Након што је на сједници Скупштине акционара Електропривреде донесена одлука о заинтересованости за улазак у власничку структуру Рудника угља Пљевља, јасно је да је већ договорено и са врха власти наложено да државна компанија ЕПЦГ откупи акције Аца Ђукановића у Руднику угља. Познато је да Рудник угља Пљевља већ одавно не служи јавном интересу, нити ова компанија исказује јавну одговорност, рецимо, за еколошке и инфраструктурне проблеме у Пљевљима, већ превасходно служи пословним интересима и профитерској рачуници чланова прве фамилије, која се мјери милионима евра. Стога је било само питање тренутка када ће Ацо Ђукановић профитирати продајући своје акције државној компанији, односно држави, у којој се његов брат понаша као да је власник.

Овакви пословни аранжмани само су још једна у низу потврда да живимо у приватној држави и свједоче о томе како се реализује корупција на највишем нивоу, односно како се државни капитал и државне фирме користе за реализацију приватних послова чланова прве фамилије. Како видимо, Мило Ђукановић и чланови његове породице никако да почну да се баве приватним бизнисом без издашне подршке државе и учешћа државног новца. Сјетимо се аферa Телеком и Лименка, спашавања Прве банке, државног новца у финансирању приватног универзитета Доња Горица…

Такође, крајње је индикативно да у ситуацији када се најављује градња другог блока Термоелектране Пљевља, власници приватног капитала у Руднику угља, на челу са Ацом Ђукановићем, излазе из посла који би наводно требало да донесе милионе евра профита. То говори колико је изградња Другог блока заправо реална и да јесамо ријеч о предизборном замајавању Пљевљака и укупне јавности. Прва фамилија је процијенила да из Рудника угља нема више шта да се добије и сада треба изаћи из свега, али на начин да се приликом изласка опет буде на милионском добитку.

Умјесто да ЕПЦГ исплати општини Пљевља дуг од преко 15 милиона евра по основу накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта за вишегодишње одлагање отпада на депонији Маљевац, и на тај начин помогне Пљевљацима да се изборе са нагомиланим проблемима, одлучено је да се откупе акције Ацу Ђукановићу и помогне му се да из читавог посла изађе за који милион богатији.

Витални интереси Пљеваља се поново игноришу, док Пљевљаци постају колатерална штета ДПС-ове политике располагања ресурсима.

Радници Рудника угља се ни за шта не питају, већ постају све јефтинија радна снага лишена бројних права. О свему овоме Мирко Ђачић нема став, већ опет ћути као обични послушник и марионета врха државне власти. Важно је да проговори када треба рећи да Пљевља нису нарочито загађена.

Владислав Бојовић, предсједник ОО Демократске народне партије и функционер Демократског фронта.