Sudeći po prvim nešto hladnijim jesenjim danima, izgleda da apeli za štednju struje u Srbiji, zasad, nisu baš urodili plodom. Kao i u sličnim prilikama prethodnih godina, potrošači u Srbiji aktivirali su klima-uređaje i grejalice, pa je i potrošnja povećana skoro deset odsto. Ostaje da se vidi hoće li nešto promeniti najnovija preporuka Vlade Srbije upućena Elektroprivredi Srbije (EPS) da se potrošačima koji štede umanje računi i do 30 odsto.

Potrošnja električne energije u Srbiji, prema podacima aplikacije Energy Flux, od početka ove nedelje, od kada su temperature niže, dostiže i u toku dana i 4.400 megavat-sati (MWh), dok je prošle nedelje bila oko 4.000 MWh. Riječ je o trenucima kada je potrošnja najveća u toku dana, a to je uveče oko 20 sati.

Podaci su samo povod da se nadležni zapitaju da li su pogrešili sa mjerama za štednju: da li građani neće da štede jer odgovorni zato što mora da se štedi nisu otkriveni i kažnjeni, a možda i zato što nema štednje ako je struja jeftina, kao što to jeste slučaj u Srbiji.

Vlada isključila dekorativnu rasvjetu

Štednja je riječ koja se spominje širom Evrope, a razlog su visoke cijene struje i gasa, koje su trenutno desetak puta veće nego što je to bilo do pre godinu dana. Tako je vlada najjače ekonomije Evrope donijela odluku da temperatura u javnim zgradama ne smije da bude veća od 19 stepeni, da se u njima ne griju hodnici i ulazi, zatim da se noću isključi spoljašnje osvetljenje spomenika i javnih objekata, kao i reklame, ali i da se zabrani zagrijavanje privatnih bazena gasom i strujom.

Vlada Srbije je prvo odlučila da isključi dekorativnu rasvjetu na više ministarstava i zgradi Vlade, kao i da preporuči drugima da to urade. Posle toga je uslijedio „predlog preporuka“ za štednju Ministarstva rudarstva i energetike.

To su, kako je saopšteno, bile preporuke za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, državna preduzeća, javne ustanove i privredu, alii za RTS i domaćinstva.

Lista predloga je dugačka i široka. Kod javnog osvjetljenja se tako predlaže da se novogodišnje osvjetljenje ograniči na period od 15. decembra do 15. januara, ali i da se hitno pređe na LED rasvjetu. Državnoj upravi i preduzećima, kao i javnim ustanovama i privredi se savjetuje da temeratura prilikom grijanja ne bude veća od 20 stepeni i da koriste stepenice umjesto lifta.

Domaćinstva mogu da dobiju popust za struju od 15 do 30 odsto

Jedna od preporuka za EPS je bila da stimuliše štednju kroz dodatne popuste za građane. Zasad to je jedina preporuka koju je zvanično Vlada usvojila u vidu zaključka. Međutim, u Ministarstvu navode da su im plan štednje dostavile 73 lokalne samouprave, 29 javnih preduzeća, 18 državnih institucija i da očekuju da do 1. oktobra spisak bude kompletan.

Kada je reč o računima domaćinstava, u vladinom zaključku se navodi da će popust od 15 do 30 odsto biti obračunavan od računa za oktobar na sledeće stavke na računu: obračunska snaga, trošak garantovanog snabdijevača i utrošena energije.

Domaćinstva koja umanje potrošnju struje od pet do 20 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine dobiće popust od 15 odsto, za smanjenje od 20 do 30 odsto popust je 20 odsto, a za pad potrošnje veći od 30 odsto stiže popust od 30 odsto.

Na primjeru potrošnje od 400 kilovat-sati to izgleda ovako: tri pomenute stavke iznose 2.900 dinara, a ukupan račun 4.500 dinara; ako se potrošnja smanji 20 odsto ili 80 kWh popust bi bio 580 dinara, uz dodatno umanjenje zbog manje potrošenih kWh, a taj iznos zavisi da li je potrošnja smanjena kada je struja jeftina ili skupa.

Odgovorni, cijena struje, pare građana…

Trebalo bi podsjetiti da je EPS do prošle zime obezbjeđivao dovoljne količine struje za snabdijevanje domaćih potrošača uz mali uvoz, a zbog izvoza tokom proleća na godišnjem nivou je bio na nuli. Ali, zbog nedovoljnih količina uglja, i uz to lošeg kvaliteta, kao i havarija u termoelektranama EPS je prošle zime neplanirano za uvoz struje platio 650 miliona evra.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je tada rekao Miloradu Grčiću, vršiocu dužnosti direktora EPS-a, da je lično odgovoran za „totalni kolaps“. Grčić je dao ostavku, Ministarstvo je podnijelo dvije krivične prijave protiv njega, a pojavile su se nezvanične informacije da su one odbijene.

Trenutne procjene su da će za uvoz struje i gasa do kraja zime biti potrebno pet milijardi evra, ali normalizacija stanja se očekuje tek 2024.

Sve ovo teško da može da bude podstrek za štednju. Ali, valja reći da teško da bi i bilo štednje sa ovakvom cijenom, koja je ispod svake ekonomske logike i jedini joj je cilj populizam. Naravno, to ne znači da bi cijena trebalo da bude kao u Zapadnoj Evropi, i da bi poskupljenje trebalo da prate subvencije za najsiromašnije.

Na kraju, bez obzira na sve ipak bi trebalo štedjeti jer se tako može smanjiti količina novca potrošena na uvoz struje ove zime, koji će preko EPS-a i budžeta platiti građani.