Руководилац лабораторије преко 54 године!

Наш суграђанин др Радош Терзић, специјалиста медицинске биохемије, добио је признање “за изузетан допринос развоју и унапређењу лабораторијске медицине у Црној Гори” од Црногорског друштва клиничке хемије и лабораторијске медицине.

Др Радош је основач и власник Медицинско – биохемијске Лабораторије “Био – лаб” у Пљевљима која постоји од 2003. године. Прије тога Терзић је 32 године био шеф Централне лабораторије у пљеваљском Медицинском центру.

Дакле, др Радош Терзић (80) тренутно има укупно 54 године радног искуства на руководећим мјестима у пљеваљској лабораторијској дијагностици, и даље свакодневно успјешно води своју лабораторију, што је ријеткост у Црној Гори а вјероватно и шире. Признање је др Терзићу уручено на Трећој црногорској конференцији клиничке хемије и лабораторијске медицине са међународним учешћем (3. ЦГ Лаб-мед), одржаној у Бару крајем маја ове године.

Др Тања Антуновић, предсједница Црногорског друштва клиничке хемије и лабораторијске медицине је приликом додјела признања – захвалнице, истакла да се оне додјељују: “За изузетан допринос развоју и унапређењу лабораторијске медицине у Црној Гори остварен кроз утемељење модрених медицинских лабораторија, менторство млађим колегама и сарадницима и активно учествовање у раду струковног удружења.”

Осим Терзића захвалнице су добили такође некадашњи директори јавних лабораторијских установа у ЦГ: професор др Јово Каварић, професор др Даница Поповић, др сци. Милица Вуксановић, мр Дејан Кривокапић и постхумно мр Боса Вујошевић…

– Признање су добили људи који су својевремено били организатори медицинске биохемије у Црној Гори. Правили смо прве кораке и постављали прве темеље у дијагностици, међусобно смо комуницирали, помагали се, поштовали се и развијали службу. Када сам дошао са специјализације клиничке биохемије био сам седми специјалиста у ЦГ, а сада их има више од 75. Успјели смо да направимо праве коријене и да уведемо много дијагностичких поступака и дамо нов допринос у практичној биохемији. Клиничка биохемија има значај у најфундаменталнијем дијелу медицинске дијагностике. Она је показатељ препознавања физиолошко – патофизиолошких односа. Увијек је на трагу здравог и болесног стања човјека. Она испитује чињенице које дефинишу одређени клинички налаз човјека. Посматрањем њених параметара ствара се мозаик дијагностичких претпоставки – истакао је др Терзић, захваливши се на признању.

Он је, том приликом, и упозорио на слабости и значај очувања угледа и односа уважавања и поштовања у колегијалним комуникацијама који понекад бивају доведени у питање у времену опште глобализације.

Да би поткрепио ово признање др Радош показује монографију “Развој медицинске биохемије у Југославији” објављену 1994. године гдје пише: “Доласком Радоша Терзића, специјалисте заbмедицинску биохемију, 1971. године, пљеваљска лабораторија у свом радном саставу има 15 медицинских лабораната. Великим залагањем колеге Терзића и угледом који је стекао својим радом лабораторијска служба доживљава значајну афирмацију. Набављена је нова опрема, уведено много нових метода, и у сваком погледу је дошло до афирмације медицинске биохемије у оквиру комплетне здравствене заштите овог подручја.”

– Седамдесетих година прошлог вијека лабораторија пљеваљског Медицинског центра је брзо напредовала, док је Подгорица још правила прве кораке са оскудном дијагностиком, ми у Пљевљима нисмо чекали да нас „вријеме гази“ него смо сарађивали са кључним установама у Београду. Тако да смо на пет година прије Подгорице имали сва дијагностичка решења по питању биохемијских налаза. Најважнија су била испитивања хормона штитасте жлијезде. Могима су откривена озбиљна обољења. Старе дијагнозе и терапија су промијењени. Више жене нису биле хистеричне, неуротичне, климактеричне… Ријешена је дијагностика штитасте жлијезде, а ријешени су и други ендокринолошки проблеми – каже Терзић.

Такође, и приватна Медицинско – биохемијска лабораторија “Био – Лаб”, др Терзића, наставља да држи висок стандард лабораторијске дијагностике.

Ова лабораторија је добитник златног и платинастог признање “Превекал голд“ и „Превекал платинум”. Превекал је међународни програм за спољно (екстерно) праћење квалитета резултата медицинско – биохемијских лабораторија, који прати свакомјесечно резултате у цијелом свијету, а у Европи покрива 37 земаља и на хиљаде биохемијских лабораторија. Призњање је једна врста сертификата који се односи на десетогодишњи рад, и додијељено је “због препознате посвећености квалитету управљања резултатима у аналитичко – мјерним поступцима”, а сврстава Био – лаб у прву квалитетну групу лабораторија.

Уз то Био лаб је из године у годину добитник најбољих бонитетних оцјена АА+, сертификата Компанијског зида, (Компани вола) из Лондона, који потврђује да се ова лабораторија као предузеће налази међу најбољима и најодговорнијим у ЦГ.

Др Радош је добио захвалницу на 11. конгресу Друштва медицинских биохемичара Југославије 1998. године од овог друштва: “У знак признања за унапређење организационих, стручних и научних активности  Друштва медицинских биохемичара Југославије“.

Радош показује и златну плакету Савеза друштава Југославије за борбу против шећерне болести, као и златну и сребрну плакету Друштва за заштиту дијебетичара СР Црне Горе из 1986. године, уручене поводом 20 година постојања овог друштва, а као драго признање истиче и признање Београдског Универзитета поводом дана студената 1970. године.

М. Т.

Легенда: Признање – захвалница др Радошу Терзићу на 3. ЦГ Лаб-меду

Двије генерације у истом занимању – Др Радош Терзић и његова кћерка др Невена Терзић Станић

Лабораторијска дијагностика као породично занимање

Радошева супруга др Загорка – Зага је специјалиста микробиолог и заједно су радили 30 година у Централној лабораторији пљеваљског Медицинског центра, доприносећи својим радом угледу Централне лабораторије гдје је потом одређено дуже вријеме и она била шеф лабораторије.

Радош и Зага имају двије кћерке, Јелена је престижни економиста у Београду, а Невена је кренула очевим и мајчиним стопама и специјалиста је клиничке биохемије, и субспецијалиста клиничко биохемијске реуматологије.

Др Невена Терзић Станић је директор Центра за клиничко лабораторијску дијагностику Клиничког центра Црне Горе у Подгорици, који тренутно има више од 70 запослених, а најбоље је опремљена и највећа биохемијска лабораторија у ЦГ. Након обнове прије пар година, уз аутоматизацију и увођење бројних нових дијагностичких метода, сврстава се међу најсавременије опремљене регионалне лабораторије у домену дијагностике којом се бави. Овај Центар је јединствен у региону и по томе да обавља дијагностику на сва три нивоа здравствене заштите, примарном, секундарном и терцијалном.

Др Невена Терзић је одржала предавање у току Треће црногорске конференције клиничке хемије и лабораторијске медицине, на којој су додијељена признања, између осталих и др Радошу Терзићу.

Она је говорила о вјештинама и алатима управљања савременом лабораторијом – изазовима и стратегији за успијех.

– Управљање савременом клиничком лабораторијом обухвата широк спектар активности кључних за несметан свакодневни рад. У коначном, свака клиничка лабораторија има за циљ благовремено пружање поузданих, прецизних и тачних резултата испитивања, на основу којих се доносе одлуке о даљем лијечењу и њези пацијената.

Ове активности се крећу од координације свакодневних лабораторијских операција, управљања ресурсима и финансијама, планирања и анализе података, усмјеравања, развоја и мотивисања запосленог особља, примјене нових метода, технологија и дигиталних алата, осигуравања усклађености са свим релевантним прописима и стандардима, руковођења системом манаџмента квалитетом и одржавања високог нивоа безбједности у лабораторији.

Управљање лабораторијом обухвата и мање опипљиве, али једнако важне задатке, као што је његовање традиције и позитивне лабораторијске културе са олакшаном комуникацијијом како међу члановима стручног тима тако и са колегама клиничарима.

Руководиоци савремених клиничких лабораторија имају изазов и задатак да развијају структуралне путеве еколошке одрживости и теже ка примјени програма зелене лабораторије. Ефикасно управљање лабораторијом не само да одржава лабораторију организованом, већ покреће иновације, обезбјеђује усклађеност са безбједносним и регулаторним стандардима и омогућава лабораторији да оптимизује процес рада и достигне свој пуни потенцијал – казала је, између осталог Невена током свог предавања.

Др Невена Терзић активно је учествовала на многим другим домаћим и међународним конгресима из лабораторијске медицине. Аутор је и коаутор многих чланака посвећених оксидативном стресу, метаболичком синдрому, дијагностици реуматолошких болести и преаналитичкој фази лабораторијских процеса.