Foto: Pixabay –

Ugovori o uvozu uglja nisu javno dostupni na sajtu Elektroprivrede Srbije, niti na portalu javnih nabavki. Poslovi se, kako proizilazi, nisu sklapali putem tendera, nego direktnom pogodbom.

Tako se zaobišla procedura javnih nabavki u kojoj bi detalji posla bili objavljeni, ali i u kojoj bi više firmi moglo da se takmiči i daje ponude.

Profesor Petar Đukić upozorava da je princip konkurentnosti važan za tržište, i da bi ukoliko se on krši, država morala da reaguje.

„Ovaj sistem (EPS) nema dovoljnu kontrolu nadležnih državnih organa, niti inspekcija, pa možete da zaključite da tamo gde ima ogromnih nabavki za koje je potreban ogroman novac, ima puno mogućnosti za korupciju“, zaključuje.

Navodi se da su troškovi uvoza uglja u 2022. godini iz „rudnika u okruženju“, u koje se ubrajaju nabavke iz Rumunije, Grčke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i njenog entiteta Republike Srpske, iznosili preko 138,5 miliona evra.

U izveštaju stoji i da su uvozne carine, prevoz i „ostali troškovi u vezi sa nabavkom“ iznosili preko 15 miliona evra.

Izostaju detalji – od kojih firmi se ugalj kupuje, po kojoj ceni, ko i kako ga transportuje.

Uvoz energenata pravda se poremećajima na tržištu, do kojih je dovela svetska energetska kriza prouzrokovana pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini.

Elektroprivreda u finansijskom izveštaju ocenjuje da se kriza „neizbežno prelila na Srbiju“ sa „značajnim negativnim posledicama“ na poslovanje EPS-a.

A kao razlog za uvoz energenata pominje se smanjeno iskopavanje uglja u državnim rudnicima i velika havarija u proizvodnim postrojenjima najveće termoelektrane u Srbiji, „Nikola Tesla“ u Obrenovcu krajem 2021. godine.

O „trci“ Srbije za ugljem na tržištu i stanjem rezervi od tada je u više navrata govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

„Nastavljamo da kupujemo (ugalj), svuda, gde stignemo, šta stignemo“, opisao je Vučić u avgustu 2022.

‘Kičma ekonomije pod velom tajne’

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić EPS opisuje kao „kičmu ekonomije Srbije“.

„Ako zakaže EPS, onda staje sve u Srbiji“, dodaje.

EPS drži monopol u proizvodnji i snabdevanju građana i privrede strujom.

Proizvodnja dominantno zavisi od termoelektrana na ugalj, iz kojih dolazi dve trećine električne energije.

EPS nema dovoljnu kontrolu nadležnih državnih organa, niti inspekcija, pa možete da zaključite da tamo gde ima ogromnih nabavki za koje je potreban ogroman novac, ima puno mogućnosti za korupciju – kaže profesor Petar Đukić.

Istovremeno, EPS je i kompanija sa najvećim finansijskim gubitkom, zvanični su podaci Agencije za privredne registre. Ukupni dug EPS-a je preko 2,3 milijarde evra, podaci su za 2022. godinu.

Profesor Đukić ukazuje da bi Elektroprivreda morala da posluje po Zakonu o energetici koji reguliše tržište i insistira na transparentnosti poslovanja. A za obrazac poslovanja „pod velom tajne“ u EPS-u je, kako kaže, više uzroka.

„Ostalo je iz perioda socijalizma da je to jedan strateški sistem, u čije poslovanje običan čovek ne sme da se meša. Drugi problem je što je svaka vlast u proteklih 30 godina od uvođenja višestranačja povlađivala EPS-u, da ne dira u to osinje gnezdo“, dodaje.

Agencija za energetiku i resorno ministarstvo nisu odgovorili na pitanja RSE o kontroli rada EPS-a i uvoza uglja.

„To ne bi smelo da bude tajna i ne bi bilo loše da imamo nekakav pregled – da vidimo koliko nas to suštinski košta“, smatra profesor Đukić.

slobodnaevropa.org