciteta za pokretanje novog biznisa ili proširenje postojećeg. Pravni okvir biznis zone bi definisao benefite koji bi se odnosili na povlašćene stope poreza, manje stope oporezivanja zarada i druge subvencije koje pripadaju sličnim zonama koje već postoje u okruženju. Osnovni zadatak biznis zone treba da bude da ona pruža bolje uslove od onih u kojima posluju privrednici koje mi želimo dovesti u naš grad. Udruženje privrednika Pljevalja će aktivno učestvovati u kreiranju boljih uslova poslovanja sa predlogom gotovih rešenja koja su već dokazala pozitivne efekte u drugim sredinama. Okupićemo sve ljudske resurse koji mogu pomoći u stvaranju boljih uslova poslovanja, samim tim i boljih uslova života u ovom gradu. Ukoliko na vrijeme krenemo u realizaciju sa ulaganjem u znanje i nove tehnologije, sa kreiranjem novog ambijenta poslovanja, postaćemo sredina u koju će ljudi dolaziti, a ne ona iz koje će odlaziti. Ovakve ideje su lako ostvarive u praksi, ako se svi potrudimo da riješimo svoj dio zadatka.

Zadatak da se izborimo za bolji poslovni ambijent

Lokalna zajednica sa svojim odlukama, koje trenutno opterećuju poslovnu zajednicu, mora donijeti nove odluke koje će služiti opštem interesu, a ne interesu pojedinca. Nadležna ministarstva i vlada treba da daju pravni okvir i subvencionišu poslovnu zajednicu, privatne preduzetnike, posebno početnike u biznisu.

Mi, kao udrženje privrednika, sebi postavljamo najveći zadatak – da se izborimo za novi poslovni ambijent predlaganjem novih, boljih rešenja lokalnoj zajednici i resornim ministarstvima i kreiranjem novih projekata koji će imati podršku fondova Evropske Unije. Sve ovo izgleda teško ali je realno i mi ćemo uraditi sve da dođemo do boljih, realnih uslova poslovanja na uzajamnu korist lokalne zajednice, privrede i zaposlenih, jer onaj koji kuca, tome se vrata i otvaraju.

Pokucaćemo na vrata ministarstava i sekretarijata da se uvjerimo da je to tako, i pozvaćemo ministre i državne sekretare da ideje koje su izložili u medijima i na okruglim stolovima sa međunarodnim i domaćim faktorima izlože i nama u Pljevljima i pomognu nam u opstanku našeg grada , navodi se u reagovanju Udruženja privrednika Pljevalja.