Srbija razmatra mogućnost izgradnje malih nuklearnih elektrana od 2032. godine, a za 2030. projektuje smanjenje emisija za između 34,2 i 44,4 odsto. U radnim scenarijima za Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, Ministarstvo rudarstva i energetike predviđa nove solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta 4,7 ili 6,4 gigavata do kraja decenije. Udio obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije bi dostigao 49 do 59 odsto.

U okviru izrade nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), Ministarstvo rudarstva i energetike je pozvalo zainteresovanu javnost da do 5. septembra dostavi komentare na četiri razrađena scenarija. U okviru njih su i varijante početka priključenja malih modularnih nuklearnih reaktora – SMR-ova na mrežu od 2032. godine.

Urađen je još jedan scenario i on nije predmet javne rasprave. Naime, razvijen je s pretpostavkom da Srbija prihvati ciljeve Evropske unije uključujući smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 55 odsto. Inače, u EU svaka država članica ima svoje ciljeve. U toku je rad na još tri scenarija, saopšteno je.

Urađeno je pet scenarija, a u toku je rad na još tri

Bilo je predviđeno da INEKP obuhvati period od 2021. do 2030. sa vizijom do 2050, ali projekcije sada kreću od 2023. godine. Predmet prikaza su postojeće stanje i potrebne mjere u domenima dekarbonizacije, energetske efikasnosti i bezbjednosti, unutrašnjeg energetskog tržišta te istraživanja, inovacija i konkurentnosti.

Planom treba da se definiše optimalni energetski miks i omogući poboljšanje sigurnosti snabdjevanja i smanjenje energetskog siromaštva.

Do 2,2 gigavata kapaciteta na ugalj 2050. preostaje samo u rezervi

Sva četiri scenarija su za period do 2030. s opcijom naknadnog uvođenja nuklearne energije. U toj varijanti je kapacitet iz ovog izvora 400 megavata 2032. godine, 800 megavata 2035. i 1,6 gigavata 2042. godine. Zeleni vodonik se uvodi na nivou od jedan odsto finalne potrošnje energije na kraju perioda.

U svim scenarijima se 2028. priključuje 680 megavata kapaciteta iz reverzibilnih hidroelektrana, a dvije godine kasnije još 600 megavata. Što se tiče vizije za 2050, tada više nema aktivnih termoelektrana na ugalj, ali se u rezervi drži i po potrebi koristi 1,8 do 2,2 gigavata iz tih postrojenja.

U varijanti sa malim modularnim reaktorima, njihov zbirni kapacitet 2042. dostiže 1,6 gigavata

U sva četiri scenarija za 2030 za INEKP, udio obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije je na 41 do 43 odsto, a svake godine se u elektroenergetski sistem uvode solarne elektrane zbirne snage po 190 ili 200 megavata, ukupno nešto više od 1,5 gigavata.

Udio u proizvodnji u scenarijima 1, 2 i 3 iznosi 52 do 59 odsto. Predviđena je izgradnja novih kapaciteta iz vjetra koji postepeno rastu sa 340 megavata godišnje na jedan gigavat u poslednjoj godini, ukupno 4,9 gigavata.

U četvrtom scenariju je manje vjetra

Scenario S odstupa sa manjom snagom iz novih vetroelektrana, ukupno 3,2 gigavata od 2023. do 2030. godine, od čega se čak 86 odsto priključuje u poslednje tri godine perioda. Udio obnovljivih izvora u proizvodnji tako izlazi na 49 procenata.

Dakle, INEKP će po ovome imati projekciju instalacije ukupno 4,7 ili 6,4 gigavata iz vjetra i solara u sledećih osam godina.

Što se tiče smanjenja godišnjih emisija sa nivoa izmjerenog 1990, ono je viđeno na 34,2 do 44,4 odsto, u poređenju sa 29,8 procenata iz 2020. godine.

Izrada nacionalnih planova za klimu i energetiku (eng. NECP) je jedna od obaveza po propisima Evropske unije za ispunjavanje ciljeva u tim domenima, na putu ka dostizanju ugljenične neutralnosti do polovine vijeka. Takav dokument je na Zapadnom Balkanu i među ugovornim stranama Energetske zajednice dosad usvojila samo Sjeverna Makedonija, a Albanija je predala svoj nacrt u decembru.