Foto: Pixabay –

Na najnovijoj listi energetskih infrastrukturnih projekata od zajedničkog i uzajamnog interesa (PCI/PMI), koju je Evropska komisija usvojila 1. decembra, našla se i Crna Gora. Radi se o drugoj interkonekciji između Lastve i italijanske Villanove, koja je dobila PMI status (projekat od uzajamnog interesa) i time se svrstala među strateške energetske projekte Evrope.

Ova nova veza sa Italijom predstavlja nastavak i jačanje već postojeće elektroenergetske povezanosti između dvije obale Jadrana, kojom Crna Gora dodatno potvrđuje svoju ulogu mosta između energetskih tokova Zapadnog Balkana i Evropske unije. Projekat je označen kao PMI 2.25 i spada među 235 odabranih projekata koji će imati pristup EU finansiranju, kao i olakšanim procedurama izdavanja dozvola i regulatornih odobrenja.

Šira slika evropskih prioriteta

Na pomenutoj PCI/PMI listi Evropske komisije nalazi se ukupno 235 projekata, od kojih je 113 iz oblasti električne energije, uključujući pametne mreže i offshore (morske) elektroenergetske sisteme. Pored toga, lista obuhvata i 100 projekata koji se odnose na vodonik i elektrolizere, što ukazuje na sve snažniji fokus EU na razvoj vodonične ekonomije. Dodatno, tu je i 17 infrastrukturnih inicijativa za transport ugljen-dioksida (CO₂), kao i 2 gasna projekta koji imaju za cilj da Kipar i Maltu povežu sa kontinentalnom gasnom mrežom Evrope.

Kako navode iz Komisije, cilj ove liste je da se ubrza dekarbonizacija evropskog energetskog sistema, ojača konkurentnost i poveća energetska bezbjednost i nezavisnost. U sprovođenju projekata, EK će nastaviti političku koordinaciju sa državama članicama, a lista ide na potvrdu Evropskom parlamentu i Savjetu, koji u roku od dva mjeseca mogu listu usvojiti, odbiti ili izmijeniti, uz mogućnost produženja tog roka za dodatna dva mjeseca.

Do 2040. potrebna ulaganja od 1,5 biliona eura

Prema sveobuhvatnoj analizi koju je sprovela Evropska komisija, energetskoj infrastrukturi Evrope, uključujući elektroenergetske mreže, vodonične koridore i sisteme za transport CO₂, biće potrebno gotovo 1,5 biliona eura investicija u periodu od 2024. do 2040. godine. Novi PCI/PMI projekti su identifikovani kao ključni za ispunjenje tih potreba i planiranih ciljeva za 2040.

Ovo je tek druga PCI/PMI lista, nakon one iz 2023. godine, kada je Evropska komisija identifikovala 166 prekograničnih projekata. Od tada su već pokrenute značajne finansijske inicijative: u februaru 2025. dodijeljeno je 1,25 milijardi eura, a u aprilu i dodatnih 600 miliona kroz novi poziv za podršku odabranim projektima.

Finansiranje dolazi iz mehanizma Povezivanje Evrope (CEF-Energy), a Evropska komisija je predložila da se u finansijskom okviru 2028–2034 budžet ovog instrumenta poveća sa sadašnjih 5,84 milijarde na čak 29,91 milijardi eura.

Što se tiče zemalja regiona, osim Crne Gore, na listi su i dva projekta u kojima učestvuje Srbija:

• „Panonski koridor“ (PMI 2.12) – interkonekcija između Subotice i Šandorfalve u Mađarskoj, koja predstavlja važan iskorak ka boljoj regionalnoj integraciji u elektroenergetsku mrežu EU.
• „Centralni balkanski koridor“ (PMI 2.26) – linija koja povezuje Leskovac 2 (Srbija) sa Bobov Dolom (Bugarska), osnažujući povezanost Balkana i jugoistočne Evrope u širem kontekstu tranzicije ka obnovljivim izvorima.

Uključivanjem ovih projekata u PCI/PMI listu, Evropska unija šalje jasnu poruku da države Zapadnog Balkana, iako još van članstva, imaju važnu ulogu u zajedničkoj energetskoj budućnosti Evrope. Za Crnu Goru, konkretno, nova interkonekcija sa Italijom otvara dodatni prostor za valorizaciju svojih energetskih kapaciteta i potvrđuje strateški značaj već izgrađenog podmorskog kabla Lastva – Peskara.