Mark Majli, načelnik generalštaba američke vojske procenio je da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.

To su najobimnije procene žrtava koje je neki zapadni zvaničnik iznosio od početka rata u Ukrajini.

Postoje naznake i da je Kijev spreman da ponovo uđe u pregovore sa Moskvom, dodao je on.

U poslednjih nekoliko dana, Ukrajina je pokazala da želi da razgovara sa Moskvom, pošto je Vladimir Zelenski odustao od stava da će pregovarati samo ako Vladimir Putin ode sa vlasti.

Da bi pregovori bili uspešni, i Rusija i Ukrajina moraju „međusobno da priznaju“ da ratna pobeda „možda nije ostvariva vojnim sredstvima već korišćenjem nekih drugih“, rekao je Majli u Njujorku.

Majli, koji je i vojni savetnik Džozefa Bajdena, američkog predsednika, smatra da bi objavljivanje tačnog broja žrtava moglo da ubedi Kijev i Moskvu da treba da sednu za sto i pregovaraju o narednim zimskim mesecima, kada bi zbog hladnoće intenzitet sukoba mogao da se smanji.

„Više od 100.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno.

„Verovatno je slična statistika i na ukrajinskoj strani“, rekao je Majli.

I Ukrajina i Rusija ne objavljuju informacije o broju žrtava.

Prema poslednjim objavljenim podacima u septembru u Moskvi, od početka rata poginulo je 5.937 ruskih vojnika.

Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, negira izveštaje koji ukazuju da je broj žrtava veći.

Procene generala Majlija su znatno veće.

Tokom rata u Avganistanu od 1979. do 1989, poginulo je oko 15.000 sovjetskih vojnika.

Ukrajina se do sada uglavnom suzdržavala od objavljivanja informacija o broju stradalih.

Ukrajinski mediji su u avgustu citirali Valerija Zalužnija, načelnika generalštaba ukrajinske vojske, koji je rekao da je poginulo oko 9.000 vojnika.

„Prisutna je velika količina patnje, ljudske patnje“, izjavio je Majli.

Primetio je i da je od početka ruske invazije 24. februara iz domova izbeglo između 15 i 30 miliona ljudi.

Prema podacima Ujedinjenih nacija 7,8 miliona ljudi iz Ukrajine je izbeglo u Evropu, između ostalog i u Rusiju.

Međutim, te brojke se ne odnose na one koji su morali da napuste sopstvene domove, ali ne i državu.

Moskva je u sredu, 9. novembra najavila povlačenje trupa iz ključnog grada na jugu Ukrajine – Hersona, jedine regionalne prestonice koju su Rusi osvojili od početka rata.

Iako su „prvobitne naznake“ ukazivale da se ruske trupe povlače, Majli je uočio da je između 20.000 i 30.000 vojnika još u gradu i da bi povlačenje moglo da potraje nedeljama.

„Javno su objavili da će to učiniti i verujem da će to uraditi kako bi sačuvali snage i pružili otpor južno od Dnjepra, ali ostaje nam da vidimo da li će tako i biti“, rekao je general.

Vest o povlačenju ruskih trupa iz Hersona, usledila je pošto je predsednik države Vladimir Putin, u septembru proglasio delimičnu mobilizaciju koja je obuhvatila oko 300.000 rezervista.

Vojni stručnjaci sa Zapada i iz Ukrajine kažu da je poziv na mobilizaciju znak da ruske snage gube na frontu.