Kremlj je saopštio da primirje u vreme verskog praznika Božića nije planirano.

Rusija je pre skoro deset meseci otpočela agresiju na Ukrajinu koja je u sredu kulminirala napadom dronovima na ukrajinsku prestonicu Kijev – u najvećoj meri odbijenom reakcijom protivvazdušne odbrane.

Rusija i Ukrajina trenutno ne vode pregovore o okončanju sukoba u kojima su poginule desetine hiljada ljudi, a milioni su raseljeni.

Posledice ruske agresije su i desetine razrušenih ukrajinskih gradova u vazdušnim napadima.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je izjavio da bi Rusija do Božića trebalo da počne povlačenje iz Ukrajine – što bi bio korak ka okončanju najvećeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.

Moskva je predlog potpuno odbacila, rekavši da je potrebno da Ukrajina prihvati gubitak teritorije pre nego što bi mogao biti postignut bilo kakav napredak u razgovorima.

Nekakav vid kontakata dve strane ipak postoji – što je doprinelo razmeni zatvorenika tokom poslednjih nedelja.

U poslednjoj razmeni – jedan američki državljanin našao se među desetinama pritvorenika predatih Ukrajini u razmeni sa Rusijom, saopštio je Vašington.

Oboreno trinaest dronova

Ukrajinski zvaničnici saopštili su u sredu da su dve administrativne zgrade oštećene u glavnom gradu zemlje, Kijevu, u napadu dronovima iranske proizvodnje.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko prijavio je eksplozije u okrugu Ševčenkovski u centru Kijeva. Nije odmah bilo poznato da li ima žrtava.

Ukrajinska vojska saopštila je da je njena protivvazdušna odbrana oborila 13 bespilotnih letelica Šahed, istog tipa koji je Rusija koristila da se obruši na mete u raširenim napadima na više ukrajinskih gradova.

„Još jedan masovni napad dronovima na Kijev. Očigledno je da se ruska vojska oseća samouvereno samo kada napada mirne gradove“, tvitovalo je ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Evropska unija je ove nedelje uvela novi paket sankcija Iranu zbog njegove uloge u razvoju i snabdevanju dronova koje Rusija koristi u svom ratu u Ukrajini.

Uticaj na životnu sredinu

Ranije u sredu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Novi Zeland da igra ulogu u izgradnji podrške mirovnom planu koji uključuje fokus na ekološke uticaje ruskog 10-mesečnog rata u Ukrajini.

Zelenski je uputio video obraćanje novozelandskom parlamentu, rekavši poslanicima da su ruski napadi zagadili reke, poplavili rudnike uglja i uništili hemijska postrojenja. On je rekao da je 174.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije kontaminirano minama i neeksplodiranim ubojnim sredstvima.

„Uništena privreda i infrastruktura se mogu obnoviti. Za to su potrebne godine“, rekao je Zelenski. „Ali ne možete obnoviti uništenu prirodu. Kao što ne možete obnoviti uništeni život“.

U svom noćnom video obraćanju Ukrajincima kasno u utorak, Zelenski se zahvalio onima koji su podržali njegovu zemlju nakon dve konferencije na kojima je obećano više od milijardu dolara pomoći njegovoj zemlji iz oko 70 zemalja i institucija.

Pomoć će biti namenjena Ukrajini za popravljanje infrastrukturu oštećene u ruskim vazdušnim napadima koji su poslednjih nedelja izazvali prekide u snabdevanju strujom i vodom za milione Ukrajinaca. Oko 400 miliona dolara će posebno ići za energetski sektor zemlje.

„Ne možemo ih [Ukrajince] ostaviti same suočene sa zimom, suočene sa svojim agresorom, koji nastoji da im nanese poteškoće“, rekla je francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona novinarima posle sastanaka u Parizu.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je novinarima da je nova pomoć „veoma moćan signal. To pokazuje da ceo civilizovani svet podržava Ukrajinu“.

Konferencija je usledila nakon obećanja lidera Grupe sedam vodećih industrijskih zemalja u ponedeljak da će ispuniti hitne potrebe Ukrajine za vojnom i odbrambenom opremom.