Nova vlada bi hitno trebalo da se pozabavi jasnom fiskalnom strategijom, počevši od naredne fiskalne godine i da u skladu sa smjernicama EU napravi plan smanjenja ogromne tekuće javne potrošnje, kako bi se smanjio deficit i javni dug – ocijenili su za Pobjedu iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

Deficit

U CEES-a smatraju da su projekcije vlade Dritana Abazovića date u Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2024-2026. godine, nepovoljne, jer ih karakteriše deficit javnih finansija na prosječno četiri odsto BDP godišnje, zaključno sa 2026. godinom.

– To je visok deficit, koji nije u skladu sa fiskalnim pravilima, uz činjenicu da Crnu Goru čeka dospjeće velikih iznosa duga u narednim godinama. U 2024. godini dospijeva na otplatu pola milijarde, a u 2025. godini 900 miliona eura, za što će se zemlja morati zadužiti. I to vjerovatno ne baš povoljno, imajući u vidu povećane kamatne stope na međunarodnom tržištu. Osim za otplatu duga, Crna Gora će se morati zadužiti i za finansiranje deficita javnih finansija, čime bi se javni dug povećao. Stoga je važno da deficit javnih finansija bude manji od projektovanih 300 miliona eura godišnje do kraja 2026. godine. A da bi deficit pao, budžetska potrošnja treba da bude niža ili prihodi mnogo veći – ukazuju iz CEES-a.

Podsjećaju da EU preporučuje i primjenu mjera za unapređenje upravljanja javnim investicijama, koje treba da uključe preporuke Međunarodnog monetarnog fonda u PIMA ocjeni za Crnu Goru, kako bi se smanjio pritisak na budžet. Akcenat bi, ukazuju iz EU, trebalo da bude i na reformi državnih preduzeća, a potreban je i okvir za monitoring upravljanja I definisanje kriterijuma za izbor članova upravnih odbora.

– Time bi se smanjili fiskalni rizici koji proističu iz poslovanja državnih preduzeća, naročito u saobraćaju i energetici. Vlada je više puta najavljivala reforme u ovoj oblasti, ali su one u značajnom kašnjenju. Uporedo sa tim, EU Crnoj Gori preporučuje i definisanje jasnih mehanizama za suzbijanje sive ekonomije, koji mogu dati značajan doprinos punjenju budžeta u procesu fiskalne konsolidacije, koja bi značila smanjenje deficita javnih finansija u srednjem roku na mnogo niže iznose od trenutno zvanično projektovanih četiri odsto BDP godišnje – navode iz CEES-a.

Preporuke

Ne iznenađuje preporuka EU, navode iz CEES-a, da u izradi Programa ekonomskih reformi do 2026, Vlada što prije usvoji novu srednjoročnu fiskalnu strategiju sa budžetom za 2024, uključujući konkretne mjere konsolidacije koje bi trebalo da dovedu do primarnog suficita 2025. godine i smanjenja javnog duga u srednjoročnom periodu.

– Dakle, jasno je da je Vlada odavno trebalo da počne sa uštedama, i to u tekućoj potrošnji, kako bi se stvarale fiskalne rezerve, s obzirom na velike iznose dospjeća duga u narednim godinama – ukazuju iz CEES-a.

Osvrćući se na to da su budžetski prihodi za prvih osam mjeseci povećani, ukazuju da je riječ o rastu prihoda od PDV-a za oko 100 miliona eura zbog ekonomskog rasta i visoke stope inflacije. Ipak, ukazuju da je to povećanje otišlo na finansiranje tekuće, neproduktivne potrošnje koja je povećana za preko 105 miliona eura i to dominantno za bruto zarade i transfere za socijalnu zaštitu.

– To su trajna povećanja, koja su postala dio mandatorne budžetske potrošnje, i koja, u odsustvu mjera fiskalne konsolidacije, mogu samo dalje da se uvećavaju, ugrožavajući održivost javnih finansija. Istovremeno je kapitalna potrošnja, odnosno potrošnja za investicione projekte koji bi trebalo da generišu ekonomski rast u narednim godinama, smanjena preko 50 miliona eura u tokom prvih osam mjeseci u odnosu na prethodnu godinu ili za blizu 80 miliona ispod plana. Dakle, dobro je da je ostvaren suficit javnih finansija zahvaljujući rastu prihoda, ali nije dobro da je jedan njegov dio ostvaren na uštrb ogromnog smanjenja kapitalne potrošnje – zaključuju iz CEES-a.