Srbija je ovih dana dobila prvog prozjumera u kategoriji stambenih zajednica, ali nema puno razloga za slavlje jer primer iz Pančeva pokazuje da instaliranje solarnih panela na zgradama sa većim brojem stanova nije isplativo kao što je to slučaj kod domaćinstava u individualnim kućama.

Izuzeci postoje, a to je slučaj kada u zgradi ima stanova sa velikom potrošnjom, odnosno kada se troše i kilovat-sati u crvenoj zoni, kao i kada se struja proizvedena u solarnim panelima koristi za pokrivanje zajedničke potrošnje u zgradi.

Srbija poslednjih meseci doživljava ekspanziju korišćenja solarne energije za sopstvenu potrošnju, pa je fotonaponske panele od kraja aprila do danas instaliralo 630 domaćinstava i 103 firme. Do nedavno, međutim, nije bila priključena nijedna stambena zajednica, iako je proizvodnja struje na krovovima stambenih zgrada moguća i izvodljiva.

Problemi domaćinstva zbog primene obračuna koji je nepovoljniji za njih se polako rešavaju izmenama Zakona o PDV-u, ali stambene zajednice se susreću delom sa istim, delom sa drugačijim nevoljama. Njima prepreke stvara nedovoljno jasan zakonodavni okvir i činjenica da Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektrodistribucija Srbije (EDS) taj posao nikada dosad nisu radili, ali i tehnička ograničenja koja su objektivna.

Vraniškovski: Dodatno sam osedeo

„Sed sam, ali sam posle ovog iskustva sa solarnim panelima, EPS-om i EDS-om dodatno osedeo“, kratko je svoje iskustvo sumirao za Balkan Green Energy News Aleksandar Vraniškovski. On je jedini član prve stambene zajednice koja je u Srbiji postala prozjumer.

Solarnu elektranu snage 10 kW, na zgradi sa pet stanova, je završio u martu prošle godine, a zvanično je počeo da proizvodi struju tek početkom decembra. U međuvremenu je morao da otplaćuje kredit koji je uzeo za solarne panele, a struju nije mogao da proizvodi jer je proces priključenja trajao osam meseci

„Nemam isti status kao domaćinstva, pa iako sam prozjumer koji se kod nas zvanično definiše kao neko ko troši i predaje energiju koju proizvede, mogu samo da je predajem, a ne mogu da je odmah trošim. To utiče na isplativost investicije, pa bi bio red da se nađe neko rešenje da se to promeni i da se procedura pojednostavi“, poručuje Vraniškovski.

Tehnička ograničenja nameću nepovoljniji režim korišćenja proizvedene struje

Suština je da prema sadašnjem zakonodavnom okviru i tehničkim ograničenjima stanari stambenih zgrada ne mogu direktno da koriste struju koju proizvedu solarni paneli, već prvo moraju da je isporuče EPS-u, a onda da je od te firme povuku. U odnosu na njih domaćinstva u porodičnim kućama mogu uvek da troše energiju koju sama proizvode.

Reč je, kako su to objasnili u EDS-u i EPS-u, o tome što solarna elektrana ne može da bude povezana direktno na instalaciju prozjumera u zgradi, kako bi mogao da je koristi kada je proizvodi, već mora da bude povezana na posebno brojilo koje predaje struju u mrežu EDS-a.

Izuzetak je situacija kada stanari zgrade odluče da instaliraju solarne panele kako bi obezbedili struju za zajedničku potrošnju (osvetljenje, lift, podstanica…). S obzirom da postoji jedno brojilo za ovu potrošnju situacija je ista kao kod klasičnog domaćinstva i moguće je direktno koristiti struju koju proizvede fotonaponsko postrojenje.

Mrežarina uvećava račun

Tehničko rešenje primenjeno kod stambenih zajednica dovodi to toga da prozjumer u stambenoj zgradi svu proizvedenu energiju isporučuje u mrežu, EPS-u, ništa ne može direktno da troši, a propisi kažu da se na preuzetu energiju plaća mrežarina ili naknada za obračun pristupa distributivnom sistemu. Mrežarinu plaćaju i domaćinstva koja su prozjumeri, ali oni povlače manje energije od EPS-a jer deo odmah direktno koriste.

Kako to izgleda u konkretnom slučaju stambene zajednice iz Pančeva i bilo kog domaćinstva u Srbiji? Ako oba imaju proizvodnju solarne elektrane od 1.000 kilovat-sati mesečno stambena zajednica mora da isporuči sve to EPS-u, dok domaćinstvo potroši 600 kWh direktno, a ostalo isporuči EPS-u.

Mrežarinu plaćaju svi potrošači struje u Srbiji, a i svetu

Ako stambena zajednica ima potrošnju od 800 kWh toliko i mora da povuče i na to plaća mrežarinu, a ako domaćinstvo ima istu potrošnju onda će 400 kWh potrošiti direktno, a povući samo 400 kWh i na to platiti mrežarinu.

Inače, ovu naknadu plaćaju svi potrošači struje u Srbiji, pa i u svetu. Iz nje se pokrivaju troškovi za korišćenje distributivne mreže, koju čine trafo-stanice i dalekovodi, oprema koja mora da se održava i da se u nju investira.

Distributivna mreža je slična auto-putu koju koriste vozila, jer se njome prenosi struja od proizvođača do potrošača, ili od prozjumera do sistema EPS-a koji je u ovom slučaju skladište i onda nazad do prozjumera kada mu je potrebna.

Mrežarina se obračunava po kilovat-satu i takođe ulazi u osnovicu na koju se obračunavaju PDV i akciza.

Vraniškovski: prvi račun će dosta toga reći

Vraniškovski kaže da je njegov motiv da instalira solarne panele bio da smanji račune koji iznose nekoliko desetina hiljada dinara. Nije hteo da to uradi kao stambena zajednica, ali je to, prema stavu EDS-a i EPS-a, koji su, kako kaže, bili veoma predusretljivi, bilo jedino rešenje. Na kraju je sklopio ugovor sa skupštinom stanara svoje zgrade i postavio solarne panele.

Niko od preostalih stanara zgrade nije hteo da mu se pridruži u instaliranju solarne elektrane, što bi mu smanjilo troškove koje je imao. Tako je morao da kupi posebno brojilo koje košta oko 120.000 dinara ili tri do četiri puta više od dvosmernog brojila koje nabavljaju prozjumeri u domaćinstvima u individualnim kućama

Vraniškovski ističe da se nestrpljenjem očekuje prvi račun, za decembar, kada će sve biti jasnije.

U stanu imamo veliku potrošnju, pa se ipak nadam da će račun zbog solarnih panela biti manji, kaže Vraniškovski.