Sanacija Termoelektrane opet odložena

    4 meseca pre 600 pregleda Izvor: Portal DAN

Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) pomjerilo je rok za izradu nacionalnog energetskog i klimatskog plana do kraja ove ili prvog dijela naredne godine, iako je shodno Zakonu o energetici već bilo obavezno da završi izradu tog ključnog dokumenta, koji će opredijeliti budućnost pljevaljskog rudarskog, i uopšte, energetskog sektora u zemlji, jer treba da propiše rokove ispunjavanja obaveza zemlje u zahtjevnoj klimatskoj agendi Evropske unije (EU). Ovo znači da se značajno kasni sa ključnim dokumentom koji treba da riješi goruće ekološko pitanje u energetici, a to je Termoelektrana Pljevlja koja je jedna od crnih ekoloških tačaka Crne Gore.

Iz NVO Akcija za socijalnu pravdu (ASP) za „Dan“ kažu da su od MKI dobili dokumentaciju u kojoj su naveli da je stav Evropske komisije da zemlje članice Energetske zajednice moraju dodatno uskladiti svoje nacionalno zakonodavstvo sa inoviranim okvirom EU do kraja ove godine, nakon čega bi se stekli uslovi, ali i bolja pravna osnova za izradu nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

– Na nedavno održanom sastanku Savjeta ministara Energetske zajednice utvrđen je i novi rok za dostavljanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana EK do 30. juna 2023. godine, a rok za dostavljanje finalne verzije dokumenta EK je 30. jun 2024. godine – precizira se u dokumentaciji MKI.

Kako se dodaje, uvažavajući nove okolnosti, kao i otvorena pitanja koja su se javila u procesu izrade Nacrta nacionalnog plana, naročito u dijelu koji se odnosi na Termoelektranu Pljevlja i novih kapitalnih projekata u energetici, MKI je odlučilo da je potrebno uložiti dodatno vrijeme i resurse u finalizaciju ovog najvažnijeg strateškog dokumenta.

U ASP objašnjavaju da Nacionalni energetski i klimatski plan treba da zamijeni nekadašnju Strategiju razvoja energetike. Dokument treba da definiše ciljeve Crne Gore vezane za emisije gasova staklene bašte, energiju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost do 2030. godine, kao i da ponudi pregled politika i mjera u vezi sa postizanjem postavljenih ciljeva.

– Pitanje Termoelektrane u Pljevljima eskaliralo je krajem prošle godine, kada je potrošila dozvoljenih 20 hiljada radnih sati, nakon čega radi suprotno pravilima Energetske zajednice. Vlada je u međuvremenu zatražila od Energetske zajednice da se period kovid krize, i sve dok on traje, ne računa u dozvoljenih 20.000 radnih sati. ASP je krajem prošle godine dostavila Skupštini i Vladi set preporuka, kojima predlaže da se propišu rokovi za prelazni, odnosno tranzicioni period u pogledu budućnosti rudarsko energetskog kompleksa u Pljevljima, te da budu uključeni svi društveni činioci u to pitanje. Prednje naročito imajući u vidu da pljevaljski rudarsko energetski sektor obezbjeđuje najmanje trećinu energije u zemlji, ima veliki uticaj na zaposlenost u lokalnoj samoupravi Pljevalja, ali i uzrokuje ogromne posledice po zdravlje i životnu sredinu u Pljevljima – predlažu iz ASP-a.

Skupština Crne Gore na nivou konsultacija, a uključujući sve političke subjekte zastupljene u njoj, te kroz pozive upućene svim zainteresovanim subjektima iz svih oblasti društvenog života, treba da formira posebno radno tijelo koje će se u intenzivnom roku baviti ovom temom. Kako se ukazuje, u paralelnom procesu Vlada treba da sprovede postupak za izradu relevantnih kost benefit analiza, koje će analizirati ekonomski uticaj zatvaranja rudarsko energetskog kompleksa u Pljevljima na lokalnu zajednicu i na državu (u pogledu uticaja proizvodnje električne energije) i predložiti alternativne razvojne modele za grad Pljevlja.

– Sve to treba da obuhvati pravedna rješenja za lokalno stanovništvo, koje će u određenom vremenskom periodu moći da se zaposli na novim radnim mjestima, te će se tako izbjeći mogućnost da proces zatvaranja rudarsko energetskog kompleksa dovede do daljeg raseljavanja stanovništva i utiče da sredina postane nerazvijena – kažu u ASP.

Neophodna pravedna kompenzacija

ASP je preporučila i da kao mjeru pravedne kompenzacije za građane Pljevalja treba razmotriti modele povoljnih kreditnih modela za građane Pljevalja, subvencija ili drugih modela pomoć, rekla je za „Dan“ Jelena Jušković iz te nevladine organizacije. Prema njenim riječima, Skupština Crne Gore, nakon definisanja niza prethodnih pitanja, treba da donese poseban leks specijalis zakon o pravednoj tranziciji za Pljevlja i regulisanju budućnosti rudarsko energetskog sektora u tom gradu, koji će lokalnom stanovništvu dati garancije za pravednu tranziciju, a istovremeno će definisati sva ključna pitanja u ovoj oblasti.

– Sve je to potrebno imajući u vidu ogromni društveni značaj ovog pitanja i njegov ogroman uticaj na lokalnu zajednicu, ali i državu Crnu Goru ukupno – istakla je Juškovićeva napominjući da se ta nevladina organizacija intenzivno bavi pitanjem pravedne tranzicije uz podršku norveške Minor fondacije za velike izazove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

PV Informer
%d bloggers like this: